Snajper i pogodak u srce: Bugarski milijarder i srpski premijer ubijeni na isti način u samo pet dana! Gađala ih "srpska veza"

07.03.2022

08:00

0

Ilija Pavlov ubijen zbog duga srpskim biznis partnerima od 250 miliona dolara na srpski način "od srca u srce"

Snajper i pogodak u srce: Bugarski milijarder i srpski premijer ubijeni na isti način u samo pet dana! Gađala ih "srpska veza"
Youtube/ KnowYourHistory Profimedia

Hladnokrvnost ubice, karabin sa snajperom, javno mesto i pogodak direktno u srce. Na  ovaj način na današnji dan, pre tačno 19 godina, ubijen je bugarski bogataš Ilija Pavlov u Sofiji. Samo pet dana kasnije, na identičan način, likvidiran je srpski premijer Zoran Đinđić u Beogradu. Među verzijama kojima se tumačilo ovo ubistvo i najdominantnija je bila takozvana “srpska veza”.

Prema informacijama, od kojih su mnoge potvrđene i u policiji, prvi čovek moćne bugarske "MB korporacije". poznatije kao "Multigrup", koja se bavila najrazličitijom delatnošću, od biznisa sa gasom, finansijama, turizmom, pa i modom, ubijen je zbog duga srpskim biznis partnerima od 250 miliona dolara.

Ilija Pavlov važio je za najbogatijeg čoveka istočne Evrope, čije se bogatstvo procenjivalo na 1,5 milijardu dolara. Nepoznati ubica ispalio je snajperski hitac u njegovo srce u momentu dok je napuštao prostorije firme u Sofiji. 

Pavlov se bavio raznim poslovima, od trgovine, preko proizvodnje i energetike do šou biznisa. U Bugarskoj se tvrdi da je ovaj čovek pored poslova u svojoj zemlji investirao milione evra u objekte u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji, ali i Srbiji.

Pavlov je ubijen 7. marta oko 19,50 sati ispred svoje kancelarije u Bulevaru G. M. Dimitrov u Sofiji, u momentu dok je, uz uobičajeno obezbeđenje, izlazio na ulicu. Niko od četvorice njegovih čuvara nije stradao. Metak koji je sa velike daljine ispalio nepoznati ubica pogodio ga je direktno u srce. Dvadesetak minuta kasnije bio je prebačen u bolnicu, ali su tamo lekari jedino mogli da konstatuju smrt.

Od srca u srce

Pogodak nevdljivog snajperiste direktno u srce, kako su pisali mediji iz Sofije, vezuje se za srpske snajperiste, jer američki i ruski pucači tog tipa obično gađaju u glavu. Kod Srba pogodak u srce predstavlja osvetu, koja se tumači rečima “ubijam te od srca u srce”. Pet dana kasnije na sličan način ubijen je premijer Zoran Đinđić. To upućuje na zaključak da su atentatori iz iste škole.

U svetu postoji nekoliko škola snajperista, svaka sa svojim karakteristikama - jedni gađaju u slabine, drugi u srce, treći u glavu.

Nezaboravne noći udovice sa Berluskonijem

Darina Pavlova, udovica Ilije Pavlova, priznala je 2012. godine da je sa bivšim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem bila u strastvenoj vezi i da je s njom, za razliku od njegovih ostalih žena, imao mnogo dublji odnos. Bivši bugarski foto-model Darina je tada u intervjuu za italijanski magazin Ođi obelodanila pravu istinu o njihovom odnosu Ona je otkrila da je Berluskonija upoznala osam godina ranije u Vašingtonu i da su vrlo brzo počeli ljubavnu vezu. Njihovu prvu zajedničku noć opisala je kao nezaboravnu. "Nikad neću zaboraviti naše prvo veče, bilo je neverovatno" istakla je Darina i dodala da je njih dvoje vezivala istinska ljubav, poverenje i obostrano poštovanje.

Sa Srbima Pavlov je poslovao još od prvih dana embarga međunarodne zajednice. Trgovao je naftom, učestvovao je u trasiranju finansijskih puteva “Miloševićevog režima”, na kraju želeo da kupi beogradski “Putnik”. Ubijen je samo pet dana pre ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, na gotovo istovetan način, pogotkom u srce iz snajpera i samo nekoliko dana pre nego što je “Putnik” prodat američkom biznismenu srpskog porekla Srbi Iliću.

Sofijski mediji pisali su da su tokom 1993. godine saradnici Slobodana Miloševića dostavili Iliji Pavlovu 250 miliona dolara, a da je taj novac kasnije nestao. Sredinom 1992. godine u Bugarsku je u specijalnu misiju stigao Petar Opačić Pera, oficir vojne obaveštajne službe Srbije. Zadatak Opačića bio je stvaranje efikasnih kanala za narušavanje još uvek slabašnog jugoembarga. Neophodan partner pronađen je u Ilije Pavlovu, koji je već tada demonstrirao svoje mogućnosti, moć i vlast. Opačić i Pavlov, kako su pisali bugarski mediji, počeli su međugraničnu saradnju.

Alternativni putevi za naftu

U to vreme Srbija se interesovala uglavnom za naftu. Prvobitno, prevoz je počeo cisternama, a novine su tada pisale da je centar Sofije bio zagušen cisternama “Borovica”. To nije trajalo dugo, jer je Savet bezbednosti UN izglasao rezoluciju kojom je zapadna granica zatvorena za sve vidove robe. Tražili su se alternativni putevi za dostavu nafte i oružja Dunavom. Upravo kroz te alternativne puteve Pavlov je zadobio poverenje Opačića i ljudi koji su stajali iza njega.

Youtube/Гангстерите на България
 

Malo iza toga u Bugarsku je došao Jezdimir Vasiljevićm poznatiji kao gazda Jezda, šef banke “Jugoskandik”, takođe poverljivi čovek Miloševića. Pavlov i Jezda su se prvi put sreli u tadašnjem hotelu “Nju Otani”. Tamo su se dogovorili o obezbeđivanju finansijskih sredstava za uzajamnu delatnost u vezi sa embargom. U znak zahvalnosti za dobar ishod susreta Pavlov je pomogao Jezdi da obogati kolekciju zlatnih muških džepnih satova. Njih dvojica su se dogovorili o budućoj finansijskoj saradnji, koja je obuhvatala prebacivanje ogromnih suma novca.

Cilj je bio da celokupne transakcije jugoslovenskih firmi i banaka idu preko Bugarske. Prvi ugovoreni transfer iznosio je 250 miliona dolara. Oko 150 miliona trebalo je da ode za formiranje Balkanske banke u Skoplju, kako bi se i tamo formirao centar preko koga bi Srbija plaćala svoje obaveze u svetu. Ostalih 100 miliona dolara trebalo je da posluže za nabavku nafte i oružja za bivšu Jugoslaviju.

Jezda je 250 miliona dolara prebacio preko graničnog prelaza Gradina, odnosno Kalotina u oklopnom kamionu, a glavni koordinator u toj operaciji bio je navodno Petar Opačić. Prema tvrdnjama medija, Jezda je ubrzo pao u nemilost, banka mu je “ispumpana po naređenju Miloševića”, a on je pobegao u Izrael.

Delom od tih para je formirana Balkanska banka u Skoplju. Od samog početka se govorilo da je to banka Ilije Pavlova i da je “kutija” za ozakonjivanje srpskih para. Ova banka je jedna od najzatvorenijih u Skoplju. Nikada nije radila sa mesnim klijentima. To je jedina banka u kojoj nije pravljena revizija. Banka je 3. avgusta 2003. godine dobila novog vlasnika.

Veza sa "zemuncima"

Od Ilije Pavlova, kako su pisali bugarski mediji, godinama niko nije tražio da vrati milione dolara, sve do završetka rata u Jugoslaviji i do pada režima Slobodana Miloševića. Neposredno iza toga Jezdimir Vasiljević se vratio u Srbiju i u intervjuu obećao da će vratiti pare ulagačima i to iz svojih sredstava.

Posle pada Miloševića, jedan od osnovnih sponzora i garanata za 250 miliona dolara počinje neprekidno da podseća Pavlova da treba da vrati dug, pisali su bugarski mediji tvrdeći da je taj čovek imao vezu sa "zemunskim klanom". Pavlov je na sve to odgovarao da je pare uložio u investicioni program i da će ih vratiti kasnije.

Youtube/ KnowYourHistory Profimedia
 

Jedan prijatelj Pavlova kazao je za medije da je Ilija govorio da su počeli još silnije da ga pritiskaju. Do kraja nije odstupio. Bugarski mediji su tvrdili da je koordinator koji je radio sa Legijinom grupom i tražio 250 milione od Ilije Pavlova kasnije otišao u Atinu.

Dva hica ispaljena su jedan za drugim u premijera Srbije. Potpis vrhunskog majstora ubijanja, jer upotreba snajperske puške zahteva vrsnu kvalifikaciju i posebno školovanje. Za premijerov život kobna je bila daljina sa koje je pucano - 182 metra. Tačno u okviru rastojanja od 150 do 200 metara, u kojem se meta smatra nepromašivom. Na toj daljini snajperista je apsolutno superioran dok kroz optički nišan gleda u pravcu žrtve. 

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti