Ko je iguman Arsenije čija je izjava o ženama izazvala buru: Roker se bavio meditacijom i zen-budizmom dok spas nije pronašao u pravoslavlju

Nedavnom objavom o bračnim odnosima jedan monah SPC izazvao je veliki broj komentara, a o njegovoj besedi pisali su gotovo svi ovdašnji mediji. Reč je igumanu manastira Svetog Petra i Pavla (Ribnica) kod Mionice Arseniju Jovanoviću.

Iguman Arsenije Jovanović rođen je 1960. godine u Beogradu kao Aleksandar Aca Jovanović, a po struci je diplomirani stomatolog.

Novi talas i odlazak u SAD

Tokom osamdesetih godina, Aleksandar Jovanović bio je deo scene novog talasa i svirao klavijature u svom rok bendu. Družio sa Milanom Mladenovićem, Ivicom Vdovićem, Bojanom Pečarom, Margitom iz EKV-a i Sonjom Savić, kultnom filmskom glumicom.  

Nije krio da je duboko zagazio u svet poroka i narkotika sa svojim prijateljima, od kojih većina danas nisu među živima. Kasnije je o tome javno govorio i pomagao drugima da ne krenu tim putem koji vodi u ništavilo.

Sa slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, koji mu je bio najbliži prijatelj, preselio se u Njujork i nastanio u Bronksu. Smrt bliskog prijatelja koji je preminuo od posledica dugogodišnjeg konzumiranja narkotika je kako je isticao nešto što nikada nije mogao da prežali.

"Preko okeana" započinje Aleksandrova podraga za duhovnim smislom života i on postaje pripadnik istočnjačke sekte "Guru Maharadži" i instruktor transcendentalne meditacije. 

Bavio se meditacijom i zen-budizmom, dok konačno na Menhetnu 1989. godine nije otkrio pravoslavlje, što ga je spaslo. 

O tom periodu života Arsenije je govorio na sledeći način: 

- Imao sam neke ideje o monaštvu, ali one su bile vezane za budizam. Mene su zanimali zen-budizam, hinduizam, transcendentalna meditacija... Maštao sam o tome da kad diplomiram stomatologiju odem u Kašmir ili Nepal i da onda tamo pristupim nekom budističkom manastiru - ispričao je monah Arsenije.

Priznao je i da mu u to vreme pravoslavlje nije bilo na pameti.

- Nikad se nisam sprdao sa pravoslavljem i Crkvom, ali bio sam vaspitavan tako da Boga nema. Kad njega nema, onda sam i te popove video kao neke jadne ljude, pa mi ih bilo žao, jer se bave nečim čega nema - objasnio je jednom prilikom Arsenije.

Arsenije, po Svetom Arseniju Velikom

Svetu Goru prvi put je posetio 1993, i iste godine počinje da živi kao iskušenik u manastiru Visoki Dečani. Zamonašen je 1994. godine, i tom prilikom je dobio monaško ime Arsenije, po Svetom Arseniju Velikom. U vreme ulaska snaga Kfora na Kosovo i Metohiju nalazio se u manastiru Visoki Dečani. Pošto je sa celim bratstvom ostao u manastiru, uzeo je učešća u pružanju lekarske pomoći povređenim srpskim civilima koje je Kfor dovodio iz zone sukoba.

Od 2005. do 2011. godine živeo je u isposnici manastira Crna reka, po blagoslovu episkopa raško-prizrenskog Artemija. Objavio je knjigu "Bog i rokenrol" 2006. godine, u kojoj, između ostalog, opisuje svoj mladalački život, vreme provedeno u Njujorku, svet droge i smrt svojih najbližih prijatelja. 

Živeo je u manastiru Podmaine kod Budve od aprila do oktobra 2011. godine, kada je postao pripadnik bratstva manastira Ostrog. Vodio je nekoliko emisija na Radiju Svetigora, za koje je sam komponovao muziku.

Iguman manastira Ribnica u Paštriću postao je 17. decembra 2017. godine, i njegovim dolaskom to je ponovo postao muški manastir. 

Predavanja koja iguman Arsenije održava širom sveta posećena su i popularna, jer ovaj monah na specifičan način govori o problemima modernog čoveka. 

U jednom svom intervjuu od pre nekoliko godina osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva - depresiju, i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. 

- Brzina kojom živimo i koja nam je nametnuta vodi nas na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u restorane - istako je on, i dodao:

- Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato što im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.

- Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene, koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je bogomdano, takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu, i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojem muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera - kaže otac Arsenije.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi