Alergija na sunce – kada zračenje postane neprijatelj: Sve češći slučajevi usled toplotnog talasa u Srbiji

Dok temperature u Beogradu dostižu i preko 35 stepeni, a UV indeks prelazi granice bezbednog, dermatolozi širom sveta beleže drastičan porast slučajeva alergije na sunce, poznate i kao fotodermatoza. Ova kožna reakcija može pogoditi svakoga – i one sa najosetljivijom kožom, ali i ljude koji nikada ranije nisu imali problema sa suncem.

Šta je zapravo alergija na sunce?

Alergija na sunce podrazumeva različite vrste kožnih reakcija izazvanih UV zračenjem. Najčešći oblik je polimorfna svetlosna erupcija (PLE), koja se manifestuje u vidu crvenila, svraba, plikova i osipa na mestima koja su direktno bila izložena suncu – poput vrata, dekoltea, podlaktica i lica.

Pored PLE, postoji i solar urtikarija, ozbiljniji oblik koji može nastati već posle nekoliko minuta izlaganja suncu i izazvati oticanje, peckanje, pa čak i sistemske reakcije.

Zašto dolazi do alergije?

Iako tačan uzrok nije do kraja razjašnjen, stručnjaci veruju da kod osoba sklonih alergijama, UV zračenje menja strukturu proteina u koži, nakon čega ih imuni sistem prepoznaje kao "neprijatelje", izazivajući upalu.

Neki od glavnih faktora rizika uključuju:

* Genetsku predispoziciju

* Svetlu i tanku kožu

* Korišćenje lekova koji povećavaju fotosenzitivnost (antibiotici, antidepresivi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi)

* Izlaganje hemikalijama i biljkama koje reaguju sa suncem (parfemi, etarska ulja, šminka)

Profimedia

 

Simptomi

Simptomi se najčešće javljaju u roku od nekoliko sati nakon izlaganja suncu, a ponekad i ranije. Mogu uključivati:

* Crvenilo

* Svrab i peckanje

* Sitni plikovi i osip

* Otok kože

* U ređim slučajevima: mučninu, malaksalost, vrtoglavicu

Ukoliko se simptomi ponavljaju svake godine u isto doba – naročito u proleće i leto – verovatno je reč o hroničnoj svetlosnoj preosetljivosti.

Profimedia

 

Kad sunce postane svakodnevna prepreka

Ivana Popović (32) iz Beograda ispričala je kako se prvi put suočila sa alergijom tokom letovanja u Grčkoj:

– Posle sat vremena na plaži, vratila sam se u apartman sa crvenim, otečenim flekama po grudima i ramenima koje su me užasno svrbuckale. Mislila sam da sam izgorela, ali već sledeći dan pojavili su se sitni plikovi. Lekar mi je rekao da imam fotodermatozu.

Ivana je nakon toga u potpunosti promenila svoj pristup boravku na suncu:

– Od tada ne izlazim bez kreme sa SPF 50, šešira i dugačkih rukava. I dalje ponekad izbije crvenilo, ali sada bar znam kako da se zaštitim.

Milan Nikolić (40) iz Pančeva opisuje slučaj sa svojom petogodišnjom ćerkom:

– Bili smo na Fruškoj gori, april mesec, prijatno vreme. Posle samo pola sata igre na suncu, detetu su se pojavile crvene tačkice i plikovi. Isprva smo mislili da su ujedali komarci. Ispostavilo se da je alergija na UV zračenje.

– Danas ne idemo nigde bez zaštitne kreme i odeće. Saznali smo na teži način koliko sunce može biti opasno i u proleće, a ne samo u julu ili avgustu.

Profimedia

 

Dijagnoza: Kako se otkriva alergija?

Dijagnozu najčešće postavlja dermatolog na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Ponekad se koristi fototestiranje – veštačko izlaganje UV zracima u kontrolisanim uslovima, kao i biopsija kože kako bi se isključila druga oboljenja (npr. lupus).

Kako se leči?

Lečenje zavisi od težine simptoma:

Blaži oblici: Hladne obloge, kreme sa aloe verom, antihistaminici

Umereniji slučajevi: Lokalni kortikosteroidi i oralni antihistaminici

Teži slučajevi: Sistemska kortikosteroidna terapija, fototerapija (kontrolisano UV izlaganje tokom zime), imunomodulatori

Prevencija: Kako se zaštititi?

Preporuke koje izdvajaju svetski dermatolozi uključuju:

✅ Izbegavajte sunce od 10 do 16 časova
✅ Koristite mineralne kreme za sunčanje (SPF 50+) – preporučuju se EltaMD UV Physical i Colorescience Sunforgettable
✅ Obnavljajte zaštitu na svaka 2 sata i odmah posle plivanja
✅ Nosite zaštitnu odeću, šešire i naočare
✅ Izbegavajte kozmetiku i parfeme pre izlaska na sunce
✅ Postepeno izlažite kožu zračenju, kako bi razvila toleranciju
✅ Ako pijete lekove – proverite da li izazivaju fotosenzitivnost (npr. ibuprofen, tetraciklini)

Šta kažu svetski stručnjaci?

🔹 Dr Marisa Garshick, dermatolog iz Njujorka:

„Najefikasnija zaštita je dosledna primena mineralnih krema sa SPF 50+ koje reflektuju UV zrake.“

🔹 Dr Dendy Engelman, estetski dermatolog:

„Pacijenti moraju znati da i uobičajeni lekovi poput ibuprofena mogu izazvati ozbiljne kožne reakcije ako se kombinuju sa sunčevim zracima.“

🔹 Dr Purvi Parikh, alergolog:

„Kod pacijenata sa istorijom alergije na sunce preporučujem postepenu ekspoziciju, uz fotoprotekciju i konsultaciju sa specijalistom pre letnje sezone.“

Alergija na sunce nije bezazlena pojava. U uslovima ekstremnog UV zračenja i sve dužih letnjih sezona, sve je više ljudi koji osećaju njene posledice – bilo kroz osip, bolne plikove ili trajnu osetljivost kože. Upravo zato, znanje i prevencija su najbolja zaštita. A ako već sumnjate na simptome – poseta dermatologu nije nešto što treba odlagati.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi