Šta nas manje "ubija" na poslu: Osam sati u stolici ili na nogama?

Godinama slušamo tvrdnju da je „sedenje novo pušenje“. Iako ta rečenica slikovito ukazuje na ozbiljnost problema savremenog načina života, ona istovremeno pojednostavljuje mnogo složeniju priču. Ustajanje sa stolice samo po sebi nije dovoljno da biste sačuvali zdravlje, jer odgovor ne leži isključivo u izboru između sedenja i stajanja.

Za milione ljudi u Srbiji rad na nogama predstavlja svakodnevnu realnost, a ne lični izbor. Zdravstveni radnici, nastavnici, fabrički radnici, prodavci, konobari i frizeri sate provode stojeći, suočavajući se sa nizom zdravstvenih tegoba koje takav način rada nosi sa sobom.

Podaci pokazuju da su poremećaji mišićno-skeletnog sistema, uključujući bolove u leđima, vratu, ramenima, nogama i stopalima, među najrasprostranjenijim problemima povezanim sa radnim mestom širom Evrope.

Pexels

Telo je stvoreno za kretanje, a ne za dugotrajnu nepokretnost

Pitanje da li je zdravije sedeti ili stajati zapravo nas udaljava od suštine. Presudno nije u kom položaju provodite radni dan, već koliko dugo ostajete u njemu i da li svom telu omogućavate dovoljno kretanja.

Višesatno sedenje najčešće opterećuje lumbalni i vratni deo kičme, kao i ramena. Dugotrajno stajanje, s druge strane, izaziva zamor organizma, bolove u donjem delu leđa i povećava pritisak na noge i stopala. U oba slučaja, posledice nastaju onda kada telo predugo ostaje bez promene položaja.

Kada govorimo o zdravlju na poslu, pažnja se uglavnom usmerava na kičmu, dok stopala ostaju u drugom planu. A upravo ona predstavljaju osnovu čitavog lokomotornog sistema, nose težinu tela i prenose opterećenje na sve ostale zglobove.

Savremena istraživanja potvrđuju da višesatno stajanje može da izazove promene u držanju tela, raspodeli pritiska na tabane, kao i učestale bolove u kolenima i stopalima. Pritom, nijedno stopalo nije isto. Individualne biomehaničke karakteristike mogu značajno da utiču na brzinu razvoja određenih tegoba i njihovu izraženost.

AI/Ilustracija

Pokret je najbolji saveznik zdravlja

Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) posebno ističe važnost redovne promene položaja, uvođenja kratkih perioda aktivnosti i smanjenja vremena provedenog u statičnom položaju.

Upravo zato sve više radnih mesta uvodi stolove sa podesivom visinom, ergonomske stolice, anatomske uloške za obuću i različita pomagala za pravilno držanje tela. Ipak, ni najsavremenija oprema ne može da nadoknadi nedostatak kretanja tokom radnog dana.

Najbolja zaštita i dalje ostaje jednostavna i dostupna svima: kratke, ali redovne pauze, prilagođeno radno okruženje, kvalitetna obuća i svakodnevna fizička aktivnost. Dobro organizovan raspored obaveza, koji omogućava da povremeno ustanete, protegnete se ili prošetate, često je važniji od bilo kog ergonomskog dodatka.

Zato nema potrebe ni da demonizujemo sedenje, ni da idealizujemo stajanje. Ljudsko telo najbolje funkcioniše kada se kreće, prilagođava i menja položaje. Upravo dugotrajno zadržavanje u istoj pozi, bez obzira na to da li sedite ili stojite, predstavlja najveći problem.

Pokret je ono što našem organizmu najviše prija — i na čemu će vam telo, dugoročno, biti zahvalno.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi