Deca odrastaju drugačije od svih generacija pre njih: AI im je učitelj, savetnik, a nekima čak i "prijatelj"

Deca više ne odrastaju samo uz roditelje, nastavnike, drugare i internet. U njihov svakodnevni život ušao je još jedan sagovornik – veštačka inteligencija, koja nikada nije umorna, gotovo uvek ima odgovor i dostupna je 24 sata dnevno. Pitanje je samo kakve će posledice ostaviti generacija koja od malih nogu zna da za gotovo svaku dilemu može da pita mašinu.

Do pre samo nekoliko godina roditelji su brinuli koliko vremena njihova deca provode pred ekranom. Danas je dilema mnogo složenija.

Dete više ne mora samo da gleda sadržaj na telefonu ili računaru. Ono može da razgovara sa tehnologijom, traži savet, pomoć oko domaćeg zadatka, objašnjenje nepoznate reči, ideju za priču ili jednostavno nekoga ko će mu odgovoriti kada mu je dosadno.

Veštačka inteligencija tako polako prestaje da bude samo alat i postaje deo odrastanja.

Pexels

Koliko brzo se to dogodilo najbolje pokazuju podaci istraživanja organizacije Common Sense Media iz 2026. godine, sprovedenog među više od 1.200 dece uzrasta od devet do 17 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Čak 86 odsto ispitanika reklo je da koristi veštačku inteligenciju, dok je gotovo četvrtina koristi svakodnevno. Više od četiri od desetoro dece, međutim, navelo je da sa roditeljima nikada nije razgovaralo o bezbednom korišćenju AI alata.

Dete dobija odgovor odmah – ali šta se dešava sa razmišljanjem?

Jedna od najvećih prednosti AI-ja u obrazovanju istovremeno je i jedna od najvećih dilema.

Dete koje ne razume matematički zadatak više ne mora da čeka nastavnika ili roditelja. Može da zatraži objašnjenje prilagođeno svom uzrastu, dodatni primer ili potpuno drugačiji način rešavanja problema.

Na isti način AI može pomoći pri učenju jezika, pisanju, istraživanju, vežbanju ili razvijanju kreativnih ideja.

Problem nastaje onda kada pomoć preraste u zamenu za razmišljanje.

Ako je odgovor uvek udaljen nekoliko otkucanih reči, dete može doći u iskušenje da preskoči onaj najvažniji deo učenja – pokušaj, grešku, frustraciju i ponovno pokušavanje.

Upravo kroz taj proces razvijaju se upornost, logičko razmišljanje i sposobnost samostalnog rešavanja problema.

Drugim rečima, nije isto kada AI detetu objasni kako da dođe do odgovora i kada jednostavno uradi zadatak umesto njega.

Generacija koja nikada neće morati da kaže: „Ne znam“

Postoji još jedna, mnogo suptilnija promena.

Današnja deca odrastaju u svetu u kojem odgovor gotovo uvek postoji odmah.

Ranije je nepoznata stvar značila odlazak u biblioteku, pitanje nastavniku, razgovor sa roditeljima ili jednostavno prihvatanje činjenice da nešto trenutno ne znamo.

Sada dete može postaviti deset pitanja za deset minuta i dobiti deset samouvereno formulisanih odgovora.

Ali AI može da pogreši.

Može da izmisli podatak, pogrešno protumači pitanje ili da netačnu informaciju predstavi veoma uverljivo.

Zbog toga jedna od najvažnijih veština nove generacije možda neće biti sposobnost pronalaženja informacije, već sposobnost da proceni da li je informacija koju je dobila uopšte tačna.

Kada veštačka inteligencija postane „drug“

Još ozbiljnije pitanje pojavljuje se kada dete AI više ne koristi samo za školu.

Četbotovi i takozvani AI saputnici mogu da razgovaraju sa korisnicima o prijateljstvu, ljubavi, strahovima, usamljenosti i problemima koje možda ne žele da podele sa roditeljima ili vršnjacima.

Istraživanje Common Sense Media iz 2025. pokazalo je da je gotovo tri četvrtine američkih tinejdžera barem jednom koristilo AI saputnike, dok ih je približno polovina koristila redovno. Oko trećine ispitanih tinejdžera reklo je da je za ozbiljan razgovor nekada izabralo AI umesto stvarne osobe, dok je četvrtina sa takvim sistemima delila lične informacije.

Tu stručnjaci vide potpuno novu vrstu izazova.

Prijateljstvo sa čovekom zahteva strpljenje. Druga osoba se nekada ne slaže sa nama, nema vremena, naljuti se, pogrešno nas razume ili postavi granicu.

AI je drugačiji.

Uvek je tu.

Odgovara za nekoliko sekundi.

Može da bude programiran tako da bude prijatan, pažljiv i zainteresovan za ono što korisnik govori.

Za dete ili tinejdžera takva komunikacija može biti veoma privlačna.

Ali upravo kroz nesporazume, sukobe, pomirenja i prihvatanje tuđih granica ljudi uče kako funkcionišu stvarni odnosi.

Mašina može uspešno da imitira empatiju, ali ona ne oseća zabrinutost, ljubav, tugu niti prijateljstvo.

Najmlađi su posebno osetljivi

Posebnu pažnju privlače igračke sa ugrađenom veštačkom inteligencijom.

Za razliku od nekadašnje lutke koja izgovara nekoliko unapred snimljenih rečenica, nova generacija igračaka može da vodi razgovor sa detetom, pamti određene informacije i prilagođava odgovore.

Common Sense Media je početkom 2026. preporučio da deca do pet godina ne koriste AI igračke-saputnike, dok je za uzrast od šest do 12 godina savetovan poseban oprez, uz upozorenja koja se odnose na razvoj deteta, privatnost i bezbednost.

Ovde se pojavljuje i pitanje koje prethodne generacije roditelja praktično nisu morale da postavljaju: Šta se događa sa informacijama koje dete poveri svojoj igrački?

Dete ne razmišlja o uslovima korišćenja, bazama podataka ili tome gde završava njegov glas.

Za njega je to možda samo meda ili robot kome je ispričalo šta se tog dana dogodilo u školi.

Sve ovo ne znači da je veštačka inteligencija nužno loša za decu.

Pixabay/Profimedia

Pravilno korišćena može da postane jedan od najmoćnijih obrazovnih alata koje smo ikada imali.

Može detetu da objasni gradivo na više načina, da podstakne radoznalost, pomogne mu da istraži temu koja ga zanima, vežba strani jezik ili razvija ideje.

Dete koje pita AI „Zašto zvezde sijaju?“ može za nekoliko minuta od tog pitanja stići do razgovora o Suncu, galaksijama, gravitaciji i nastanku svemira.

Ključna razlika je u tome da li tehnologija podstiče novo pitanje ili detetu daje razlog da prestane da postavlja pitanja.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi