"Spremni smo za sve građane kojima je potrebna pomoć: Nažalost, kovid je doneo i samoubistva!"

Dvoje ljudi obolelih od kovida ubili su se zbog psihičkih problema uzrokovanih tom bolešću, kaže u intervjuu za “24sedam” v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” dr Ivana Stašević Karličić, i dodaje da se njena klinika još nalazi u kovid sistemu, a tokom pandemije tamo se lečilo preko 100 kovid pacijenata.

– Tokom pandemije klinika je pružala usluge ljudima koji nisu imali kovid, ali i onima koji su bili zaraženi. Ušli smo u kovid sistem u decembru prošle godine. U kovid delu bolnice smeštamo lica koja imaju mentalne smetnje sa teritorije čitave republike. Takođe, mi smo primali i non-kovid pacijente iz čitave Srbije jer su mnoge psihijatrijske ustanove ustupale svoje prostore za lečenje kovid pacijenata. Pre kraće od mesec dana, u našoj klinici počeo je sa radom i prvi vakcinalni punkt. To je jedini koji je otvoren u bilo kojoj psihijatrijskoj ustanovi, za lica sa mentalnim smetnjama. Bez čekanja se dobijaju sve vakcine koje su ponuđene u Srbiji.

Kako je raditi sa kovid pacijentima koji imaju psihičke smetnje?

– Primenjujemo važeće protokole za lečenje kovida. To rade naši lekari. Kada nam treba posebna vrsta konsultacija, na raspolaganju nam je Klinika za infektivne i tropske bolesti KCS. Moram da se pohvalim da ih nije bilo puno u prethodnom periodu. Tako, da nismo primetili neku suštinsku razliku.

Kako izgleda psihijatrijski pregled kovid pacijenta? Skafanderi su obavezni…

– Da, naravno. Nivo zaštitne opreme je isti kao i u svakoj drugoj kovid bolnici. To je najviši nivo zaštite koji podrazumeva nošenje skafandera, maski, posebne obuće… To podrazumeva i odvajanje zelenih i crvenih puteva da bismo sprečili unos infekcije u deo koji nema kovid pacijente i zaštitili zaposlene. Mi smo u najadekvatniji deo zgrade za to smestili crvenu zonu, i u skladu sa tim, odredili mesta na kojima se zaposleni presvlače u zaštitnu opremu. Čitava struktura zaposlenih, kao i sam rad na odeljenju, su podređeni protokolima za lečenje kovida. Lica sa mentalnim smetnjama su se dosad lečila od kovida u drugim bolnicama, ali kod nas su oni kojima treba više psihijatrijske zaštite.

Da li postoji procena koliko je kovid pacijenata prošlo kroz bolnicu?

– Preko 100 pacijenata je prošlo. Mi smo i danas primili iz Batajnice jednog pacijenta.

Da li su u pitanju osobe koje su i ranije imale psihičke probleme ili su to ljudi koji su se javili na pregled zbog psihičkih problema uzrokovanih koronom?

– Bilo je i onih od ranije, ali i onih koji su doživeli prve psihotične epizode, epizode paničnog i depresivnog poremećaja… To su bili ljudi koji su, prvi put tokom bolovanja zbog kovida, imali psihijatrijsku simptomatologiju.

A, da li je generalno povećan broj pacijenata u “Lazi”?

– Nije bilo generalnog povećanja, ako se gleda totalni broj. Ali, među onima koji su se javljali bio je veći procenat prvih javljanja nego što je to prosečno bilo pre pandemije.

Da li se može pretpostaviti da je to zbog korone?

– O tome će stručna javnost još dugo raspravljati. Naravno da je stres visokog inteziteta u ovoj krizi doprineo da senzibilniji ljudi nisu uspeli da tu količinu stresa apsorbuju i prevaziđu na dobar način. Ali, virus je imao uticaja na sve telesne strukture, prvenstveno mozak, ponašanje, osećanja, mišljenje i slično. To se pokazalo u psihijatrijskim simptomima koje su imali. A, tokom pandemije smo zbrinjavali i pacijente sa složenim psihijatrijskim simptomima u jedinicama intezivne nege. Tada smo registrovali delirijume koji, ako se hitno ne leče, ukazuju na loš završetak bolesti koja je dovela do toga. Dolazilo je i do autoagresivnog ponašanja ljudi, a imali smo prethodne godine i dva suicida bolnički zbrinutih pacijenata.

Da li to znači da se to dvoje ljudi ubilo zbog korone?

– Zapravo zbog toga što je kovid kao takav doveo do potpunog otkazivanja svih mehanizama, koji teže da ostanu u ravnoteži da bi funkcionisao organizam.

Da li su delirijumi najteži simptomi koje ste videli na kovid pacijentima?

– Da. To su pacijenti kojima fluktuira nivo svesti, koji imaju halucinaije i iluzije, vrlo su česte sumanute ideje… To su pacijenti koji su jako uznemireni, imaju potpuni poremećaj ritma spavanja, razdražljivi su, imaju poremećaj ponašanja. Takođe, u riziku su da se samopovrede zbog padova, dezorijentisani su u svim pravcima u vremenu i prostoru.

Delirijumi su bili najteži, a koji su bili najčešći simptomi uzrokovani koronom?

– Anksioznost, poremećaj spavanja, razdražljivost, poremećaj apetita i promenjeno funkcionisanje u negativnom smislu u međuljudskim, emocijalnim relacijama u porodici i na poslu.

Nadamo se da smo na kraju borbe protiv korone. Da li mislite da će doći do većeg broja javljanja vašoj ustanovi?

Pročitajte još:

“Od ponedeljka radimo u non-kovid sistemu, nadajmo se da će tako i ostati: Sada su na redu oboleli od raka, hroničnih bolesti i operacije!”

Obeležen Dan porodice na Trgu Republike: Od marta čak 12.000 ljudi zvalo na broj za pomoć u uslovima pandemije

– Mi smo spremni na to. Spremamo se za povećan broj ljudi kojima će trebati naše usluge. Ali, moram da kažem da su epidemiološke mere, koje su ograničavale fizičke kontakte u našoj grani medicine, prevaziđene telemedicinom. Nama ponekad nije potreban direktan kontakt već pogled i čitanje emocija i misli, što smo rešili korišćenjem alternativnih načina komunikacije. Mi smo samo na dve SOS linije imali preko 25.000 intervencija. Imali smo kontakte preko Skajpa sa profesionalcima iz zdravstvenog sistema koji su “sagorevali” tokom kovida, ili sa ljudima koji su u procesu VTO, kojima godinama pružamo psihološku podršku. Mi smo sa našim pacijentima koji nisu hitni kontaktirali na alternativne načine, a čak smo dugododišnjim korisnicima korigovali terapije lekovima.

Koliko imate vakcinisanih među zaposlenima i da li ste imali zaraženih?

– Nije bilo puno zaražnih među zaposlenima, ali moram da se pohvalim da smo imali visok procenat vakcinisanih, oko 80 odsto. Lekari su skoro svi vakcinisani, osim onih koji iz objektivnih razloga to nisu mogli zbog nekih akutnih bolesti.

Na početku pandemije neke vaše kolege iz inostranstva su predviđale da će se na kraju pandemije ljudi opustiti, početi da piju…

– Nisam pobornik toga da će nas ovo do te mere promeniti. Nadam se i sigurna sam u to da će nas ova kriza promeniti na bolje. Naučili smo mnogo važnih stvari poput toga koliko je važna solidarnosti i koliko smo malo cenili neke vrednosti i neke ljude. Naučili smo koliko je važno da ostanemo zajedno i jedinstveni, da imamo zajednički cilj, a javno zdravlje to jeste. I, to nas je učinilo boljima, bar za početak, nas zdravstvene radnike, jer smo svi shvatili koliko je važno raditi na pitanjima javnog zdravlja. Potpuno sam sigurna u to da kriza, kao što je šansa za ličnost, jeste i šansa za društvo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi