Sve tajne ozloglašene Udbe: Vrbovali četnike i krili ispade Jovanke Broz

10.10.2021

20:15

0

Autor: P. Š.

Najveće tajne Udba je imala o Jovanki Broz, ali su one isplivale u javnost mnogo decenija posle Titove smrti

Sve tajne ozloglašene Udbe: Vrbovali četnike i krili ispade Jovanke Broz
Aleksandar Leka Ranković/ Wikipedia

Uprkos tome što je to danas poznata činjenica, u vreme hapšenja Draže Mihailovića bila je tajna da je upravo Udba zavrbovala četničkog komadanta Nikolu Kalabića da potkaže generala. Međutim, mnogo veće tajne Udba je krila o Jovanki Broz.

Četničke snage pod vođstvom Dragoljuba Draže Mihailovića su na Zelengori u maju 1945. godine razbijene u manje grupe, ali je Mihailović uhapšen tek marta naredne godine, kad je Udba uspela da zavrbuje komandanta Gorske garde Nikolu Kalabića. Operacijom je rukovodio načelnik Udbe za Srbiju Slobodan Penezić Krcun. U nekoliko četničkih jedinica u proleće 1946. godine Udba je imala i većinu komandanata, pa ih je pohapsila bez ispaljenog metka. Na Kosovu je 1946. godine bilo 55 odmetnutih grupa. Razbijeni su i pobijeni ili pohapšeni ubacivanjem Udbinih ljudi delom među njih, a najviše vrbovanjem jataka.

Krajem 1947. i početkom 1948. godine, osujećen je pokušaj ustaša da objedine takozvane križare i dignu ustanak. Udba je među zaverenike Božidara Kavrana, bivšeg zapovednika svih ustaša, uspela da ubaci toliko svojih agenata a svaku od 18 grupa ubačenih ustaša iz inostranstva sama dočekala i pohapsila.

Josip Broz Tito Profimedia
 

Međutim, velika novina u službi bilo je uvođenje dosijea 1947. da bi već naredne godine Udba počela da se bavi najviše traganjem za unutrašnjim neprijateljima i emigrantima.

Broj unutrašnjih neprijatelja za Udbu je eksplodirao juna 1948. godine, kad je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), optužio Tita i komunističku partiju Jugoslavije da koketiraju s kapitalističkim idealima i "ruže sklad revolucionarnih partija u svetu". Na četiri susedne granice, zemlje Informbiroa su nagomilale vojne trupe, granični oružani incidenti su postali svakodnevni, a sovjetska obaveštajna mreža je uspela da zavrbuje preko 9.000 Jugoslovena.

Hapšenje Informbirovaca

Mnogi jugoslovenski komunisti su u sukobu Tita i Staljina, izabrali stranu SSSR -a, pa je tako načelnik generalštaba Jugoslovenske armije (JA) Arso Jovanović ubijen pri pokušaju bekstva u Rumuniju, a načelnik Političke uprave JA general Branko Petričević je uhapšen na granici pri pokušaju bekstva i osuđen na 20 godina robije. Bivši ministar industrije Andrija Hebrang se tokom isleđivanja u Glavnjači obesio o radijator.

Kao odgovor na mere komunističkih zemalja, Jugoslavija je pred Skupštinu Ujedinjenih nacija iznela „Belu knjigu“ sovjetskih nepočinstava, u krivične zakone federacije i republika dodala delo „neprijateljstvo po liniji Informbiroa“, a isleđivanje i tamničenje prepustila provereno efikasnoj Udbi. Odluka Savezne skupštine učiniće jugoslovensku tajnu službu i tužiocem i sudijom, jer joj je dato pravo tamničenja bez sudske vlasti. 

Profimedia
 

Šef savezne Udbe i drugi čovek Jugoslavije Aleksandar Ranković je 1951. godine u Skupštini rekao da je policija uhapsila 8.403 IB- ovaca, a u arhivama srpske tajne policije stoji da je samo tokom 1949. godine na sud poslala blizu 13.000 lica. Obaveštajni oficir Nikola Nikolić je 1995. godine, posle uvida i u podatke Kontraobaveštajnog odeljenja JA, izneo podatak po kome je u Jugoslaviji otkriveno oko 55.000 IB- ovaca, od čega 51 odsto građana Srbije, kao i da je među njima bilo oko 500 pripadnika tajne službe.

Udba je ozloglašena zbog užasnih uslova tamničenja ovih zatvorenika. Svakodnevno su batinjani, izgladnjivani, šikanirani, držani u nehigijenskim uslovima, u vodi, ili na suncu. Postojao i tajni muški logor na Golom otoku, gde je zvanično prošao 16.101 zatvorenik, a 413 je na njemu umrlo od premlaćivanja, izgladnjivanja, ili medicinske zapuštenosti. I sami udbaši su ga izbegavali, pa je u prvih šest godina promenjeno sedam upravnika. Na susednom ostrvu Sveti Grgur nalazio se jednako jeziv logor za žene.

Profimedia
 

Udba je rasformirana 1966. godine, posle čuvenog Četvrtog (brionskog) plenuma Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Prethodila mu je Titova optužba da je prisluškivan u spavaćoj sobi i radnom kabinetu a uređaje za prisluškivanje je, navodno, otkrila Jovanka Broz. Optužena je savezna Udba na čelu sa njenim prvim čovekom Aleksandrom Rankovićem. 

Jovanka Broz je želela da sve stavi pod kontrolu 

Tajne službe su sakrile neke delove iz života Josipa Broza i njegove tadašnje supruge Jovanke Broz. U prisustvu Predsednika Republike, Stane Dolanc i Rato Dugonjić su razgovarali sa Jovankom Broz u Karađorđevu. Dolanc je izneo da su, zajedno sa Predsednikom Republike, od nje tražili da vrati dokumenta za koje tvrdi da poseduje o pojedinim rukovodiocima i da iznese šta ima "u vezi sa prljavim rabotama koje se vrše protiv nje". Ali taj razgovor je prekinut bez rezultata. Mirko Milutinović u navedenoj izjavi o tome, između ostalog, kaže da je Jovanka Broz, u periodima kada bi se ponovo uspostavili narušeni odnosi između nje i predsednika republike vodila otvorenu kampanju protiv nekih radnika u rezidencijama.

Profimedia
 

Ističe da je napadala lekare da ne leče Predsednika Republike kako treba i insistirala na njihovoj zameni. Milutinović iznosi da je Jovanka Broz od Predsednika Republike zahtevala i zamenu šefova Kabineta Predsednika Republike, ađutanata Vrhovnog komandanta i drugih rukovodećih radnika.

Aleksandar Šokorac, u svojoj izjavi kaže da je i dalje jedan od osnovnih problema u rezidencijama bio odnos Jovanke Broz prema svim službama koje su opsluživale Broza. Ističe da se ona stalno i neposredno mešala u organizaciju i funkcionisanje službi u rezidencijama, posebno u kadrovska i personalna pitanja. Pri tome je posebno karakteristično bilo iznenadno i bezrazložno smenjivanje i otpuštanje ljudi, ili uporno protivljenje Jovanke Broz da se određena radna mesta popune novim ljudima.

Pri tome je pominjala i fizioterapeute Predsednika Republike, istakavši da je ona angažovala fizioterapeutkinju Darijanu Grbić, ali da je nastojala da je udalji čim je videla "kakvog je đavola uvela u kuću", dodajući da je verovatno zavrbovana za neku stranu obaveštajnu službu. U ovom dokumentu se dalje kaže da je većina personala u Rezidenciji u Užičkoj 15, na radnom sastanku ukazivala na teške uslove rada, a pojedinci su tražili i zamenu na svom radnom mestu. 

Mešala se i u kadrovsku politiku. Poznato je da je imala sukobe sa Žeželjom i on je otišao. Bogdan Crnobrnja smenjen je sa dužnosti ambasadora u SAD, jer je pred posetu druga Tita SAD napisao kako je žena tadašnjeg predsednika skromna u oblačenju, pa da treba skrenuti pažnju Jovanki Broz da prema njoj podesi garderobu. 

Jovanka je bila ljubomorna na fizioterapeutkinje

Predsednik Republike je u više navrata zbog toga oštro prigovarao, a do prvog oštrog sukoba između njih došlo je krajem 1974. godine, kada je kao fizioterapeutkinja kod Predsednika Republike angažovana Darijana Grbić. Ti odnosi su pogoršani za vreme boravka Predsednika Republike na Brionima početkom 1975. godine, tako da je Predsednik Republike otputovao u Rezidenciju u Igalu, a Jovanka Broz za Beograd. Milutinović dalje ukazuje da se Jovanka Broz, zbog nastale situacije, ponašala dosta uzdržano, da mu je u dva maha pominjala da drug Tito tako postupa prema njoj pod pritiskom, posebno iz Armije i bezbednosti i da je ispoljavala izrazitije vidove psihičkih poremećaja "uočene još ranije od strane lekara Predsednika Republike".

Profimedia
 

Milutinović zatim iznosi da su međusobni odnosi postali vrlo kompleksni početkom 1975. godine sa dužim i kraćim periodima odvojenosti i izostajanja Jovanke Broz na nekim priredbama u zemlji ili putovanjima u inostranstvo. Navodi da je u to vreme Predsednik Republike, u nekoliko navrata, njemu i generalu Rapi pominjao i mogućnost razvoda braka sa Jovankom Broz. Dalje iznosi da je sukob između Predsednika Republike i Jovanke Broz kulminirao aprila 1975. godine kada je Predsednik Republike odlučio da napusti Rezidenciju u Užičkoj 15 i da se preseli u Beli dvor. Jovanka Broz je u prvo vreme bila iznenađena takvom odlukom Predsednika Republike, ali je kasnije iznosila svoju verziju događaja, tvrdeći da su Predsednika Republike "kidnapovali" Šokorac i Rapo.

Aleksandar Šokorac u pomenutoj izjavi, između ostalog, opisuje slučaj kada je Jovanka Broz krajem 1974. godine na Brionima najgrublje napadala lično Tita i fizioterapeutkinje Radojku i Darijanu Grbić, insistirajući otvoreno da postoji "nedozvoljena veza" između njih. Ove devojke je, vičući glasno, nazivala i najpogrdnijim imenima, a od tada ih je Jovanka Broz stalno proganjala. One su svoj terapeutski posao, koji se uvek obavljao uz prisustvo i pod nadzorom lekara, morale da obavljaju krijući se od Jovanke Broz, koja je neovlašćeno ulazila u za to određene prostorije, čime je ometala i samo lečenje Broza.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti