Sudbinski znak na Sretenje: Devojke, obratite pažnju, ovo je veoma važno za vas!

Sretenje Gospodnje jedan je od velikih crkvenih praznika i podseća na trenutak kada je Presveta Bogorodica prvi put unela novorođenog Isusa Hrista u jerusalimski hram kako bi ga, po starom zakonu, posvetila Bogu.

Ovaj praznik Srpska pravoslavna crkva obeležava 2. februara po julijanskom, odnosno 15. februara po gregorijanskom kalendaru. U srpskoj istoriji Sretenje je imalo i državni značaj – slavilo se kao Dan državnosti sve do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je ukinuto, da bi u Srbiji ponovo bilo ustanovljeno 2002. godine.

Sretenje se uvek proslavlja četrdesetog dana nakon Božića. Tada se, prema hrišćanskom predanju, dogodio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Novorođenog Mesiju u naručje je primio pravedni starac Simeon, u crkvenoj tradiciji poznat kao Sveti Simeon Bogonosac.

Za hrišćane ovaj praznik ima duboko teološko značenje, jer simbolizuje prvi susret Spasitelja sa ljudskim rodom. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga obeležavaju svečano i molitveno.

Narodna verovanja

U narodu se veruje da se na Sretenje susreću zima i leto. Ako tog dana osvane sunce, a medved, uplašen sopstvenom senkom, ponovo ode u jazbinu, smatra se da će zima trajati još šest nedelja.

Jedan od rasprostranjenih običaja jeste paljenje sveća. Veruje se da plamen na Sretenje štiti dom od groma, požara i drugih nedaća, te da ima posebnu, gotovo čudesnu snagu.

Posebno je zanimljivo verovanje koje se odnosi na devojke za udaju – kaže se da treba da obrate pažnju na to koga će prvog sresti ujutru, jer će im budući suprug po izgledu i naravi ličiti na tu osobu.

Sretenje je u crkvenom kalendaru obeleženo crvenim slovom, što znači da je to veliki praznik i da se tog dana ne rade teški poslovi.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi