Legenda o poslednjem vizantijskom caru, potomku svetog srpskog kralja: Da li će „mramorni car“ zaista ustati? (FOTO)

Na današnji dan, 8. februara 1405. godine, rođen je Konstantin XI Paleolog Dragaš, poslednji vizantijski car, čija je sudbina postala sinonim za herojsku borbu protiv osmanske najezde i kraj jednog imperijalnog doba. Njegova vladavina obeležena je neprestanim pokušajima da spase Vizantiju, dok je njegov poslednji čin herojske odbrane Carigrada ostao zabeležen kao jedan od najdramatičnijih trenutaka u evropskoj istoriji.

Srpski koreni poslednjeg vizantijskog cara

Konstantin XI Paleolog poticao je iz znamenite dinastije Paleologa, ali ono što ga dodatno čini zanimljivim za srpsku istoriju jeste njegovo poreklo s majčine strane. Njegova majka Jelena Dragaš bila je princeza iz moćne srpske vlastelinske porodice Dragaša. Ova porodica vladala je velikim delovima Makedonije i Tesalije u 14. veku, pre nego što je pala pod osmansku dominaciju.

Njegova krvna veza sa srpskim plemstvom nije bila samo nominalna. Konstantin je bio ponosan na svoje srpske korene, a postoji i zapis da je koristio titulu „Konstantin Dragaš“ u pojedinim dokumentima. Njegova majka Jelena ostala je do kraja života duboko posvećena pravoslavlju i monaškom životu, što je imalo velikog uticaja i na samog Konstantina.

Vladavina u senkama propasti

Konstantin XI zvanično je postao car Vizantije 1449. godine, u trenutku kada se nekadašnje veliko carstvo svelo na Carigrad, Moreju i još nekoliko manjih poseda. Njegova kratka, ali dramatična vladavina protekla je u neprekidnim pokušajima da obezbedi pomoć sa Zapada protiv rastuće pretnje Osmanlija.

Nažalost, podela između pravoslavnog i katoličkog sveta, kao i neodlučnost evropskih sila, značili su da Konstantinova borba protiv moćne osmanske vojske nije imala izgleda na uspeh.

Profimedia

 

Osmanski sultan Mehmed II, poznat kao Osvajač, počeo je opsadu Carigrada u aprilu 1453. godine. Konstantin je odbio sve ponude za predaju grada i odlučno stao na čelo njegove odbrane.

Tokom poslednjih dana opsade, on se borio rame uz rame sa svojim vojnicima, a legende kažu da je, kada su Osmanlije probile zidine, skinuo carsku odeću i jurnuo u poslednji juriš protiv neprijatelja. Njegovo telo nikada nije pronađeno, što je dodatno podstaklo brojne mitove o njegovoj sudbini.

Foto: Wikipedia

 

Legenda o „mramornom caru“

Nakon pada Carigrada, među pravoslavnim hrišćanima počela je da kruži legenda o „mramornom caru“.

Prema ovom predanju, Konstantin XI nije zapravo poginuo, već ga je anđeo sa neba prekrio slojem mramora i sakrio u dubinama Crnog mora ili u pećinama ispod Aja Sofije. Ova legenda govorila je da će jednog dana, kada dođe pravi trenutak, poslednji vizantijski car ustati iz kamena i povesti hrišćane u osvetnički pohod kako bi povratio Carigrad.

Ilustracija/Al/ChatGPT

 

Ovo verovanje bilo je posebno snažno među Grcima i pravoslavnim narodima Balkana, uključujući i Srbe, koji su ga videli kao mogućeg oslobodioca od osmanske vlasti. U narodnim pesmama i pričama, Konstantin XI postao je mitska figura, uporediva sa kraljem Arturom u zapadnoj tradiciji.

Nasleđe i značaj

Iako Vizantijsko carstvo nije preživelo njegovu vladavinu, Konstantin XI Paleolog ostao je u istoriji kao simbol poslednjeg otpora i borbe za pravoslavnu veru i vizantijsku civilizaciju.

Njegova ličnost i herojska smrt vekovima su inspirisale umetnike, istoričare i pesnike.

Wikipedia

 

Danas ga pravoslavni hrišćani, naročito u Grčkoj, smatraju gotovo svetiteljskom figurom. Njegovo ime živi i u srpskoj tradiciji, kao podsećanje na duboke veze Vizantije i srednjovekovne Srbije.

Profimedia

 

Iako Konstantin XI nikada nije dočekao povratak Carigrada, njegova legenda i dalje živi, kao podsetnik na slavnu i tragičnu istoriju poslednjeg vizantijskog cara.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi