Studija Univerziteta u Beogradu ukazuje na potrebu za reformom regulative taksi tržišta

Nova studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazuje na nesklad između razvoja beogradskog taksi tržišta i šireg ekonomskog i infrastrukturnog razvoja grada i poziva na postepenu transformaciju ovog sektora.

Studija postojeći sistem taksi prevoza opisuje kao visoko regulisan, pri čemu Grad Beograd određuje cene i broj taksi dozvola. Prema rezultatima istraživanja, posledica takvog sistema je tržište koje karakterišu ograničena ponuda, rigidno formiranje cena i relativno niska efikasnost.

Beograd ima 4,2 aktivne taksi dozvole na 1.000 stanovnika urbanog područja, dok u uporedivim evropskim gradovima taj broj dostiže i 11,6. Studija takođe pokazuje da, kada se cene posmatraju u odnosu na prosečne neto zarade, taksi prevoz građane Beograda košta između 1,5 i dva puta više nego stanovnike uporedivih evropskih prestonica. Beograđani se u proseku taksijem voze manje od jednom mesečno, dok prosečna ocena zadovoljstva korisnika iznosi 3,19 od 5, što je niže od ocena zabeleženih na nekoliko analiziranih međunarodnih tržišta.

Autori predlažu model transformacije zasnovan na tri ključna stuba: tehnološkoj modernizaciji, koja podrazumeva ravnopravno funkcionisanje tehnološki naprednih taksi agregatora i tradicionalnih taksi službi; reformi sistema formiranja cena, uključujući uvođenje dinamičkog formiranja cena i povećanje efikasnosti vozača na 60 odsto; kao i postepenom povećanju broja taksi dozvola po stanovniku do nivoa uporedivog sa globalnim standardima.

Prema oceni autora studije, kombinacija ovih mera mogla bi da učini taksi prevoz dostupnijom alternativom ili dopunom privatnom automobilskom i javnom prevozu u Beogradu, uz istovremeno očuvanje visokog nivoa prihoda profesionalnih taksi vozača.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi