Ključ najsvetijeg mesta hrišćanstva vekovima čuvaju muslimani: Iza svega stoji neobična tradicija

Ključ Hrama Hristovog Vaskrsenja, poznatog i kao Hram Groba Gospodnjeg, u Jerusalimu vekovima je deo neobične tradicije u kojoj važnu ulogu imaju dve muslimanske porodice. Otvaranje i zatvaranje jednog od najsvetijih mesta hrišćanstva odvija se prema strogo utvrđenom običaju, koji je deo vekovima očuvanog sistema pravila poznatog kao Status kvo.

Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objavio je na svom TikTok nalogu nekoliko zanimljivih činjenica o ključu Hrama Hristovog Vaskrsenja.

– Ključ Hrama Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu čuva muslimanska porodica Džude al-Huseini. Druga muslimanska porodica Nusejbe zadužena je za otvaranje i zatvaranje vrata – naveo je Đurđević.

 

 

Kako je objasnio, otvaranje Hrama nije obično otključavanje vrata, već poseban ritual u kojem učestvuju i predstavnici hrišćanskih zajednica koje dele ovo svetilište.

– U tradicionalnom obredu Nusejbe kuca na vrata, a iznutra mu se kroz mali otvor dodaju merdevine kako bi mogao da dosegne gornju bravu. U otvaranju učestvuju i predstavnici hrišćanskih zajednica koje dele Hram – istakao je teolog.

Upravo ovakav način otvaranja deo je Statusa kvo, sistema pravila kojim su uređena prava i obaveze različitih hrišćanskih zajednica u Hramu.

– Uobičajeno vreme otvaranja je veoma rano, oko četiri časa ujutru, dok se vreme zatvaranja menja u zavisnosti od perioda godine. Kada se Hram zatvori za posetioce, bogoslužbeni život se ne prekida. Noćna bogosluženja različitih hrišćanskih zajednica nastavljaju se i nakon zatvaranja vrata za hodočasnike – naveo je Đurđević.

Profimedia

Ključ poput gvozdenog klina

Tradicija koja okružuje ključ Hrama traje generacijama. Kako je svojevremeno pisao International Business Times, Adib Džude svakog jutra dolazi do Hrama noseći ključ od livenog gvožđa, baš kao što su to činili njegov otac i preci pre njega.

Ključ, koji podseća na gvozdeni klin dug oko 30 centimetara, predaje Vadžihu Nusejbeu. On potom kuca na velika vrata Hrama kako bi pozvao sveštenike i hodočasnike koji su noć proveli unutra u molitvi.

Kroz mali otvor na vratima iz unutrašnjosti se pružaju drvene merdevine, pomoću kojih član porodice Nusejbe može da dosegne gornju bravu. Nakon nje otključava i donju, a potom ključ vraća njegovom čuvaru.

Sličan ritual ponavlja se prilikom zatvaranja Hrama, dok se tokom velikih praznika, posebno u vreme Strasne sedmice i Vaskrsa, ceremonije otvaranja i zatvaranja obavljaju i više puta dnevno.

Zašto muslimanske porodice čuvaju ključ?

Postoji više predanja o tome kako su dve muslimanske porodice dobile ovu ulogu.

Prema jednoj od najpoznatijih verzija, tradicija seže do muslimanskog osvajanja Jerusalima 637. godine, kada je kalif Omar garantovao jerusalimskom patrijarhu Sofroniju zaštitu hrišćanskih svetinja. Prema predanju porodice Nusejbe, upravo tada je njihovim precima poverena briga o vratima Hrama.

AP Photo/Oded Balilty, File

Porodica svoju ulogu povezuje i sa 1187. godinom, kada je Saladin osvojio Jerusalim posle pobede nad krstašima. Kako je svojevremeno ispričao jedan od članova porodice Nusejbe, Saladin je njihovoj porodici ponovo poverio zadatak da brine o ulazu u svetilište i tako doprinese očuvanju mira između različitih hrišćanskih zajednica koje su polagale pravo na Hram.

Posebne ceremonije tokom velikih praznika

Uloga dve muslimanske porodice posebno dolazi do izražaja tokom velikih hrišćanskih praznika.

Prema tradiciji koja se održava od kraja 19. veka, svakog Velikog četvrtka ključ se privremeno predaje franjevcima kako bi u procesiji došli do Hrama i otvorili vrata posle jutarnje liturgije. Nakon završetka ceremonije ključ se vraća porodicama.

Slični obredi održavaju se i sa predstavnicima grčke i jermenske zajednice tokom pravoslavnog Velikog petka i Velike subote.

– Trenutno imam u rukama ključeve od srca hrišćanskog sveta. Ovo je veoma važan trenutak za nas – rekao je svojevremeno španski franjevac Artemio Vitores dok je držao ključ.

„Čast je čuvati najsvetije mesto hrišćanstva“

Članovi porodice Džude svoju dužnost doživljavaju kao veliku čast koja se prenosi sa generacije na generaciju.

– Ovaj ključ je bio tu u vreme Saladina i prolazio je kroz svaku generaciju moje porodice od 1187. godine. Za mene je čast da budem zadužen za jedno od najsvetijih mesta hrišćanstva – rekao je jedan od članova porodice Džude.

On je naveo i da porodica poseduje veliki broj istorijskih dokumenata i dekreta kojima je tokom vekova potvrđivana njena uloga čuvara ključa.

Prema porodičnom predanju, podela dužnosti između dve porodice imala je i praktičan razlog.

– Moj predak koji je dobio ključeve bio je šeik, veoma poštovana osoba, koja nije trebalo da se bavi fizičkim radom, poput penjanja uz merdevine da bi otvorila kapiju – objasnio je.

Tako je nastala neobična podela koja traje generacijama: jedna muslimanska porodica čuva ključ, druga njime otvara i zatvara vrata, dok hrišćanske zajednice unutar Hrama nastavljaju vekovni bogoslužbeni život.

U gradu u kojem se vekovima prepliću tri velike religije, ključ Hrama Groba Gospodnjeg tako je postao mnogo više od predmeta kojim se otključavaju vrata – postao je simbol složenog poretka koji različite zajednice čuvaju već generacijama.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi