Imovina, nasledstvo i odšteta: Advokat objasnio pravila koja mogu da vam sačuvaju hiljade evra! (FOTO)

Postoje oblasti prava koje građani prepoznaju tek onda kada se nađu pred problemom. Međutim, malo je pravnih disciplina koje toliko neprimetno, a tako snažno, određuju svakodnevni život kao što to čini imovinsko pravo. Ono ne stanuje samo u sudnicama, advokatskim kancelarijama i zakonima ispisanim sitnim slovima službenih glasnika, ono živi u svakom stanu, kući, dvorištu, automobilu, ugovoru, kupovini hleba i svakom odnosu u kojem se prepliću interesi ljudi.

Kako za portal 24sedam objašnjava advokat Nemanja Kovačević, imovinsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se uređuju ekonomski odnosi u najširem smislu između pravnih subjekata, bilo da je reč o fizičkim ili pravnim licima. Iza ove naizgled stroge pravne definicije krije se čitav svet ljudskih odnosa, interesa, prava i obaveza koji svakodnevno oblikuju društvo.

U svom osnovnom obliku, imovinsko pravo deli se na dve velike celine. Stvarno pravo, odnosno prava na stvarima, i obligaciono pravo, koje uređuje prava povodom stvari.

Profimedia/Pixabay

Kada stvar ima gospodara

Stvarna prava predstavljaju prava koja su tačno određena i pobrojana zakonom. Njihov centralni institut jeste pravo svojine, odnosno vlasništva. To je pravo koje svom titularu omogućava da stvar koristi, njome raspolaže i optereti je prema sopstvenoj volji, u granicama zakona.

Od najstarijih vremena do danas, pravo svojine bilo je jedno od osnovnih obeležja slobode pojedinca. Vlasnik kuće, zemljišta ili automobila nije samo korisnik određene stvari; on je nosilac jednog od najvažnijih imovinskih prava koje pravni poredak poznaje.

- Pravo razlikuje i same stvari koje mogu biti predmet vlasništva. Tako se one dele na pokretne i nepokretne. U prvu grupu spadaju stvari koje se mogu premestiti sa jednog mesta na drugo bez promene njihove suštine, dok nepokretnosti, poput zemljišta, kuća i stanova, zbog svoje prirode imaju poseban pravni režim i poseban značaj u pravnom prometu - navodi Kovačević.

Ali život retko poznaje jednostavne situacije. Nije neobično da jedna stvar pripada većem broju ljudi. Tada govorimo o susvojini ili zajedničkoj svojini.

- Kod susvojine vlasnički udeli su unapred određeni i poznati. Oni se izražavaju razlomcima i jasno pokazuju koliki deo prava pripada svakom od suvlasnika. Sasvim drugačija situacija postoji kod zajedničke svojine, gde vlasnički udeli nisu određeni. Takva svojina može biti deljiva ili nedeljiva, a njeni najpoznatiji primeri nalaze se upravo tamo gde se svakodnevno kreću hiljade ljudi, u hodnicima, stepeništima i liftovima stambenih zgrada. To su delovi koji pripadaju svima, a istovremeno nikome pojedinačno - navodi advokat.

Privatna arhiva

Između vlasnika i držaoca

Pravni sistem poznaje i institut državine, često nedovoljno poznat građanima. Držalac stvari nije nužno njen vlasnik. On može koristiti stvar i ubirati njene plodove, dok pravo svojine pripada drugom licu.

- Upravo kroz ovakve situacije pravo pokazuje svoju sposobnost da razlikuje formalno vlasništvo od faktičke vlasti nad stvari. Tako se u praksi često događa da jedno lice raspolaže određenom stvari svakodnevno, dok drugo ostaje njen pravni titular. Pored toga, stvarno pravo poznaje i založna prava, koja služe kao sredstvo obezbeđenja potraživanja, kao i službenosti. Jedan od najpoznatijih primera službenosti jeste pravo prolaza preko tuđe parcele radi pristupa sopstvenom zemljištu. Na prvi pogled reč je o jednostavnom pitanju svakodnevnog života, ali upravo ovakve situacije vekovima su oblikovale pravna pravila širom sveta - navodi Nemanja Kovačević.

Ugovor kao nevidljivi saputnik 

Drugi veliki stub imovinskog prava predstavlja obligaciono pravo. Njegove norme kao izvore obligacija prepoznaju ugovore, prouzrokovanje štete, jednostrane izjave volje, hartije od vrednosti, sticanje bez osnova i poslovodstvo bez naloga.

Međutim, kako ističe advokat Kovačević, u svakodnevnom životu građani se najčešće susreću sa ugovorima i odgovornošću za štetu.

- Ugovor je, u svojoj suštini, saglasnost volja dve ili više strana da jedna drugoj nešto učine. Iako mnogi smatraju da ugovori postoje samo na papiru, istina je sasvim drugačija. Svako od nas zaključuje ugovore gotovo svakoga dana. Kupovina hleba, mleka ili novina predstavlja neformalni ugovor o prodaji. Nema potpisa, nema pečata, nema svečane forme, ali postoji saglasnost volja dve strane prodavca i kupca. Upravo ta saglasnost čini suštinu ugovornog odnosa - kaže advokat.

Jedno od najvažnijih načela ugovornog prava jeste uzajamnost davanja. Ono podrazumeva da davanje i protivdavanje budu iste ili približno iste vrednosti. Time se obezbeđuje ravnoteža među ugovornim stranama i čuva osnovni princip pravičnosti u pravnom prometu.

Profimedia/Pixabay

Kada nastane šteta

Ako je ugovor izraz slobodne volje, onda je odgovornost za štetu izraz potrebe da se zaštite oni kojima je naneta nepravda.

- Prouzrokovanje štete predstavlja jedan od najčešćih izvora obligacija. Šteta može biti materijalna, kada dolazi do umanjenja vrednosti određene stvari ili imovine, ali i nematerijalna, kada posledice pogađaju samu ličnost čoveka. Strah, fizički bol, duševne patnje i naruženost samo su neki od oblika nematerijalne štete koje pravo prepoznaje i štiti. Na taj način pravni sistem potvrđuje da vrednost čoveka nije sadržana samo u njegovoj imovini, već i u njegovom dostojanstvu, zdravlju i duševnom miru. U najširem smislu, šteta nastaje kada jedno lice svojim činjenjem ili nečinjenjem drugome nanese gubitak ili povredu. Međutim, da bi postojala pravna odgovornost, nije dovoljno samo da je šteta nastala - navodi advokat.

Kako objašnjava advokat Nemanja Kovačević, tri elementa moraju postojati istovremeno. Potrebno je da postoji sama šteta, zatim radnja štetnika i, najzad, neposredna uzročno-posledična veza između te radnje i nastale štete. Tek kada su svi ovi elementi ispunjeni, može se govoriti o odgovornosti za naknadu štete.

Pravo koje prati čoveka od jutra do večeri

Posmatrano sa strane, imovinsko pravo može delovati kao skup suvoparnih pravila namenjenih pravnicima i sudijama. Ali iza svakog njegovog instituta krije se običan život. U njemu su sadržani ključevi naših stanova, ugovori koje zaključujemo nesvesno, odnosi sa komšijama, kupovina u prodavnici, nasledstvo koje ostavljamo potomcima i zaštita koju očekujemo kada nam je učinjena nepravda.

Zbog toga imovinsko pravo nije samo pravna disciplina. Ono predstavlja jedan od temeljnih mehanizama društvenog poretka, tihi sistem pravila koji omogućava da svakodnevni život funkcioniše predvidivo, sigurno i uređeno.

A za sve ono što ne može stati u jedan novinski tekst, kako kratko poručuje advokat Nemanja Kovačević, treba se obratiti svom advokatu!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi