Bjern Bon je srpski zet i već deceniju obožava Srbiju! Nemac tvrdi: Preseliću se u vašu zemlju, šokirao sam se kada sam ukapirao ko ste
Ovaj Nemac je obišao na desetine naših manastira, u našoj zemlji je kuvao ajvar i džem i doživeo stvari koje će pamtiti celog života
Bjern Bon, Nemac iz Oberhauzena, već više od decenije ponosno nosi titulu "srpskog zeta". Njegova povezanost sa Srbijom prevazilazi uobičajene posete, jer on ovde provodi svaki slobodan trenutak - dolazi nekoliko puta godišnje. Uz to, tečno govori srpski jezik, čita ćirilicu i sa strašću istražuje sve što naša zemlja nudi.
Kako kaže, Srbija je za njega prava obećana zemlja – bez stresa, bez migranata, sa toplim i druželjubivim ljudima. Ako bi ikada morao da napusti svoj dom u Nemačkoj, kuću bi, bez dvoumljenja, potražio baš ovde.
Za 24sedam Bjern otkriva šta ga je očaralo u Srbiji, koje su mu omiljene destinacije, ali i koji su ga momenti iznenadili i uplašili. Ispričao nam kako je počela njegova ljubavna priča sa Srpkinjom Milenom, šta ga neprestano vraća našoj zemlji, kao i niz nezaboravnih anegdota koje su mu obeležile svaki boravak.
Bjern je prvi put došao u Srbiju s namerom, da vidi odakle mu je verenica. Mnogo je slušao o Srbiji, u mnoge priče nije verovao, dok se nije uverio.
Pročitajte još:
Bjorn Bohn
- Prvi put sam došao u Srbiju u junu 2017. Sve što sam do tada znao o vašoj zemlji potiče iz priča moje devojke i s TV-a. A ono čega se sećam tokom prve posete su: ćirilica, veoma lepe crkve, auto-put bolji od očekivanog, ali i nervozni vozači. Takođe, tog dana kada sam došao bilo je veoma vruće. Dobrodošlica ženine porodice takođe mi je ostala u lepom sećanju.
Ljubav koja je čekala pravo vreme
Bjern Bon i njegova verenica Milena dele priču koja bi mogla poslužiti kao scenario za romantični film. Više od deset godina živeli su odvojene živote, ali sudbina je imala druge planove.
Njihova priča je počela još tokom školskih dana, kada su zajedno sedeli u klupi i delili svakodnevicu. Bjernu je Milena oduvek bila posebna, ali život ih je odveo na različite strane. Tokom godina, on je zasnovao porodicu i dobio dva sina, dok je Milena postala Lenina majka. Povremeno su se viđali u gradu, ali to nije bilo ništa više od kurtoaznih susreta.
Sve se promenilo 2014. godine, kada su se ponovo sreli. Taj trenutak bio je prekretnica – od tada su nerazdvojni.
Kulturološki šok i divljenje prema Srbima
Bjernov prvi susret sa Srbijom bio je pravo "otrežnjenje". Sve ono što je zamišljao o našoj zemlji i ljudima brzo je palo u vodu kada se upoznao sa srpskim običajima, mentalitetom ljudi i svakodnevicom.
- Srbi su potpuno drugačiji od onoga što sam očekivao. Ovde sam prvi put osetio šta znače prava toplina, gostoprimstvo i druželjubivost – priča Bjern.
Njega su fascinirali srpski običaji, od slavskih okupljanja do spontanih druženja uz muziku i hranu. Primetio je koliko su Srbi opušteniji, srdačniji i kako se, za razliku od Nemaca, više oslanjaju na porodicu i prijatelje.
- Kod vas je sve nekako prirodnije i toplije. Ljudi su uvek spremni da pomognu, da ugoste, da podele sve što imaju, čak i kada nemaju mnogo. To je nešto što se kod nas u Nemačkoj retko viđa – dodaje Bjern.
Iako su mu neki običaji u početku bili neobični, brzo ih je zavoleo i prihvatio kao deo svog života.
Bjorn Bohn
Bjern i srpski duh: Provod, rakija i (ne)strpljenje
Svaki Bjernov dolazak u Srbiju obavezno uključuje dobar provod, kafanu i, naravno, čašicu domaće rakije. Uživa u opuštenoj atmosferi i srpskoj muzici, a pesma "Rekom bola" zauzima posebno mesto na njegovoj plej-listi.
- Srbi vole život, ne žive samo da bi radili. To mi se posebno dopada. Volim da tokom nedelje uveče sedim sa ljudima i da uživam u vremenu koje provodimo zajedno. Kod nas u Nemačkoj, posao je često na prvom mestu, a ovde ljudi znaju da se opuste – ističe Bjern.
Ipak, nije sve idealno. Jedna stvar kod Srba mu posebno smeta – nedostatak strpljenja.
- Srbi su nestrpljivi. Preskakanje reda, nemogućnost da se sačeka, pa čak i način vožnje – sve to ume da bude frustrirajuće. Vožnja automobilom ovde često deluje opasno upravo zbog tog nedostatka strpljenja – priznaje Bjern.
Na Evropskom prvenstvu navijao za srpsku reprezentaciju
Fudbalska reprezentacija Srbije je na Evropskom prvenstvu igrala protiv Engleske u Gelzenkirhenu. U prvim redovima bio je i Bjern, a na sebi je nosio dres naše države.
Bjorn Bohn
- Bio je to veoma napet i zanimljiv dan. Nepoznata osoba uletela je u fan zonu sa zastavom Albanije. Usledio je potpuni haos. Došlo je do fizičkog obračuna između navijača Srbije i čoveka sa zastavom Albanije. Sećam se da smo posle pevali "Veseli se, srpski rode". Išao sam i na meč sa Slovenijom u Minhenu iako je on udaljen 600 kilometara od Oberhauzena. Rezultat je bio 1:1 i baš sam se lepo proveo. Bilo je baš zanimljivo.
Očaran manastirima i duhovnim pričama
Bjern je obišao Srbiju uzduž i popreko, zavirivši u krajeve koje mnogi Srbi nisu imali prilike da posete. Njegova posebna strast su srpske crkve i manastiri, a do sada je obišao na desetine svetinja, diveći se njihovoj arhitekturi, istoriji i duhovnoj energiji.
- Mislim da sam video sve osim nekoliko najvažnijih i najlepših crkava u Srbiji. Jedan od manastira koji je na mene ostavio poseban utisak je manastir Tumane. Posetio sam ga u avgustu ove godine, kada je bio jedan od najtoplijih dana u godini. Ipak, čim sam kročio u manastir, osetio sam se nekako drugačije, smireno i ispunjeno – priča Bjern.
Posebno mu je u sećanju ostala poseta manastiru Drača, gde je imao priliku da razgovara sa monahinjom.
- Objasnila mi je glavnu razliku između pravoslavaca i katolika. To je bila vrlo zanimljiva priča, ali o njoj ćemo nekom drugom prilikom. Međutim, i ja sam nju fascinirao. Bila je prilično zatečena kada je shvatila da perfektno čitam ćirilicu – kaže Bjern sa osmehom.
Njegova avantura nije se završila u Srbiji. Posetio je i čuveni manastir Ostrog u Crnoj Gori, koji ga je takođe duboko impresionirao.
Bjorn Bohn
- Svaka crkva i manastir koje sam posetio nosili su posebnu priču i energiju. To je nešto što nikada neću zaboraviti – zaključuje Bjern, čije se divljenje prema srpskim svetinjama oseća u svakoj reči.
Šok na groblju, još veći posle njega
Kako nam je rekao, mogao bi o našoj zemlji da napiše knjigu. Toliko je bilo dogodovština, avantura, obilazaka, ali jedno nije mogao da shvati. Zašto ljudi sami sebi podižu spomenik?
- Moja prva poseta srpskom groblju bila je veoma čudna. Pošto u Nemačkoj niko nema fotografije na grobovima, išao sam po groblju i gledao te fotografije. A onda sam shvatio da na nekim spomenicima nema datuma smrti. Bio sam malo iznenađen. Kasnije smo sedeli kod vereničinog rođaka i jedna žena mi je izgledala poznato, iako je nisam poznavao. Kasnije se ispostavilo da sam video sliku te žene na spomeniku.
Provod u Srbiji: Bjernove anegdote
Kad je reč o provodu u Srbiji, Bjern samo uzdahne i sa osmehom počinje da prepričava dogodovštine koje ga uvek nasmeju.
- Da li znate da sam na jednoj srpskoj svadbi bio samo dva sata? Zašto? Rakija je bila previše dobra – priča kroz smeh.
Još jedna neobična situacija desila se kada je, zajedno sa prijateljima, svratio u restoran pored Ibarske magistrale.
Bjorn Bohn
- Bili smo gladni, ali smo primetili da nas gosti čudno gledaju. Ubrzo smo saznali da je u toku privatna proslava. Ipak, konobar nas je uslužio, a dok smo jeli, ljudi su igrali i pevali oko nas. Bilo je vrlo čudno, ali i simpatično – seća se Bjern. - Ima mnogo dogodovština koje nisu za javnost, ali mogu da vam kažem da sam u Srbiji kuvao ajvar, džem, krao purenjake, vozio pijan, sve ono što u svojoj zemlji nikada ne bih mogao.
Na Zlatiboru ga je, međutim, šokirala cena obroka.
- Pre nekoliko godina otišao sam sa ženinim bratom na pljeskavicu i pivo i to platio 24 evra. Od tada svima pričam da sam tamo pojeo najskuplje meso – kroz smeh prepričava Bjern.
Domaće životinje i sestra Maša su centar Leninog sveta
Milenina i Bjernova jedanaestogodišnja ćerka Lena nimalo ne zaostaje za roditeljima. Dolaske u Srbiju planira godinama ranije i odbrojava dane do polaska.
Lena ne govori srpski, ali ga odlično razume, a s nama je podelila zbog čega toliko voli našu zemlju.
Bjorn Bohn
- Volim je jer ima puno domaćih životinja koje mogu da vidim izbliza. Posebno me raduje da vreme provedem sa mojom sestrom Mašom. O,da. Volim pljeskavicu i kada idemo u Banju Vrujci.
Iako i dalje živi i radi u Nemačkoj, Bjern je trenutno posvećen pripremama za porodično slavlje. On i Milena uskoro će stati na ludi kamen. Međutim, radost prati i izazov – Mileni je nedavno dijagnostikovan karcinom dojke.
- Proslava neće izostati, iako okolnosti nisu idealne. Život ide dalje, a ja želim da budem uz Milenu u svakom trenutku – kaže Bjern, koji sve svoje vreme sada posvećuje voljenoj osobi.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari