Vuku je potrebna naša pomoć da pobedi bolest: Pre nego što je napunio dve godine roditeljima saopšteno da ima cerebralnu paralizu!

Posle Tatjanine prve uredne trudnoće sa devojčicom Natalijom, ništa nije ukazivalo na to da će rođenje druge bebe, Vuka dočekati manje bezbrižna, a da će sreću čitave porodice nakratko prekinuti samo jedna noć. Maleni borac, u stilu svog imena, te noći došao je na svet mnogo ranije od očekivanog termina i istog momenta započeo svoju višemesečnu borbu u Institutu za neonatologiju kao životno ugrožena beba.

Dve godine kasnije, maleni Vuk je iskra sreće koja obasjava dom Arapovića, a svaka vežba koju uradi, nova je nada za majku Tatjanu, oca Vladimira i sestru Nataliju da će jednog dana moći normalno da hoda i govori. Sve to posledica je dijagnoze kojoj se niko nije nadao - cerebralne paralize. Ipak, za njega postoji nada i to u vidu humanih, ljudi velikog srca koji će Arapovićima pomoći da sakupe oko 8.000.000 dinara, koliko je potrebno za lečenje i vežbanje malog Vuka.

- Prva trudnoća je billa najnormalnija, devojčica je bila terminsko dete. Druga trudnoća, proticalo je sve kako treba, uredno sam je kontrolisala. Međutim, došlo je do porođaja u 28. nedelji, 15 dana nakon redovne kontrole na kojoj ništa nije ukazivalo na prevremeni porođaj. Bolovi su krenuli u minutu, ja sam momentalno krenula ka Narodnom Frontu. Tamo su mi ustanovili da je porođaj već u toku i da je jako teško zaustaviti ga - ispričala je Tatjana Arapović.

Privatna arhiva

Doktorka koja je vodila Tatjaninu trudnoću u tom trenutku nije bila u zemlji, pa je u komunikaciji sa njom drugi doktor odlučio da je zadrži u bolnici i pokuša da odloži porođaj. Međutim, već za 45 minuta rečeno joj je da je odvode na hitan carski rez.

- Tonovi bebe su krenuli da opadaju, meni je krenuo da raste pritisak, puls, sve... Uspavali su me i izvršili carski rez. O detetu dva sata nakon porođaja ništa nisam znala. Onda se pojavio neonatolog koji mi je rekao da je živorođeno muško dete. Ujutru sam saznala da je na samom porođaju reanimirano. Imao je 1.650 grama i bio je povezan na respirator. Kasnije su mi rekli da će biti transportovan na neonatologiju. Tu je proveo narednih 76 dana - kaže majka.

Ipak, ništa nije ukazivalo na to da će mali Vuk osećati ozbiljnije zdravstvene posledice.

- Ništa nije nagoveštavalo da će imati problema. Prosto, lekari su ti koji govore "stanje je kritično, stabilno, dete je ugroženo ili ne", ali nikakvu prognozu ili dijagnozu, niko nije govorio. Ja sam iz porodilišta izašla nakon tri dana, taj prvi dan kada sam izašla, otišla sam na Institut za neonatologiju i videla sam dete koje je bilo na intezivnoj nezi. Povezan na respirator u inkobatoru, hranjen na sondu, bio je životno ugrožen i dalje - ispričala je Tatjana.

Naredna dva i po meseca, Vuk je proveo na Institutu za neonatologiju, gde su lekari posle 59 dana provedenih na kiseoniku utvrdili promenu tonusa mišića.

Privatna arhiva

- Bio je tada više hipoton, slabijeg tonusa mišića, međutim, ukazali su nam na mogućnost te promene u hiperotonus jer je on prosto, bio jedno uležano dete u inkubatoru kome su menjali položaj s leve na desnu stranu kako ne bi došlo do deformitea. Pedijatar nam je preporučio da po izlasku nastavimo preglede i tretmane u nekoj drugoj ustanovi - otkriva Tatjana.

Kada je dug period u bolnici konačno okončan, Vladimir i Tatjana nisu odustajali od odlaska na lekarske preglede, iako ni kod kuće još uvek ništa nije govorilo da je u pitanju cerebralna paraliza.

- Kad smo došli kući, bio je jedna sasvim normalna beba, gledajući na oko, nikakav problem nije imao. Jednostavno, on je za nas bio dete rođeno mnogo pre vremena. Po izlasku je imao 2.800 grama, bio je jako mali i nastavili smo sa kontrolama kod neonatologa u Tiršovoj, koji nas i dalje prati, a krenuli smo i kod fizijatra u Sokobanjskoj ulici, specijalnoj bolnici za cerebalnu paralizu. Izašao je 11. septembra, mi smo već oko 20-og krenuli na prve preglede. Tu su nam preporučili intezivnu kinezi i radnu terapiju. Tada smo vežbali tri puta nedeljno, jer je bio jako mali, posle je to poraslo na četiri puta nedeljno, da bi sve to za vreme korone bilo stalo. Sreća je što smo imali privatnu terapeutkinju koja je dolazila kod nas kući i koja i danas radi sa Vukom - kaže Tatjana.

Nešto pre drugog rođendana, stigla je konačna dijagnoza - cerebralna paraliza, ugroženo dete.

- Fizijatri ne daju dijagnozu tako rano, obično to kažu tek kada dete napuni tri ili pet godina, kada se prosto vidi da se ta dijagnoza "ne može zaobići". Međutim, mi smo dobili dijagnozu rano i zahvalna sam tome, jer samim tim što znamo, imamo više mogućnosti da pomognemo detetu da napreduje - iskreno će ona.

Borba za detinjstvo kakvo ovaj mališan zaslužuje, pored velike količine rada, ljubavi i nežnosti, iziskuje i ogromnu količinu novca, zbog čega su Arapovići morali da se obrate dobrim ljudima iz organizacije "Budi human". Oboje su zaposleni, a zbog nemogućnosti da Vuk ide u vrtić, Tatjana je morala da produži bolovanje.

- U početku je delovalo da ćemo moći da finansiramo sve. A onda, kako je vreme odmicalo, shvatili smo da je Vuku potrebno mnogo više, jer je njemu potrebno mnogo više u smislu onoga što može da nam pruži neka državna ustanova. Odlasci u privatne centre i rad sa fizioterapeutom kod kuće, počeo je da iziskuje velika novčana sredstva. Vukov centar, ustanova u Novom Sadu, daje najbolju negu deci koja imaju cerebralnu paralizu. Za sledeću godinu smo zakazali četiri termina. Kod njih se vežba tri nedelje, vikednom se ne radi, i kad se vežba, to se onda radi u kontinuitetu od četiri sata. Boravak tamo podrazumeva i nalazak stana, jer suludo je da svakoga dana dolazimo iz Vrčina u Novi Sad - kaže Tatjana.

Foto: Budi Human

Što se tiče Vukovih tretmana, država finansira vežbanje u Sokobanjskoj, ali u samo dva termina, što je ovom dečaku malo. Uz to, ima prava i na odlazak u banju Koviljaču na 21 dan. Sve ostalo, porodica mora sama da obezbedi.

U akciju prikupljanja humanitarne pomoći, uključili su se i preduzetnici iz Vrčina. Na više mesta u ovom beogradskom naselju, nalaze se kutije sa likom malog Vuka. Takođe, imaju i veliku pomoć prijatelja i meštana. Ipak, kako Tatjana ističe najviše ih je dirnula pomoć ljudi koja stiže preko humanitarne organizacije "Budi human", što kroz novčane donacije , što kroz SMS poruke.

- Kada smo došli u fazu da samostalno ne možemo isfinansirati nešto što predstoji vezano za Vukovo lečenje, odlučili smo se da se priključimo fondaciji "Budi human". Ono što me je iznenadilo, jeste odziv ljudi koji je izdvojio sredstva za Vuka. Dosta ljudi je uplatilo sredstva i poslalo SMS - rekla je Tatjana ranije.

Otada ljudi velikog srca uspeli su da obezbede hirurški tretman neophodan za njegov dalji napredak, pa se porodica Arapović petog decembra uputila u Ćupriju, kako bi tim ruskih lekara koji pruža pomoć pacijentima ove bolnice već 17 godina unazad utvrdio da li je mališan kandidat za intervenciju koja će mu ubrzati i olakšati napredak u terapiji.

- Tim čine dva hirurga, anesteziolozi, lekari i sestre, koji je trebalo da daju ocenu da li je Vuk kandidat za intervenciju koju rade. Potvrdili su i predložili da urade intervenciju pod nazivom "fibrotomija po Ulzibatu", a Vuk je bio jedan od mlađih pacijenata, budući da se ovaj zahvat ne radi pre treće godine. Rekli su nam da je naredni termin njihovog dolaska u martu, ali ako možemo odmah da se odlučimo, primiće nas u neki od slobodnih termina odmah u decembru. Odlučili smo da ne čekamo mart, jer bi nam to poremetilo fizikalne tretmane koje smo zakazali za sledeću godinu, tako je Vuku osmog decembra urađen zahvat koji bi trebalo da mu pruži olakšanje u vežbanju, zato što je hipertonus mišića sada smanjen, odnosno kontraktura mišića je smanjena, što će omogućiti puniji obim pokreta prilikom vežbanja - kaže majka Tatjana.

Vuk je intervenciju podneo "kao veliki", normalno se probudio iz anestezije i već sutradan se sa roditeljima uputio kući. Ovom intervencijom i vežbama, preporučenim od strane lekara, Vuk je na korak bliže unapređenju funkcija kao što su ustajanje na nogice, a sutra - koračanje i hodanje.

- Intervencija može da se radi više puta na istom pacijentu, ali da li će biti potrebe za još jednom, saznaćemo na kontroli koja nas očekuje za šest meseci, gde bi trebalo da se utvrdi da li ima napretka i kako je ova intervencija uticala na njega - dodaje Tatjana.

Pored ogromne ljubavi, podrške i brige porodice Arapović, koja je neizmerno zahvalna na svakom SMS-u, novčanoj uplati i podršci koju joj ukazuju nepoznati ljudi, Vukov vetar u leđa možemo da budemo i mi, kako bi što pre pobedio opaku dijagnozu i dobio detinjstvo kakvo zaslužuje.

- On je za sada govorno pokretan, ima socijalne kontakte, mentalno je očuvan i sve nas to hrabri da će motorno negde postići svoj maskimum, koji je različit kod svakog deteta. Neko uspe da potrči i postane fudbaler, neko se zamori posle 15 koraka. Mi kao roditelji želimo da učinimo sve što možemo, da naše dete sem toga što je okruženo ljubavlju, ima prava i na normalno odrastanje - zaključuje Tatjana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi