Dirljiva priča Peđe, koji je 4 puta pobedio leukemiju! Mislio sam da umirem, a onda otkrijem šta mi je - ubija me tuga iz detinjstva!

Predrag Slijepčević šest godina se borio sa leukemijom, a u bolnici je ležao više od 500 dana! Ova bolest vraćala mu se četiri puta i prošao je velike muke dok se nije izborio sa svime. A sve je počelo 2008. godine kada ga ja supruga naterala da ode kod lekara jer bio u veoma lošem stanju - bio je otekao, žut u licu i veoma se znojio.

- Odmah se u krvi videlo da imam leukemiju i počelo je lečenje. Imao sam 14 terapija a aktivno lečenje je trajalo do aprila 2012. godine. Jer sam ja imao jednom leukemiju, pa sam godinu dana bio bez bolesti pa se opet vratila... Za skoro pune četiri godine aktivnog lečenja, proveo sam tačno 518 dana u bolnici. A ukupno sa periodom oporavka je to sve trajalo 1091 dan - priča Peđa.

Iako je prošlo 17 godina otkako su mu saopštili dijagnozu, Predrag naglašava da se prva reakcija na to nikada ne zaboravlja!

- Dijagnozu kancera nikada neću zaboraviti! Mi smo tri dana pre toga sumnjali da je leukemija, ali nismo mogli da znamo dok se ne završi dijagnostika. Kada sam saznao ja sam to prihvatio smrtnu presudu i pitao moju doktorku koliko imam vremena? Ona me je začuđeno pogledala i pitala me kako to mislim... Supruga mi je bila tu, pa mi je bilo neprijatno da je pitam koliko imam vremena pre nego što umrem?! Ali me je onda ponovo pitala kako to mislim? Na kraju sam je direktno pitao koliko imam vremena pre nego što umrem jer hoću da završim sve što imam pre nego što odem... Ona me je pogledala i pitala zašto mislim da moram da umrem? Pa, imam leukemiju - od toga se umire! Rekla mi je da ne moram da umrem, da postoje lekovi i da su se neki ljudi izlečili. I onda mi je rekla - 50 odsto je vaše, 50 odsto je naše! Pitao sam je kako se to bori protiv leukemije, na šta mi je odgovorila da treba da budem pozitivan i jednostavno učestvujem u lečenju, da  budem aktivan! A ja sam joj odgovorio: "Što se mene tiče, smatrajte da je mojih 50 odsto urađeno!" - priča Peđa.

Nedostatak majčine ljubavi

I tako je i bilo! Lekari su uradili svoje, Predrag svoje i danas je zdrav čovek. Ali leukemija mu se čak četiri puta vraćala. Saznanje da je ponovo bolestan nije bilo lako.

- Šok je kad se bolest vrati. I kada mi se drugi put bolest vratila, bio sam u čekaonici na poliklinici. Po ponašanju lekara sam video da se vratila i kada sam to shvatio, pao sam u nesvest! Naravno, onda je išlo lečenje. Treći put kad su mi saopštili, tada sam se pridržao za sto da ne padnem u nesvest! A četvrti put sam već toliko bio navikao da sam tražio da mi saopšte telefonom. Kada su mi rekli i zvali me da sutra dođem da legnem, ali sam im rekao da imam neke obaveze po kući da završim pa ću doći u bolnicu za tri dana! - kaže Predrag.

Profimedia

Naš sagovornik je, međutim, shvatio da će ga leukemija ubiti ako ne shvati i ne reši problem zbog koga je nastala kod njega. A uzrok leukemije, kao što piše u knjigama da je psiho-somatska bolest, treba tražiti u psihi!

- Pronašao sam uzrok koji je meni izazivao negativna osećanja. Bio je jako velik i uništio mi je imuni sistem koji je bio prenapregnut i nije mogao da se bori sa ćelijama raka. Kod mene je bio to što smo ja i moja majka imali odnos u kome nije bilo dovoljno ljubavi. Na nesreću njenu i moju, moja majka je žena koja nije umela da pokaže ljubav i nisam osećao da me voli. I ta tuga, bes i sve moguće emocije koje su bile izazvane time su dovele da je ta bol bila prevelika... Prevazišao sam to u 48. godini kada sam shvatio da je uzrok. Imao sam dve opcije  - da ostanem u prošlosti, ili da prihvatim da je prošlost nepromenjiva ali da mogu da gledam u budućnost. Ja sam odabrao ovo drugo - ispričao je Peđa.

Lekari ga otpisivali

Predrag kaže da je imao jedan jako težak period u bolnici kada je počeo da prima prvu terapiju.

- Ja sam bio u katastrofalnom stanju, niko od lekara ne zna kako sam uspeo da preživim. Oni su uradili sve što su mogli a ja sam bio tih meseca dana na maksimalnoj dozi morfijuma koja se daje, i jako malo sam zapamtio. Ta doza se, inače, daje za pacijente u poslednjoj fazi bolesti da bi im se koliko-toliko olakšao odlazak na onaj svet. Kada sam mislio da nema šanse da preživim ja sam nekako uspeo i to mojom željom za životom, koja je bila velika. A tuga koju sam osećao u duši, moje telo više nije moglo da se nosi sa time - ispričao je Slijepčević.

Profimedia

Kada se napokon izlečio, Predrag nije odustao od borbe protiv leukemije ali ovaj put kroz organizaciju Leuka, koja pomaže obolelima kako pronalaženjem trombocita tako i psihološki, što je podjednako značajno. Naglašava da je i ova borba teška kao što mu je bilo teško da se izbori sa bolešću. 

- Leukemija je takva i prihvatio sam da je sa njom borba teška. Ako postoji sudbina, onda mi je to sudbina. Ako ne postoji, onda sam ja iz mojih potreba da prenesem znanje. Mada ja nisam imao potrebu za osnivanjem udruženja, ali su me lekari pitali da bih mogao da ga osnujem i vodim i to zato što je moj odnos prema bolesti bio najbolji i da najadekvatnije mogu da pomognem. A imao sam ličnu potrebu da pomognem ljudima koji su u mojoj situaciji. I ova aktivnost je nešto što je važno da bi moj život bio kvalitetan! - zaključio je Slijepčević.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi