Posle smrti kreće rat za nasledstvo! Advokat otkriva šta porodice u Srbiji najčešće kriju do poslednjeg trenutka

Smrt jednog čoveka nikada ne odnosi samo život. Sa njom često odlaze neizgovorene reči, nerešeni odnosi, porodične tajne i pitanja koja ostaju da vise nad naslednicima. Tada, u trenutku kada emocije nadvladaju razum, na scenu stupa nasledno pravo, oblast koja ne uređuje samo raspodelu imovine, već i odnose među ljudima, granice pravde i poslednju volju pojedinca.

U društvu u kojem se o nasledstvu najčešće govori tek kada dođe do sukoba, advokat Nemanja Kovačević za 24sedam objašnjava zbog čega je razumevanje ove pravne oblasti od ključnog značaja za svaku porodicu.

- Normama Zakona o nasleđivanju regulisana je raspodela zaostavštine jednog fizičkog lica za slučaj njegove smrti, dok je postupak za raspravljanje zaostavštine regulisan Zakonom o vanparničnom postupku - objašnjava advokat Kovačević.

Zaostavština, kako navodi, predstavlja skup svih prava i obaveza koje jedno lice poseduje u trenutku smrti. Drugim rečima, nasledstvo ne podrazumeva samo stanove, kuće, automobile ili novac, već i dugove, potraživanja i druge pravne obaveze.

Upravo zbog toga, nasledni postupci često predstavljaju mnogo više od formalnosti. Oni postaju mesto sudara emocija, interesa i prava.

Privatna arhiva

Testament kao poslednja reč čoveka

Prema rečima advokata Kovačevića, najjači osnov nasleđivanja jeste testament, odnosno zaveštanje.

- Kako zakonodavac kaže, radi se o jednostranom, dobročinom, strogo formalnom i uvek opozivom pravnom poslu koji proizvodi pravno dejstvo tek nakon smrti ostavioca - ističe on.

Iza ove pravne definicije krije se možda najličniji dokument koji čovek može ostaviti iza sebe, papir na kojem određuje kome pripada ono što je stvarao tokom života.

Međutim, upravo zato što testament ima ogromnu pravnu snagu, zakon veoma strogo određuje način na koji mora biti sastavljen.

- Zakonodavac je predvideo nekoliko formi zaveštanja i tim povodom bi bilo najbolje angažovati advokata - navodi Kovačević.

On dodatno objašnjava da se testamentom može raspolagati samo imovinom koju ostavilac poseduje u trenutku sastavljanja zaveštanja i to u korist bilo kog fizičkog ili pravnog lica.

To praktično znači da osoba može ostaviti svoju imovinu članu porodice, prijatelju, organizaciji ili bilo kome drugom, pod uslovom da je testament sačinjen u skladu sa zakonom.

Ali život retko ostaje isti nakon sastavljanja testamenta.

- U slučaju da je ostavilac raspolagao samo delom imovine ili je nakon sačinjavanja zaveštanja stekao još nešto od imovine, na taj deo se primenjuje zakonski osnov nasleđivanja - kaže advokat.

Drugim rečima, ono što nije obuhvaćeno testamentom prelazi u zakonsku raspodelu.

Profimedia

Dugovi ne nestaju smrću

Jedno od pitanja koje građani najčešće postavljaju jeste šta se događa sa dugovima pokojnika.

Kovačević naglašava važnu činjenicu:

"Jako bitna stvar je da za dugove ostavioca odgovaraju naslednici samo do visine nasleđenog dela, bez obzira na osnov nasleđivanja."

To znači da naslednici ne mogu odgovarati više nego što su nasledili. Ukoliko je vrednost nasleđene imovine manja od dugovanja, odgovornost naslednika ograničena je upravo tom vrednošću.

Ugovori koji menjaju tok nasleđivanja

Nasledstvo ne mora nužno biti uređeno samo testamentom ili zakonom. Postoje i posebni ugovori kojima se imovina može raspodeliti još za života.

- Osnovi za raspodelu zaostavštine su testament i zakon, ali ostavilac može za života ugovorom raspolagati svojom imovinom za slučaj svoje smrti - objašnjava Kovačević.

Posebno izdvaja ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o raspodeli imovine za života.

- Ti ugovori su strogo formalni i povodom sastavljanja i zaključenja istih trebalo bi angažovati advokata - navodi.

U praksi, upravo ovi ugovori često postaju predmet sporova među naslednicima, naročito kada članovi porodice smatraju da je neko bio privilegovan ili da je pokojnik bio pod pritiskom prilikom njihovog zaključivanja.

Profimedia

Ko nasleđuje kada nema testamenta?

Kada testament ne postoji ili nije pravno valjan, primenjuje se zakon.

- Drugi osnov nasleđivanja, u slučaju da ostavilac nije sačinio pravno valjano zaveštanje ili nije raspolagao imovinom za slučaj smrti, jeste zakon. Zakonodavac predviđa da se naslednici dele na nasledne redove - navodi advokat Kovačević.

Prvi nasledni red čine deca i supružnik pokojnika.

- U prvi nasledni red spadaju deca i preživeli bračni drug - kaže on.

Ako pokojnik nema dece, niti njihovih potomaka, nasledstvo prelazi u drugi nasledni red.

- U slučaju da nema dece i njihovih potomaka po pravu predstavljanja, koje je neograničeno, prelazi se na drugi nasledni red, u kome ostavioca nasleđuju roditelji, njihova deca i potomci po neograničenom pravu predstavljanja i bračni drug - dodaje.

Kada nema naslednika ni u drugom naslednom redu, zakon ide dalje.

- U slučaju da ne postoje naslednici koji bi mogli biti pozvani na nasleđivanje u drugom naslednom redu, prelazi se na treći nasledni red u koji potpadaju babe i dede ostavioca i njihovi potomci - dodaje.

Zakon predviđa i četvrti, pa čak i peti nasledni red.

- Ako uopšte nema naslednika koji se mogu pozvati na nasleđe, poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija - objašnjava Kovačević.

Republika Srbija tako postaje naslednik onda kada nijedna porodična linija više ne postoji ili ne može biti utvrđena.

Sud, javni beležnik i granice njihovih ovlašćenja

Građani često veruju da će sud ili javni beležnik rešiti svaki spor koji nastane oko nasledstva. Međutim, stvarnost je znatno drugačija.

- Postupak radi raspravljanja zaostavštine pokreće se po službenoj dužnosti ili na predlog naslednika, sudu mesno nadležnom po poslednjem prebivalištu ostavioca - objašnjava advokat.

Naslednici su dužni da dostave sve podatke kojima raspolažu, a koji mogu biti značajni za postupak.

Ipak, najvažnija stvar koju građani često ne znaju jeste ograničenje nadležnosti suda i javnog beležnika.

- Sud ili javni beležnik koji sprovode postupak nisu nadležni da odlučuju o bilo kom spornom pitanju - upozorava Kovačević.

To znači da svaki ozbiljniji spor, osporavanje testamenta, sumnja u autentičnost potpisa, pitanje vlasništva ili sukobi među naslednicima, završava u parničnom postupku.

- Čak i ako se naknadno, nakon pravnosnažnog okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine, pronađe zaveštanje, zainteresovane strane upućuju se na parnični postupak - navodi.

Nasledstvo kao ogledalo porodice

Nasledni postupci retko su samo pravni procesi. Oni često postaju ogledalo porodičnih odnosa. U njima isplivavaju stare svađe, nepravde, rivaliteti među naslednicima, ali i pitanja dostojanstva, poverenja i poslednje volje pokojnika.

Zbog toga stručnjaci godinama upozoravaju da se pitanja nasledstva ne odlažu do poslednjeg trenutka. Pravno uređeni odnosi, jasno sastavljen testament i pravovremeni savet advokata mogu sprečiti višegodišnje sporove i trajno narušavanje porodičnih odnosa.

Kako zaključuje advokat Nemanja Kovačević:

"Za sve detalje potrebno je angažovati advokata."

Za sva pitanja i konkretne pravne situacije obratite se svom advokatu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi