Ostavili su karijeru u Nemačkoj zbog dedine vodenice u Srbiji: Uvek nas je nešto vuklo ovamo, sada smo svi srećni (FOTO)

28.11.2021

08:30

0

Autor: Maja Kostić

Mladi bračni par Stefanović osposobio vodenicu staru preko sto godina i vratio se iz Nemačke da živi na selu

Ostavili su karijeru u Nemačkoj zbog dedine vodenice u Srbiji: Uvek nas je nešto vuklo ovamo, sada smo svi srećni (FOTO)
Instagram: nasavodenica__

Nakon što su iskusili život i rad u inostranstvu, mladi bračni par Stefan (29) i Nikolina (26) Stefanović odlučili su da se vrate u Srbiju i život nastave na selu, i to onom nadaleko poznatom po strancima koji ga godinama naseljavaju – Vrmdži.

Podno planine Rtanj, Stefanovići su pre dve godine došli na ideju da osposobe vodenicu potočaru staru više od jednog veka koju je Nikolina nasledila od svog dede i da počnu da proizvode domaće brašno.

Instagram: nasavodenica__
 

Čekalo ih je mnogo posla, izgledalo je isprva gotovo nemoguće, budući da se do vodenice koja je urasla u korov i bila zapuštena pune četiri decenije jedva stizalo. Međutim, uz mnogo napora i truda, već posle nekoliko meseci, iz nje su izašli prvi kilogrami ražanog i pšeničnog brašna.

Danas gotovo da nema turiste koji prođe kroz ovaj kraj a da ne svrati do „Naše vodenice“ i ne vidi kako se nekada davno pravilo domaće brašno sa vodeničnog kamena.

- Pre nešto više od dve godine krenuli smo sa raskrčivanjem placa, jer se od vodenice video samo krov. Prvi cilj je bio da osposobimo prilaz do nje. Kamen je morao da se menja, a on je bio i najskuplja investicija. Sve ostalo jeste bilo jeftinije, ali teško namestiti. Volja je bila tu, bilo je potrebno samo naći majstora za vodenicu, što je bio ogroman problem, jer je njih u današnje vreme sve manje - priča nam Stefan.

Instagram: nasavodenica__
 

Sledeći veliki zadatak koji je pred njima bio, nakon što su vodenicu osposobili za rad, jeste da nauče kako sve to radi i kako se brašno melje i pravi na starinski način. Zanat su učili sami, kroz posao, uz malu pomoć starijih komšija koje su davno zatvorile svoje vodenice.

- Za neke stvari pitali smo starije ljude po selu. U Vrmdži postoji još jedan vodeničar, tako da sam nedavno neke savete dobio i od njega. Tako smo krenuli korak po korak, najpre belo brašno, a danas ovde proizvodimo heljdino, speltino, belo i žuto kukuruzno, raženo i pšenično brašno. Sva naša brašna su integralna. Melju se od celog zrna žitarice i u planu nam je još jedna vrsta, mada se teško postiže – objašnjava nam on.

Instagram: nasavodenica__
 

Vodenica, kako kaže, sama po sebi ne melje brašno velikom brzinom, pa veće količine brašna nije ni moguće proizvesti, ali upravo ta brzina izdvaja ga po kvalitetu od onih iz modernih mlinova.

- Cela suština i posebnost tog brašna je zapravo u brzini jer se brašno ne pali i ostaju hranljive vrednosti u brašnu. U modernim mlinovima zrno se najpre pere, pa se ljušti, skine mu se opna, vadi klica, a onda se prosejava. Potom se vade mekinje, odvaja se griz i dobija se gotovo najnekvalitetnije brašno. Vodenica potočara ga sporo melje, ostaje protein i to oko 14 odosto, a takva brašna su danas sve traženija – ističe on.

Instagram: nasavodenica__
 

Cilj im je da od vodenice naprave mesto na kojem će moći da uživaju i najmlađi.

- Ja sam vodenicu nasledila od svog dede, ali Stefan je bio taj koji se najviše zalagao da je osposobimo. Kada je to zaživelo, javljale su se nove ideje i sada u planu imamo da ovde otvorimo restoran u kojem će se spremati domaći proizvodi, jela od vodeničnog brašna i koltlići pasulja. Pored toga, planiramo da napravimo i mini zoo-vrt, ali da sve ostane koliko god je moguće autentično, kako bi se naši gosti osećali kao kod kuće – kaže vlasnica ove vodenice.

Rad u inostranstvu nije im se dopao.

- Iako jesmo dobro zarađivali, nekako se nismo pronašli u tome. Suprug je u Minhenu bio 10 godina, a ja pet. Međutim, uvek nas je nešto ovamo vraćalo i onda smo odlučili da ostanemo. Sada smo stvarno srećni, imamo i dete, tako da nam je to još veći podstrek da svi zajedno napravimo jedan lep porodični posao – ispričala je Nikolina.

Selo Vrmdža, nedaleko od Sokobanje, nekada su krasile brojne vodenice jer ih je imala gotovo svaka kuća. Na Vrmdžanskoj reci, koja, kada su kiše, ume da bude izuzetno brza, bilo je sredinom prošlog veka više od trideset vodenica koje su mlele brašno. S vremenom se jedna po jedna gasila, a tek pre nekoliko godina ljudi su počeli ponovo da ih pokreću.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti