U Srbiji registrovano 36 verskih crkava: Srbi veruju u Boga, Budu, Jehovu, Krišnu...

Pored tradicionalnih religijskih organizacija, kod nas deluju i Zavetna crkva Sion, Slobodna crkva Beograd, Harizmatska zajednica vere u Srbiji, Crkva Golgota kao i mnoge druge hrišćanske zajednice, a svoje pobornike u našoj zemlji našli su i Buda i Hare Krišna.

Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet stečen na osnovu posebnih zakona, a taj status imaju SPC, Rimokatolička crkva, Reformatska hrišćanska crkva, Slovačka evangelička crkva, Evangelička hrišćanska crkva, kao i islamska i jevrejska verska zajednica.

Kasnijih godina su se, pored njih, registrovale i druge zajednice, čiji je broj rastao, pa je tako 2012, kako su mediji pisali, u Srbiji bilo upisano 17 zajednica, dok ih je danas 36.

Željko Injac, verski analitičar, kaže da sve registrovane verske zajednice imaju jednaka prava i da je dobro što su verske slobode u našoj zemlji zagarantovane svima.

- Imamo prilično liberalan zakon o pitanju verskih sloboda i prava, pa samim tim i dosta verskih organizacija koje su registrovane, kao i svuda u zapadnom svetu - kaže on i dodaje da svaka religija ima neke frakcije, pa ne čudi što među registrovanim u Srbiji ima najviše hrišćanskih koje pripadaju različitim frakcijama.

Pixabay

Rekao je da samo hrišćanstvo ima bogatu istoriju raskola kojih je bilo još u doba Rimskog carstva, početkom srednjeg veka usledila je Velika šizma u kojoj su se hrišćani podelili na pravoslavce i katolike, da bi se u 16. veku protestanti otcepili od katolika.

- Protestanti su se kasnije nastavili deliti, pa tako danas u Americi maltene svaki grad ima neku svoju denominaciju i protestantsku crkvu - objašnjava Injac i dodaje da je najveći broj crkava osnovan iz vere i oduševljenja, te da treba dozvoliti čoveku da se duhovno traži.

- Dovoljno je da se iskrivi njihovo osnovno učenje ili da se pojavi neki harizmatski vođa koji će iz interesa, stranog ili ličnog povesti zajednicu u pravcu koji nije društveno prihvatljiv. Stoga država ne treba da se meša u unutrašnje uređenje verskih zajednica i u to što pripovedaju ali je ipak potrebno isprati njihovo delovanje, jer ne bi bilo prvi put da se neke od njih izvitopere u nešto ekstremno - ocenjuje Injac.

- Ima ljudi koji odu u Indiju ili neku drugu zemlju. Provedu vreme kod gurua, bivaju inicirani, pa se vrate u Srbiju i hoće to da prošire. Međutim, oni to rade iz oduševljenja. Nešto im se nije svidelo u tradicionalnim verama, pa su u hinduizmu ili budizmu našli svoj smisao.

Iako smatra da su većina pripadnika nekonvencionalnih religijskih zajednica iskreni entuzijasti koji su smisao života našli u kulturološki dalekim verskim učenjima, Injac smatra da to ne mora uvek da bude slučaj.

- Poznata je stvar da mnoge strane obaveštajne službe deluju preko određenih manjih verskih organizacija i sekti, pogotovo preko organizacija koje dolaze sa zapada, a pre svega iz SAD - kaže on i dodaje da, pod određenim okolnostima, čak i tradicionalne vere mogu biti opasne.

Ipak, Injac uočava da u poslednje vreme ima i dosta čudnovatih sekti koje nisu registrovane i koje naginju okultizmu i satanizmu, a pre svega su primamljive tinejdžerima:

- Većina njih izađe telesno i duhovno nepovređeno, ali neki stradaju. Nama više nisu problem misionari i sektaši koji po ulicama dele brošure, već internet koji je postao otvoren za decu, tinejdžere i omladinu koji su slabo upućeni. Preko interneta smo otvorili vrata u svet, i za one koje su dobri i koji su loši.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi