Jedini pravoslavni narod koji nije poklekao – Srbi i Firentinska unija! (FOTO)
Kako je despot Đurađ Branković odbio papski ultimatum i sačuvao pravoslavlje?
U burnim vremenima 15. veka, dok su se pravoslavne zemlje suočavale s nadirućom osmanskom silom, jedan srpski vladar odigrao je ključnu ulogu u očuvanju vere i identiteta svog naroda.
Despot Đurađ Branković ostao je upamćen ne samo kao vojskovođa i diplomata, već i kao branilac pravoslavlja, odbivši da poklekne pred vatikanskim ultimatumom.
Suočene s turskom ekspanzijom, mnoge pravoslavne zemlje tražile su pomoć od Zapada. No, umesto vojne podrške, dobile su ponudu koja se nije mogla lako prihvatiti – priznanje vrhovne vlasti pape u zamenu za pomoć protiv Osmanlija. Tako je 1439. godine u Firenci održan sabor na kojem su se okupili svi pravoslavni patrijarsi i verski velikodostojnici, uključujući čak i predstavnike iz Rusije. Svi, osim Srba.
Wikipedia
Pročitajte još:
Naime, srpski despot Đurađ Branković odlučno je zabranio odlazak srpskog patrijarha na sabor, navodno zapretivši mu čak i smrću ukoliko se odazove pozivu. Njegova odluka pokazala se presudnom – te godine, uniju sa Vatikanom potpisali su svi pravoslavni poglavari, osim srpskih.
Srpski otpor i pad Firentinske unije
Jedan od retkih vizantijskih velikodostojnika koji je, poput Srba, odbio da potpiše uniju bio je mitropolit Efesa, Marko Evgenik. Njegova odlučnost i odbijanje da prizna papu izazvali su pobunu u narodu. Kada se saznalo da Srbi nisu pristali na uniju, u Carigradu su izbili neredi, a pod pritiskom javnosti vaseljenski patrijarh bio je primoran da se povuče.
Wikipedia
Još veće posledice unija je imala u Rusiji. Tamošnji veliki knez, saznavši za srpsko odbijanje i sramotu koja je nanesena Rusiji prihvatanjem unije, odlučio je da pogubi ili protera svog patrijarha.
Vatikanska osveta
Iako su Srbi zadržali pravoslavnu autentičnost, njihov otpor nije prošao bez posledica. Vatikan im nikada nije oprostio odbijanje unije, a političke i crkvene posledice bile su dugotrajne.
Wikipedia
Ipak, zahvaljujući Đurđu Brankoviću, srpska crkva ostala je nepokolebljiva u svom pravoslavnom identitetu, što će se pokazati kao ključna odluka u očuvanju nacionalnog i verskog identiteta Srba u vekovima koji su dolazili.
Vladar kojeg sreća nikada nije pratila
Despot Đurađ Branković proveo je gotovo ceo život u ratnim sukobima, a sudbina mu nije bila nimalo naklonjena. Iako je živeo skoro osamdeset godina, poslednje dane dočekao je u patnji. Godinu dana pre smrti izgubio je tri prsta na desnoj ruci dok se borio mačem protiv konjanika Mihaila Silađija, zapovednika Beograda. Povreda se nikada nije u potpunosti zalečila i upravo ona ga je na kraju koštala života.
Svestan toga da ga sreća nikada nije pratila, Đurađ je jednom prilikom to i sam priznao. Kada ga je franjevac Jovan Kapistran nagovarao da pređe u katoličanstvo, odgovorio mu je: „Moj narod veruje da sam mudar, iako sreće nemam. A sada mi ti tražiš da učinim nešto zbog čega bi pomislili da sam u starosti izgubio razum.“
Iako je bio veliki državnik, zapadnjaci i Mađari su ga optuživali za izdaju zbog njegovog odnosa prema Kosovskoj bici iz 1448. godine. U kasnijim vekovima, hrvatski pesnik Juraj Baraković u svom delu „Vila Slovinka“ smestio ga je čak u pakao. Zanimljivo je da su se priče o njegovoj izdaji kroz narodnu tradiciju prenela na njegovog oca Vuka Brankovića i bitku na Kosovu iz 1389. godine.
Đurađ Branković/Wikipedia
Pored vojne i političke aktivnosti, Đurađ je bio i veliki ljubitelj knjiga. Njegova biblioteka bila je izuzetno bogata i sadržala je dela na srpskom, grčkom, latinskom i ruskom jeziku. Među knjigama su se nalazili i vredni pokloni stranih vladara, poput hronike koju mu je poslao francuski kralj.
Iako nije postao svetac niti mu je stvoren kult, zabeleženo je da je 1453. godine doneo mošti Svetog apostola Luke u Smederevo, nadajući se da će mu to pomoći u očuvanju države. Savremenici su taj njegov čin videli kao očajnički pokušaj spasavanja sebe i svoje despotovine u teškim vremenima.
Kada je umro 1456. godine, u Smederevu je nad njegovim telom održan posmrtni govor, koji se i danas smatra jednim od najdirljivijih tekstova stare srpske književnosti. Bez sumnje, despot Đurađ imao je jedan od najturbulentnijih života među srpskim vladarima i ostao zapamćen kao tragična figura naše istorije.
Danas, njegova odluka se pamti kao primer hrabrosti i istrajnosti u odbrani vere i suvereniteta – uprkos pritiscima moćnog Zapada.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari