Noć kada je gorela Pećka patrijaršija: Pre 45 godina uništena je dragocena arhiva srpske svetinje

Navršava se 45 godina od požara u Pećkoj patrijaršiji, kada je u noći između 15. i 16. marta 1981. godine zapaljen stari manastirski konak i uništen deo vredne arhive, rukopisa i crkvenih predmeta. Ekspertkinja za srpsku srednjovekovnu baštinu, istoričarka umetnosti i profesorka Univerziteta u Kragujevcu Jasmina Ćirić navodi za RTS da ovaj požar predstavlja jedan od prvih ozbiljnih udara na Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsko kulturno nasleđe u Pokrajini.

Jasmina Ćirić, ekspertkinja za srpsku srednjovekovnu baštinu i profesorka na Univerzitetu u Kragujevcu, ukazala je i na simboliku datuma kada se požar dogodio.

- Dakle, u noći između 15. marta i 16. marta 1981. dogodilo se nešto što se nikada ranije nije desilo u Pećkoj patrijaršiji, makar ne na taj način. Reč je o podmetnutom požaru. Ono što je, zapravo, veoma zanimljivo jeste da je odabir datuma krajnje simboličan, jer je bio na praznik Nedelje pravoslavlja. Požar se dogodio na praznik koji liturgijski pominje i proslavlja hramove i svete ikone - navela je Ćirićeva.

Prema njenim rečima, požar je izbio oko četiri sata ujutru, u prisustvu oko 30 monahinja i nekoliko gostiju u manastiru.

- Među njima je bio i profesor prizrenske bogoslovije Damaskin Davidović - rekla je ona.

Profimedia

Zahvaćen stari i novi konak

Kako je istakla, vatra je bila podmetnuta na više mesta u starom konaku.

- Podsetiću da je u pitanju konak impozantnih dimenzija, duži od 63 metra - naglasila je Ćirićeva.

Požar je zahvatio i novu drvenu konstrukciju konaka koji je tada bio u izgradnji.

- Požar je najpre registrovan u gornjim strukturama samog konaka, dakle u krovnoj konstrukciji, a ono što je predstavljalo još veću štetu jeste to što je zahvatio i tek postavljenu novu drvenu konstrukciju novog konaka. Sve se nalazilo na zapadnoj strani - navela je Ćirićeva.

Velika materijalna šteta i spas riznice

Požar je naneo veliku materijalnu štetu - izgorele su odaje tadašnjeg srpskog patrijarha Germana, sobe monahinja, magacin i radionice za ikonopis. Ipak, zahvaljujući blagovremenoj reakciji monahinja i Damaskina Davidovića, spasen je značajan deo manastirske riznice.

- Ikone, bogoslužbeni predmeti i tekstil iz 15. i 17. veka bili su sačuvani - istakla je ona.

Ipak, najveći gubitak predstavlja uništena arhiva pećkih patrijaraha, naglasila je Ćirićeva, dodajući da je u pitanju bila izuzetno važna dokumentacija koja je svedočila o istorijskim događajima od srednjeg veka, naročito u periodu osmanske vlasti.

Profimedia

Sabotaža i sporne zvanične verzije

Ona je podsetila i da su na gredama nakon požara pronađeni tragovi benzina i drugih zapaljivih materija, a reakcija vatrogasaca nije bila pravovremena. Zvanični nalazi kao uzrok požara naveli su neispravne instalacije i dimnjak.

- Vrlo je važno ovim povodom pomenuti i da je patrijarh German neposredno nakon požara, a to je jedini dokument koji imamo sačuvan u vezi s tim, poslao veoma važan dopis predsedniku tadašnjeg Saveznog izvršnog veća Dobrivoju Vidiću u vezi sa požarom, upravo demantujući navode koji su se odnosili na neispravnost dimnjaka. On kaže u jednoj rečenici - da je zaista reč o tome, taj bi se požar dogodio i 1974, '75, '76. itd. Interesantno je u čitavom tom događaju da su kao glavni krivci zapravo bili navođeni urbanista grada Prizrena profesor Mikić i Andrija Kostić, koji je bio izvođač radova, što je, naravno, kasnije odbačeno u postupku jer je bilo jasno da apsolutno nisu odgovorni za tako nešto - objašnjava Ćirićeva i dodaje da je monaštvo bilo pod određenim političkim pritiscima.

Značaj očuvanja kulturnog nasleđa

Istoričarka umetnosti ukazuje da se požar u Pećkoj patrijaršiji često posmatra kao jedan od ranih pokazatelja kasnijih napada na srpske svetinje, uključujući i pogrom iz marta 2004. godine, kada je stradalo više od 150 sakralnih objekata.

- Mi govorimo o prostoru koji, po kvadratnom kilometru, ima najveći broj sakralnih zdanja i značajnih spomenika - istakla je Ćirićeva.

Zbog toga, dodaje, očuvanje tih zadužbina nije važno samo za srpsku istoriju.

- Odbranom ovakvih zadužbina kojima se bavimo branimo i ono što je evropska i hrišćanska civilizacija - poručila je ona.

Dokle god postoje svedoci i javni diskurs, ukazuje ona, tema će ostati prisutna i razumljiva.

- Dokle god je nas koji o ovome svedočimo, biće i ova tema dostupna u javnom diskursu. Ako prestanemo da o tome govorimo javno, argumentovano i tačno, neće nestati samo materijalni tragovi, već i sam diskurs - zaključila je Ćirićeva.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi