Otvoren Muzej ćirilice: Vučević: Ćirilica je jedan od oslonaca našeg duhovnog trajanja

 U Rači, nedaleko od Bajine Bašte, danas je otvoren Muzej ćirilice, a predsednik SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević istakao je na otvaranju da taj muzej treba da bude mesto gde će mlade generacije naučiti da je ćirilica istinsko bogatstvo i deo evropske kulturne raznolikosti.

"Sabrali smo se da zajedno otvorimo Muzej ćirilice, mesto koje će od danas simbolizovati naše istorijsko pamćenje, našu nacionalnu samobitnost i našu kulturu. Mesto koje će nas sećati na kom jeziku smo počeli da mislimo. Ovim činom ne obeležavamo samo početak rada jedne ustanove, već potvrđujemo trajanje pisma koje je oblikovalo našu nacionalnu individualnost i duboko se utvrdilo u temeljima naše kulturne samosvesti. Pismo koje je vekovima verno beležilo našu istoriju i koje i danas, kao i sutra, ostaje jedan od najčvršćih oslonaca našeg duhovnog trajanja", rekao je Vučević.

Ukazao je da je ćirilica jedan od najprepoznatljivijih znakova našeg raspoznavanja među narodima i da su na tom pismu pisane najuzvišenije misli, vladarske povelje, žitija svetitelja, narodne pesme, naučna i književna dela, sve ono što je srpski narod prineo evropskoj i svetskoj kulturi.

"Ona je naš trag u vremenu, da smo bili i postojali i da još uvek postojimo. Istorija ćiriličnog pisma nikada nije bila odvojena od stradalne istorije srpskog naroda. Kad god su nailazila velika istorijska iskušenja, ratovi i politički lomovi, na udaru se po pravilu nalazila i ćirilica. To nije bilo slučajno. Različiti vladari, režimi i ideologije kroz vekove nastojali su da ćirilicu zabrane ili bar potisnu iz javnog života, svesni da ona predstavlja jednu od najčvršćih spona koja povezuje srpski narod", istakao je Vučević.

On je podsetio da su se pritisci na ćirilicu javljali onda kada su se spremali napadi na srpstvo, a od vremena Marije Terezije i Franca Jozefa, preko politike Benjamina Kalaja, pa sve do burnih i tragičnih decenija dvadesetog veka.

"Zabrane pisma nisu bile samo administrativne mere, već su predstavljale pokušaj da se prekine kulturni kontinuitet jednog naroda, njegova živa veza sa precima i potomcima. Posebno potresna svedočanstva imamo iz Prvog svetskog rata. Zabrane ćirilice u školama, institucijama i javnom životu bile su sistematske i sprovođene bez milosti", podsetio je Vučević.

On je naveo da u zapisima Luke Lazarevića ostaje svedočanstvo vremena kada je u Beogradu okupator nastojao da uništi svaki trag ćirilice. "Sličnu sudbinu ćirilica je doživela i u Drugom svetskom ratu. U Nezavisnoj državi Hrvatskoj ćirilica je zakonom zabranjena već u prvim danima postojanja te genocidne tvorevine. Njena upotreba kažnjavana je, a knjige štampane ovim pismom sistematski su uništavane. Poznate su pojave paljenja biblioteka, uklanjanja 'nepodobnih' izdanja i takozvane 'čistke' knjižnog fonda. I sve je to ćirilica izdržala i prebrodila. Naš narod je znao da je to životna specifičnost, identitetski temelj, genetski kod našeg duha i naše suštine. A onda se desila komunistička revolucija i relativizacija. Bratstvo i jedinstvo, između žrtve i dželata, i jugoslovenstvo kao novi pojavni oblik nacije", rekao je Vučević.

Tanjug/Branko Lukić

 

On je naveo da su srpstvo i ćirilica tada posmatrani kao prevaziđena i arhaična kategorija. "Danas je već gotovo potpuno zaboravljeno, barem u Srbiji, pogotovo od strane jugonostalgičara i autošovinista, da je cvet hrvatske inteligencije na čelu sa Miroslavom Krležom 1967. godine usvojio i obznanio takozvanu 'Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika'. Tada, u punom jeku vlasti Josipa Broza Tita, iz Zagreba se prolomio zabrinuti vapaj svega mislećeg da se mora preduzeti sve što je na raspolaganju, pa i promena Ustava SFRJ, da bi se zaštitio hrvatski jezik od 'velikosrpske asimilacije'", rekao je Vučević.

Naveo je da su u tom proglasu hrvatski intelektualci istakli da su u Jugoslaviji oživele tendencije etatizma, unitarizma i hegemonizma i da usled toga vreba opasnost stvaranja, kako su govorili, "državnog jezika", pri čemu je po njima sasvim jasno da je ta uloga u praksi bila namenjena srpskom književnom jeziku, zbog dominantnog uticaja administrativnog sedišta jugoslovenske države.

"Takođe, smatrali su da se velika opasnost nad hrvatskim književnim jezikom nadvila i zbog jezičke prakse u JNA, saveznoj upravi, Tanjugu, PTT-u, pa čak i u praksi koja se koristila u raznim administrativnim obrascima, kako su navodili. Iz te energične i osmišljene akcije hrvatskih intelektualnih krugova, koji su se odlučno i složno, za razliku od srpskih intelektualnih krugova, suprotstavili, po njima, asimilaciji i uspostavljanju nekakvog nepostojećeg državnog jezika, mogao se ponovo prepoznati strah od mrske ćirilice", naveo je Vučević.

On je dodao da je za njih i u novim okolnostima Titove Jugoslavije stari neprijatelj ostala ćirilica, kao sredstvo, kako su smatrali, čiste velikosrpske hegemonije.

Vučević je ukazao da u 21. veku najveći izazovi za ćirilicu ne predstavljaju zabrane, mada i njih ima u regionu, već postepeno zanemarivanje i nezainteresovanost, a što predstavlja trajne posledice komunističkog perioda. "To je dovelo do toga da ćirilica u mnogim sredinama počne da se povlači iz javnog prostora. Svedoci smo da se njena upotreba često podrazumeva kao tradicija, ali ne uvek i kao živa kulturna praksa. Ali, od 2012. godine ponovo smo na početku i ponovo smo počeli da se borimo za ćirilicu i srpstvo. I danas, otvarajući ovaj Muzej, simbolično proglašavamo pobedu ćirilice i dajemo zavet da ćemo je čuvati, jer tako čuvamo svoju suštinu i svoje narodno biće", istakao je Vučević.

Tanjug/Branko Lukić

 

On je naveo da Muzej ima posebnu misiju i da treba da bude mesto gde će mlade generacije naučiti da je ćirilica istinsko bogatstvo i deo evropske kulturne raznolikosti.

"U digitalnom dobu, kada se kulture sve više prepliću, upravo je negovanje sopstvenog identiteta, preduslov istinskog dijaloga i poštovanja među narodima. Samo onaj koji poštuje svoje nasleđe, ume da poštuje i tuđe. Narod koji čuva svoje pismo, čuva i svoju kulturu. A narod koji čuva kulturu, čuva i svoje dostojanstvo", rekao je Vučević.

Naglasio je da je danas najveća bitka upravo u tome da sačuvamo svoj identitet, jer to neće niko učiniti umesto nas. "Danas mi bijemo bitku da u kulturnom i identitetskom smislu ostanemo Srbi i sačuvamo vezu od Nemanjića i Svetog Save i pre njih do danas. Da nam neko, bilo ko, ne bi uništio prošlost, asimilovao nas, obeščastio i obezvredio. Da nas ne bi izbrisali da smo postojali. Da sačuvamo naše srpsko ime", istakao je Vučević. On je poručio da ćirilica nije naša prošlost, već sadašnjost i budućnost. "Neka ovaj muzej bude njen dom, ali i inspiracija da ona ostane živo pismo u našim školama, institucijama, medijima i svakodnevnom životu. Neka ona bude vekovno svedočanstvo našeg identiteta i naše krajnje pobede!", rekao je Vučević.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi