Danas slavimo Svetog Germana - zaštitnika od kiše, gromova i poplava!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Germana, jednog od svetitelja čije je ime povezano sa smirivanjem vremenskih nepogoda – naročito kiše, oluja i poplava.

Njegovo ime s poštovanjem se izgovara posebno u selima i krajevima gde je zemljoradnja bila glavni način opstanka.

Sveti German bio je patrijarh carigradski u 8. veku, poznat po svojoj nepokolebljivoj veri i borbi protiv ikonoboraca. Iako je živeo daleko od naših prostora, njegovo ime se duboko ukorenilo u srpsku narodnu tradiciju, gde se prepoznaje kao moćni zaštitnik od prirodnih nepogoda.

Zbog toga su ga Srbi prisvajali kao „narodnog sveca“ koji štiti useve, kuće i stoku od gromova i nepogoda.

Narodni običaji i verovanja

U mnogim delovima Srbije danas se ne obavljaju teži fizički poslovi, posebno oni na njivi, kako se ne bi „uvredio svetac“. U prošlosti su se organizovale molitve i litije do crkava i izvora, a domaćice su pravile osvežavajuće posne kolače i delile ih deci ili sirotinji u čast sveca.

U nekim selima se i danas zadržao običaj da se bacaju mali zavetni krstići u reke ili potoke, uz molitvu da Sveti German „zaveže nebo“ i zaustavi kišu.

Zaustavlja gromove i nevreme

Veruje se da ako se na dan Svetog Germana nevreme primiri, godina će biti plodna i blaga. Ukoliko, međutim, grmi i seva, narod to tumači kao znak da će leto biti sušno ili da će grad oštetiti letinu.

U narodu postoji i uzrečica: „Ako se German moli – nebo sluša.“

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi