Jelena ovo nikako ne može da preboli: Mama je ostala bez oka, a onda se kancer opet vratio!

Mama Jelene Pešić Zarić dobila je melanom na oku davne 1998. godine, kada je ona imala samo 14 godina. Jelena kaže da je lekar koji je operisao njenu majku rekao da je imala sreće u nesreći jer su već kod nastanka melanoma počeli da joj se stvaraju simptomi, što nije uobičajno.

- Već na samom stvaranju melanoma počeo je da joj se smanjuje vid i kada je otišla kod lekara bilo je jasno o čemu se radi - ispričala je Jelena.

Njena mama imala je opciju da joj se odmah odstrani oko ili da ide na lečenje u Švajcarskoj. Ona je izabrala prvu opciju i tako joj je hirurški odstranjeno oko.

- Odstranjeno joj je oko i nosi protezu. Ona je 24 godine bila potpuno bez terapije i bilo kakvih simptoma. Ali 2023. godine je bilo prilično zdrava žena i dobija simptome slične prehladi! S obzirom da je ona u detinjstvu imala tuberkulozu, a tada je bila aktuelna korona, ja sam joj rekla da ode na skener i da vidimo šta je to. Skener je pokazao da su pluća dobro, ali da ima promene na kičmenom stubu. Tražio se magnet gde se bolje vide koštane strukture i videla se neka promena. Pitali su da li je imala neku malignu bolest i sve je nekako bilo neobično jer lekari nisu očekivali da posle 24 godine melanom oka metastazira na kičmi! - priča Jelena.

Milena Anđela Mišić-Atanacković

Jedino što je u tom trenutku moglo da bude konačno rešenje jeste operacija.

- Mama odlazi na neohiruršku operaciju gde je profesor Vojislav Bogosavljević operisao i nakon operacije mi rekao da je praktično imala mladež na kičmi! Tako da smo onda i očekivali da će to biti metastaza melanoma, što je sama patologija pokazala - objasnila je Jelena.

Nakon analiza koje je njena mama imala u inostranstvu prepisan joj je lek, ali ta terapija za karcinom oka nije dostupna u Srbiji i oni sami moraju da je finansiraju.

U tim okolnostima Jelena je potražila pomoć Udruženja pacijenata Srbije i uspela da nađe lekove.

- Bili smo prinuđeni i da prodamo neke stvari od imovine, a zahvalna sam što smo imali šta da prodamo da bismo mami obezbedili lekove - rekla je ona. 

Milena Anđela Mišić-Atanacković

I dok se njena mama još uvek leči, Jelena posle ovako gorkog iskustva kaže da ljudima koji se nađu u ovakvoj situaciji možda najviše nedostaje psihološka podrška ljudima koji se nađu u ovakvim situacijama.

- Najpre obolelima, a zatim članovima porodice. U toj nemoćnoj situaciji svi smo nekako proklizavali, bili i ljuti i tužni u svim fazama razrešenja te dijagnoze - naglasila je Jelena.

- Veoma je važno da, ipak, slušamo pacijenta. Ja sam bila u situaciji da smo možda mi vršili i veći pritisak na moju mamu da ide na svakodnevne preglede i snimanja. A žena to nekako nije želela. A onda smo shvatili da ne treba da je vučemo jer ona može i da padne, zadiše se, ne bude dobro... U nekom metaforičnom smislu, najbolje je da ona ide ispred a mi iza nje, prigrlimo je i guramo. Jer naša briga ne treba da bude teret pacijentu, ali podrška treba da se vidi - poručila je ova hrabra žena.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi