Pažnja! Lisica, jazavac i srna prelaze put! Hit table iznenadile sve na Tari, Kopaoniku i Fruškoj gori (FOTO)

Povodom Evropskog dana parkova, 24. maja, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, nacionalni parkovi Tara, Kopaonik i Fruška gora postavili su table sa upozorenjem na prelaz divljih životinja, po uzoru na NP Đerdap.

Cilj je smanjenje broja saobraćajnih nezgoda koje pogađaju populaciju divljih životinja koje nastanjuju ove predele, omogućavajući im siguran prelaz preko puteva.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Na tablama su fotografije životinja i latinski nazivi zaštićenih i ugroženih vrsta koje nastanjuju nacionalne parkove, kao što su jelen, divokoza, vidra, medved, srna...

Poštovanjem tabli upozorenja doprinosi se zaštiti dragocenog prirodnog nasleđa, a naši nacionalni parkovi ostaju sigurno utočište za sve vrste koje u njima žive.

U Nacionalnom parku Đerdap postavljanje tabli upozorenja bio je prvi projekat ovog tipa na teritoriji zaštićenih područja u Srbiji.

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

Informativno-edukativne table upozoravaju vozače da se na putu mogu naći zaštićene životinjske vrste, koje su neretko žrtve udara automobila i postavljene su upravo na mestima gde su najčešći susreti ljudi i životinja.

Koje životinje naseljavaju Đerdap

Kako je za 24sedam tom prilikom objasnila Sara Stanković, stručni saradnik za zaštitu i unapređenje flore i vegetacije NP Đerdap, na taj način upozoravaju učesnike u saobraćaju na mesta gde pomenute životinje često prelaze saobraćajnicu.

- Životinje koje najčešće stradaju na putevima su pre svega lisice, jeleni, srne, ježevi, ali i neke grupe vodozemaca, poput daždevnjaka i žaba u proleće, kada su njihove migratorne aktivnosti najučestalije - dodala je ona.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Od strogo zaštićenih divljih vrsta, područje Parka Đerdap, između ostalih, naseljavaju mrki medved (Ursus arctos), čija je brojnost mala, ali se poslednjih godina primećuje porast, zatim vidra (Lutra lutra) i ris (Lynx lynx), čija se brojnost jedinki procenjuje na 10-12, a u ovoj kategoriji se nalaze i sve vrste slepih miševa. 

Klimatske promene menjaju ekosistem

I klimatske promene utiču na brojnost divljih životinja. U Srbiji će verovatno, kao posledica ovih klimatskih promena, najviše biti pogođene krupne zveri, kao što su medved, vuk i ris.

- Uočavamo da poslednjih godina medvedi sve kraće i kraće spavaju svoj zimski san. Jedan od razloga zašto se to dešava su klimatske promene koje delom doprinose tim promenama ponašanja medveda kod nas - napominje dr Duško Ćirović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu, prenosi RTS.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko dve stotine medveda, oko 800 vukova, a jedinki risa nema više od 100.

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

- To su vršni predatori, oni se nalaze na vrhovima trofičkih mreža, mreža ishrane, i otprilike drže te ekosisteme u određenom stabilnom stanju. U slučaju da se oni poremete, onda čitav ekosistem ispod njih, svi ti nivoi organizacije životnih zajednica mogu biti u značajnijoj meri poremećeni ili potpuno izmenjeni - naglašava Vladan Bjedov.

Populacije divljih životinja opale su u proseku 69 odsto u poslednjih 50 godina.

- Ono o čemu ljudi ne vode računa jeste to da smo mi ti koji utičemo na njihova staništa i sve više ih osvajamo. Zbog toga te velike zveri kojima su potrebna prostranstva ne mogu da imaju osnovne uslove za život. Ukoliko mi kao ljudi sa sve većom površinom osvojene teritorije budemo ostavili za sobom smeće, medved će se okrenuti lakšem izvoru hrane, poput tog smeća, i onda će neminovno doći u kontakt sa ljudima - naglašava Aleksandra Ugarković iz Svetskog fonda za prirodu.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi