Neobični srpski običaji za zadušnice: Meso, piće i torta na grobu i na +35 stepeni: "Neki dođu samo da se najedu"

Duhovske zadušnice po kalendaru Srpske pravoslavne crkve uvek padaju u subotu uoči Silaska Svetog Duha na apostole i praznika Svete Trojice. Spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle tokom godine.

U crkvama se služi sveta liturgija i parastos, čita molitva za sve umrle u svim vremenima. Na grobljima se pale sveće, a sveštenici daju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima.

U našem narodu ove zadušnice nazivaju se i letnjima. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Jedan od običaja koji postoji u našem narodu je ostavljanje takozvanih "daća" na groblju i u crkvi u vidu kuvanog žita verujući da se ovim simboličnim gestom na neki način "hrani" duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo.

Na groblja se iznosi žito, vino i sveće, a grobovi se okađuju i uređuju. Inače, u nekim krajevima naše zemlje mnoge porodice preminulih na groblje donose hranu i piće i na letnjim i na zimskim zadušnicama.

Profimedia

- Bilo da je napolju minus ili plus 35 stepeni i paklena vrućina na groblje mora da se iznese hrana da se ispoštuje pokojnik. Počev od predjela preko mesa, punjenih paprika, kolača do slatkiša... To sve pripremamo dan ranije jer po letnjoj žegi na groblje idemo rano ujutru, od sedam pa nadalje. Hranu pakujemo u korpe, prikrivamo miljeom ili krpom, a posebno u ceger nosimo kafu, flaše gaziranom i negaziranog soka, crno vino i rakiju ako je voleo pokojnik. Na grob stavljamo beli čaršav, a preko njega ređamo jedno po jedno od povrća i sezonskog voća do punjenih paprika i pogače. Ko nije napravio kolače donese kupljenu tortu i stavi na grob. Pored hrane obavezne su sveće i buket cveća. Na sam nadgorbni spomenik stavljamo upakovane slatkiše ili bombone - priča za Kurir meštanka sa juga Srbije i dodaje:

- Kada zapalimo sveće počinjemo da delimo hranu odnosno da razmenjujemo sa rodbinom ili prijateljima. Od svega po nešto za dušu pokojnika. Hranu stavljamo u tanjire, to se po ovoj vrućini razmaže, rastopi. Ne znam ko to može da jede uopšte, ali, eto, običaj mora da se ispoštuje koji je ostao od naših baka i deka... Ni sveštenik ne kaže da je to neispravno... On obilazi grobove, ali nikad nisam čula da je skrenuo pažnju na to. Deca koja dolaze obavezno im dajemo nešto upakovano, smoki, čokoladu, sokić ili neku voćku.

Prema njenim rečima šokantno je i to što ima i onih koji na groblje dođu da se najedu.

- Kao da zaborave gde su i zbog čega su tu, nego po vrućini stoje, jedu i piju, pod izgovorom da je i to pokojnik voleo. Neke scene zaista izgledaju bizarno. Onaj ko je došao da upali sveće i ostavi cveće samo sa žitom obavezno ga ogovaraju meštani kako ništa nije izneo na grob. Zaista je sve to jezivo i misim da tim starijim ljudima stvarno neko treba da objasni da to ne treba da rade. To je veliki trošak, priprema te hrane košta i zaista su te scene na grobljima bizarne - zaključila je ona.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi