Redovi za kamere ili loša organizacija? Novi detalji otvaraju pitanje zašto su blokaderi ostavili građane da čekaju satima (VIDEO)

Novi detalji o načinu na koji je organizovano prikupljanje potpisa za blokadersku listu otvorili su pitanje da li su višesatni redovi koji su prethodnih dana prikazivani na društvenim mrežama zaista morali da postoje – ili je čitav postupak mogao da bude organizovan znatno efikasnije.

Upravo su fotografije i snimci dugih redova u Novom Sadu i drugim gradovima korišćeni na društvenim mrežama kao pokazatelj velike zainteresovanosti građana. Međutim, iza takvih kadrova ostaje važno praktično pitanje: zbog čega je proces overe bio organizovan na način koji je stvarao uska grla i dugo čekanje?

Prema informacijama, na pojedinim mestima za overu potpisa bio je angažovan samo po jedan overivač, iako je postojala mogućnost da se proces organizuje sa većim brojem ljudi i tako znatno ubrza.

Nameće se pitanje zbog čega organizatori nisu učinili upravo ono što bi bilo najlogičnije – omogućili svojim pristalicama da potpis daju brzo, bez višesatnog stajanja u redu.

Zakon predviđa više mogućnosti za overu

Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da se izjava birača koji podržava izbornu listu može overiti kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, dok u mestima u kojima nisu imenovani javni beležnici to mogu učiniti i osnovni sud, sudska jedinica ili prijemna kancelarija osnovnog suda.

Dakle, sama procedura nije zakonski vezana isključivo za jednog overivača ili jednu vrstu institucije.

Zbog toga je legitimno postaviti pitanje kako je konkretno organizovano prikupljanje potpisa za blokadersku listu i zbog čega na lokacijama na kojima su se stvarali veliki redovi nisu obezbeđeni dodatni kapaciteti za overu.

Posebno zato što su upravo prizori tih redova potom završavali na Instagramu, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, gde su predstavljani kao dokaz masovne podrške.

Red kao politička slika

Dugačak red nesumnjivo proizvodi snažnu fotografiju.

Desetine ili stotine ljudi poređanih ispred jednog punkta na snimku mogu ostaviti potpuno drugačiji utisak od situacije u kojoj je isti broj ljudi raspoređen na više mesta i svoj posao završava za nekoliko minuta.

Zbog toga se sada postavlja ključno pitanje: da li je neefikasna organizacija bila samo posledica loše pripreme ili je organizatorima odgovaralo da se pred kamerama formiraju što duži redovi?

Za tvrdnju da je to učinjeno namerno potreban je konkretan dokaz, ali način organizacije svakako zaslužuje objašnjenje organizatora.

Jer ako je bilo moguće angažovati više overivača, onda bi trebalo objasniti zbog čega to nije učinjeno i zašto su građani koji su došli da daju podršku morali da čekaju satima.

Brojke već izazvale političku polemiku

Prikupljanje potpisa prethodnih dana već je postalo predmet političkog sukoba.

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov reagovao je na podatke o prikupljenim potpisima blokaderske liste, dovodeći ih u vezu sa ranijim tvrdnjama o stotinama hiljada ljudi koji podržavaju njihove akcije.

– Ako su blokaderi u „epskoj akciji“ za jedan dan skupili 400.000 potpisa, koliko su skupili za tri? Prvi sudar sa realnošću, a još nije ni počelo... – napisao je Jovanov.

Istovremeno, tokom prikupljanja potpisa otvorena je i polemika oko toga ko uopšte može da ih overava. Zakon, međutim, jasno propisuje da to nisu isključivo javni beležnici, već pod određenim uslovima i drugi nadležni organi.

Zato će odgovor na pitanje koliko je overivača zaista bilo angažovano na pojedinim blokaderskim punktovima i da li je njihov broj mogao da bude veći biti važan i za razumevanje slika koje su prethodnih dana plasirane javnosti.

Ako se pokaže da su postojali kapaciteti da se čekanje drastično skrati, a da oni nisu iskorišćeni, organizatori će morati da objasne zbog čega su izabrali sporiji model.

Jer jedno je stvarna podrška građana, a sasvim drugo način na koji se ta podrška pakuje za kamere i društvene mreže.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi