Bolest se vratila: Studentkinja sa Medicinskog fakulteta zaražena tifusom, evo kako se dobija i koji su prvi simptomi!

Nakon što je kod studentkinje iz Indije koja studira u Foči potvrđen tifus, lekari upozoravaju da je ova bolest, iako retka, i dalje moguća naročito u uslovima loše higijene i kontaminirane vode ili hrane.

Tifus, koji se nekada smatrao iskorenjenim na našim prostorima, može imati ozbiljne posledice ako se ne otkrije i ne leči na vreme.

Šta je tifus i kako se dobija

Tifus je zarazna bolest koju izaziva bakterija Salmonella typhi. Najčešće se prenosi putem zagađene hrane, vode ili predmeta koji su došli u kontakt sa fekalijama zaražene osobe.
Infekcija nastaje kada bakterija uđe u organizam, obično putem usta, a zatim se širi putem krvotoka, zahvatajući creva, jetru, slezinu i druge organe.

Do zaraze najčešće dolazi:

- konzumiranjem vode iz neproverenih izvora,

- loše opranog voća i povrća,

- kontaktom sa osobama koje su kliconoše, ali nemaju vidljive simptome,

- boravkom u nehigijenskim uslovima (zajedničke prostorije, neuslovni smeštaj).

Simptomi tifusa – kad treba reagovati odmah

Simptomi se obično javljaju 7 do 14 dana nakon infekcije, a u početku mogu izgledati kao obična prehlada ili grip.

Najčešći znaci tifusa su:

- visoka i postojana temperatura (često preko 39°C),

- glavobolja i bolovi u mišićima,

- umor, malaksalost i gubitak apetita,

- mučnina i povraćanje,

- proliv ili zatvor,

- crveni osip po trbuhu ili grudima,

- u težim slučajevima povećana jetra i slezina i poremećaj svesti.

Ako temperatura traje duže od pet dana, ne reaguje na uobičajene lekove, ili se pojave probavne tegobe i osip neophodno je odmah posetiti lekara.

Koliko je tifus opasan

Bez adekvatnog lečenja, tifus može izazvati ozbiljne komplikacije - krvarenje u crevima, perforaciju creva ili sepsu.

Smrtnost kod nelečenih slučajeva može biti i do 15%, dok je uz pravovremenu terapiju antibiotikom smrtnost manja od 1%.

Opasnost leži i u tome što oporavljena osoba može postati kliconoša, tj. i dalje prenosi bakteriju na druge, iako sama više nema simptome.

Šta da radi osoba zaražena tifusom

Ako lekar potvrdi infekciju, neophodno je:

- strogo mirovanje i hospitalizacija (u većini slučajeva),

- primena antibiotika koje propiše infektolog (najčešće ceftriakson ili azitromicin),

- nadoknada tečnosti i elektrolita zbog dehidratacije,

- posebna ishrana (lagana, kuvana hrana, bez mleka i masnoća),

- izolacija od drugih osoba dok se ne potvrdi da bakterija više nije prisutna u stolici i urinu.

Higijena je ključna ruke treba prati sapunom i toplom vodom nakon svakog korišćenja toaleta i pre jela, a posteljina i odeća zaražene osobe moraju se prati na visokim temperaturama.

Prevencija - najbolja zaštita

- Koristiti samo prokuvanu ili flaširanu vodu,

- Temeljno prati ruke, naročito pre jela i posle toaleta,

- Ne jesti sirovu hranu sumnjivog porekla,

- Održavati higijenu u kući i studentskim domovima,

Vakcinacija protiv tifusa preporučuje se onima koji putuju u zemlje gde je bolest još rasprostranjena.

Tifus se može sprečiti, ali i uspešno izlečiti ako se otkrije na vreme. Slučaj iz Foče podseća da higijena i kontrola kvaliteta hrane i vode nisu formalnost, već osnovna linija odbrane od bolesti koje smo mislili da su deo prošlosti.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi