Uskoro kreće sezona slava: Evo kako da ispoštujete sve običaje i dostojno proslavite

Uskoro počinje sezona slava, a mnogi pravoslavni vernici i ove godine naći će se pred starim pitanjem – kako obeležiti krsnu slavu na pravi način, poštujući tradiciju i običaje, a ne ogrešiti se o Svetitelja koji štiti njihov dom.

Običaji su brojni, raznoliki i neretko se razlikuju od kraja do kraja, ali i od samog Svetitelja koji se slavi. Upravo ta raznolikost čini srpsku duhovnu tradiciju bogatom i jedinstvenom.

Prenosi se sa kolena na koleno

Krsna slava je najdublji izraz porodične vere i identiteta, a prenosi se sa oca na sina – kao blagoslov i znak duhovnog nasleđa.

Žene, udajom, uzimaju muževljevu slavu i time postaju deo nove porodične duhovne zajednice.

Tradicija nalaže da se slavlje dočekuje sa poštovanjem, smirenošću i zahvalnošću, jer krsna slava nije samo gozba – to je molitveni čin i simbol večne veze sa precima.

Pripreme za slavlje

Pripreme za slavu počinju nekoliko dana ranije. Kuća se temeljno čisti i uređuje, a planira se trpeza svečanija nego bilo kog drugog dana u godini.

Jedan od prvih koraka je osvećenje vodice – sveštenik dolazi u dom i obavlja sveti čin. Potrebno je pripremiti posudu sa vodom, bosiljak, sveću, kadionicu, briket i tamjan.

Nakon osvećenja, ukućani popiju malo svete vodice, a ostatak se koristi za pripremu slavskog kolača.

Centralni deo slavske trpeze čine kolač, žito, sveća i crno vino. Sve ostalo je stvar mogućnosti, tradicije i volje domaćina.

Profimedia

Slavski kolač simbolizuje Hrista, dok vino predstavlja njegovu krv.

Voštana sveća pali se neposredno pre sečenja kolača i treba da gori tokom čitavog dana – njen plamen označava svetlost Hristovog učenja.

Kada praznik prođe, domaćin gasi sveću tako što se prekrsti, kašičicom zahvati vino iz čaše i njime prelije plamen.

Simbolika žita i posne trpeze

Žito je simbol večnog života. Priprema se od čistog zrna pšenice koje se kuva u čistoj vodi, a po želji se dodaju šećer i orasi.

Gostima ga, prema tradiciji, služi domaćica ili ćerka.

Profimedia

Ako slava pada u dane posta – sredom, petkom ili u vreme velikih postova – trpeza mora biti posna, jer bi u suprotnom to bio greh.

U svim drugim prilikama, slavlje može biti mrsno.

Običaji na dan slave

Najvažnije je da se slava proslavlja sa verom u Boga i zahvalnošću.

U jutarnjim satima, domaćin odlazi u crkvu na liturgiju i sečenje kolača, noseći kolač, sveću i žito.

Nakon službe, te svete simbole vraća kući, gde se uz porodicu i goste preseče kolač i unakrst prelije vinom.

Ako se kolač lomi van stola, običaj nalaže da domaćica prostre beli čaršav ili veću salvetu kako bi se mrve sakupile – jer je greh da padnu tamo gde se gazi.

Profimedia

Još od davnina važi nepisano pravilo – na slavu se ne poziva, vrata doma su otvorena za sve.

Gosti po dolasku prvo čestitaju domaćinu, posluže se žitom i vinom i izgovore tradicionalnu čestitku:

– Srećna ti slava, domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće tebi i tvojoj porodici!

I, kako nalaže stari običaj koji posebno raduje decu – na dan slave kupuje se nešto novo, da bi domaćini bili „ponovljeni“ i da bi blagostanje u kući trajalo sve do sledeće godine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi