Možete li se prehladiti zbog klime? Stručnjaci konačno odgovorili na ovo kontroverzno pitanje!

Mnogi tokom leta za kijanje, curenje nosa i malaksalost okrivljuju klimu, a stručnjaci sada otkrivaju da li je ona zaista kriva.

Mnogima je poznat osećaj da nakon ulaska iz vreline u rashlađenu prostoriju počnu da šmrcaju, kijaju ili osećaju umor. Iako neprijatni, ti simptomi najčešće nisu posledica infekcije, već prilagođavanja organizma novim uslovima.

Klima ne izaziva bolest, ali može da pojača simptome

Nema ničeg suštinskog u samim klima uređajima što ljude čini bolesnim. To je atmosfera koju oni stvaraju i koja može da dovede do simptoma u gornjim disajnim putevima - objašnjava doktorka Neha Solanki, specijalista pulmologije u Klivlend klinici u Ohaju.

Klima uređaji istovremeno filtriraju vazduh, uklanjaju vlagu i obezbeđuju stalnu cirkulaciju, što je korisno, ali kod pojedinih ljudi može da izazove određene tegobe.

Najčešće posledice boravka u klimatizovanim prostorijama

Hladan i suv vazduh može da iritira disajne puteve i dovede do kašlja, bola u grlu, stezanja u grudima ili otežanog disanja.

- Respiratorni trakt, od sinusa pa sve do pluća, veoma je osetljiv. Kada je vazduh previše hladan ili previše suv, on može da izazove inflamatornu reakciju i oteža disanje, posebno kod ljudi sa stanjima poput astme - objašnjava dr Solanki.

Profimedia

Osim toga, često dolazi do isušivanja kože i sluzokože, pa se mogu javiti ispucale usne, suve oči, krvarenje iz nosa, glavobolja i umor, naročito kod osoba koje ne unose dovoljno tečnosti.

Ko je najosetljiviji na klimu?

Najveće probleme imaju osobe koje boluju od astme, hroničnih plućnih bolesti, alergija, sindroma suvog oka ili autoimunih oboljenja poput Sjogrenovog sindroma.

Stručnjaci upozoravaju da su stariji od 65 godina posebno ugroženi zbog slabijeg osećaja žeđi i težeg održavanja ravnoteže tečnosti u organizmu.

- Bubrezi starijih osoba možda ne čuvaju vodu tako efikasno kao ranije, a uobičajeno je i da osećaj žeđi opada sa godinama - kaže dr Solanki.

Dodaje i da hormonske promene kod žena povećavaju sklonost ka suvim očima i sluzokoži, pa boravak u klimatizovanim prostorijama može biti neprijatniji.

Da li „grip od klime“ zaista postoji?

Odgovor stručnjaka je jasan – ne.

- Iako iznenadna promena u okruženju može da pokrene simptome koji verno imitiraju virus gornjih disajnih puteva, ne postoji klica specifična za klima uređaje koja uzrokuje da se čovek razboli - naglašava doktorka Solanki.

Ukoliko simptomi traju duže i ne prolaze nakon privikavanja organizma, verovatnije je da je reč o pravoj virusnoj infekciji.

Profimedia

Kako da izbegnete probleme?

Redovno menjanje filtera, godišnji servis uređaja i održavanje vlažnosti vazduha između 30 i 50 odsto mogu značajno da smanje rizik od tegoba. Dodatnu zaštitu pružaju prečistači vazduha, naročito osobama koje pate od alergija.

Stručnjaci poručuju da klima treba da bude izvor prijatnosti, a ne zdravstvenih problema, pa ukoliko tegobe ne prolaze ni uz pravilno održavanje uređaja, treba potražiti savet lekara.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi