Đaci prave svoje hibride i uče kako se prenose geni: Nastavnica iz Pančeva nagrađena za inovaciju u nastavi biologije

Drugu godinu zaredom nastavnica biologije dr Vesna Hlavati Širka iz OŠ "Stevica Jovanović" iz Pančeva osvaja nagradu za najbolju metodičku inovaciju na konkursu Biološkog fakulteta.

U avgustu će u Finskoj predstavljati Srbiju u takmičarskom delu s radom "Genetika goluba" na 13. evropskom festivalu "Nauka na pozornici" ("Science on Stage").

Festival "Science on Stage Srbija" i Institut za moderno obrazovanje pozvali su vaspitače, učitelje i nastavnike osnovnih i srednjih škola koji imaju originalne ideje za prenošenje znanja iz naučnih predmeta da se odazovu na konkurs. 

- Radovi deset nastavnica iz Srbije koji su dobili prestižno priznanje predstavljeni su, i oni su svi dobili priznanje za inovacije u nastavi. Kada je reč o mom radu "Genetika goluba", on će biti u takmičarskom delu u Finskoj. Ovaj konkurs i priznanje podstrek su svima nama u prosveti da unosimo inovacije u metodiku nastave i rada sa đacima, kako bi i njima i nama bilo što inspirativnije da radimo na času - navodi za 24sedam nastavnica biologije Vesna Hlavati Širka.

Privatna arhiva/ustupljene fotografije

 

Dodaje da je danas možda nešto više nego pre izazov držati pažnju učenicima svih 45 minuta i privoleti ih da uče. 

- Đaci su živahni, i zbog korišćenja telefona teško im je privući pažnju. Ipak, kada su vežbe i eksperimenti u pitanju, tu možemo da ih pridobijemo. Umesto da na konvencionalan način ponavljaju gradivo, razmišljala sam o tome kako da im doskočim i da to izvedemo tako da ponavljaju ispredavano gradivo, a da toga praktično nisu ni svesni - navodi nastavnica biologije.

Dodaje da je osmislila da, na primer, nacrtaju jelena, da delove životinje potom stave na kartice i da dodaju poneku adaptaciju ili naziv te novodobijene životinje, s tim da svaki deo ima svoju funkciju i da tu funkciju navedu.

Privatna arhiva/ustupljene fotografije

 

- Tako su nastali naši hibridi. Učenici nisu ni svesni toga da na taj način zapravo obnavljaju gradivo - čemu služe, na primer, peraja, čemu rogovi i slično. Ono što je bitno jeste to da su zadovoljni, da im je zanimljivo tokom časa, kao i da im dugo ostaje u sećanju. Pa i kada kasnije ne mogu da se sete nekog detalja, podsetim ih da su to crtali i onda im sećanja navru. Ovo ih podstakne da urade i domaći, a i nadograđuju svoje znanje kroz kasnije kompleksnije zadatke, u smislu gde bi ta "nova" životinja mogla da živi, s obzirom na njene karakteristike i slično - precizira nastavnica. 

Priznaje da ovakav način pripreme nastave neminovno iziskuje trud i vreme, ali daje rezultate.

- Potrebno je vreme da se sve to osmisli, da se napravi materijal, ali opet vi to koristite i nadalje u nastavi, tako da ništa od toga nije neizvodljivo. Uloženi trud vrati se višestruko kroz njihovu zainteresovanost i znanje, a i ovakva priznanja znače da neko to primećuje, ceni i da to na kraju ima svrhu. Idemo u Finsku da predstavimo naš materijal, videćemo da li ćemo u ozbiljnoj konkurenciji i da pobedimo - ističe dr Vesna Hlavati Širka.

Privatna arhiva/ustupljene fotografije

 

Njen rad konkretno približava učenicima problem prilagođenosti vrsta na životnu sredinu. Da bi učenike podstakla da razmišljaju o tome, napravila je nastavni materijal na karticama koje učenici kombinuju i tako stvaraju sopstvenu životinju, svog zanimljivog hibrida na kome ponavljaju prilagođenosti na životnu sredinu.

Rad sa kojim ide na takmičenje u Finsku "Genetika goluba" podrazumeva da đaci pomoću magneta mogu da kombinuju nasledne osobine goluba i da tako vide kako genetika utiče na nasleđivanje.

 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi