"Poplava u Obrenovcu bila je kao uragan pete kategorije"! Puzović otkriva kako se 2014. godine oblak zaglavio iznad Srbije
Te 2014. godine Obrenovac je potpuno poplavljen, Šabac je u poslednjem trenutku spasen, a Krupanj je u klizištima uništen.
Prošlo je deset godina od velikih poplava u Srbiji 2014. godine. Tada je stradalo 57 osoba. Obrenovac je postao simbol stradanja, sa oko 90 odsto potopljene teritorije i gotovo 9.000 evakuisanih stanovnika. Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović navodi da ono što se desilo u maju 2014. godine, može da se poredi sa uraganom pete kategorije ili sa zemljotresom od 11 ili 12 jedinica po Rihterovoj skali.
Te 2014. godine Obrenovac je potpuno poplavljen, Šabac je u poslednjem trenutku spasen, a Krupanj je u klizištima uništen.
Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović navodi da je te 2014. godine bilo veoma teško donositi odluke, i spasavati ljude, jer je stihija koja se pojavila rušila i nosila sve pred sobom.
"Dakle, to nije bila poplava. Od poplave se mi i branimo. Ono što se desilo u maju 2014. godine, možemo porediti sa uraganom pete kategorije ili sa zemljotresom od 11 ili 12 jedinica po Rihterovoj skali. Dakle, količine vode koje su pale u ta tri dana, preko 220-250 mm, i nijedno korito od svih ovih reka koje su bile u slivu Kolubare nije moglo da prihvati tu stihiju koja se srušila prema Obrenovcu za bukvalno jedan dan", kaže Puzović.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, ciklon iznad Đenove koji se formirao u Ligurskom moru, trebao je da pređe kroz našu zemlju i da se preko Karpata premesti dalje, prema istoku. Međutim, zbog težine oblaka, on se, kako kaže, zaglavio, i vratio iznad centralnog dela Srbije.
"I doneo je za sobom padavine koje su bile, na većem delu Srbije, od Krupnja do Obrenovca, preko 220-250 milimetara. To su padavine koje treba da padnu za pola godine. Na pojedinim delovima je bilo i preko 400 milimetara. A pale su za tri dana. I, nažalost, nijedno korito nije moglo da prihvati tu stihiju", navodi Puzović.
Profimedia
Mere za zaštitu od bujičnih poplava
Ukazuje da mi imamo 11.000 vodotokâ drugog reda, te da je u dolinama tih reka, na mestu gde nije predviđena izgradnja kuća, u prethodnih 40 godina napravljen veliki broj objekata.
"To su objekti koje je bivša Jugoslavija gradila. Prvenstveno u slivu Zapadne i Južne Morave i nešto u slivu Velike Morave i u zoni Krupnja. To su pregrade koje uništavaju energiju vode. Dakle, ta stihija koja se kreće velikom brzinom, kada dostigne određenu brzinu, ruši sve pred sobom kao kulu od karata. Znači, naš zadatak je da sistemom tih mera ubijemo tu energiju vode, ako tako mogu da kažem", kaže Puzović.
Kako se brani Obrenovac deset godina kasnije
Sistem zaštite od poplava u Srbiji danas čini 2.142 kilometra nasipa, 4.942 kilometra kanala za odvodnjavanje uz 54 crpne stanice i 43 brane sa akumulacijama.
Na pitanje kako se brani Obrenovac deset godina kasnije, navodi da su odrađene sve one prioritetne stvari vezane za kanalsku mrežu i crpne stanice.
"Sve nasipe koji su na Savi bili probijeni, to je sve obnovljeno. Ono na čemu sada radimo i što će se dešavati u narednih pet godina, to je rekonstrukcija svih nasipa na reci Kolubari, 32 kilometra od Ušća, Save, prema Koceljevi, gore taj deo, cela Tamnava. Dakle, 32 kilometra novih nasipa koji će biti više od ovih postojećih za 2-2,5 metara. Imaće neke druge gabarite", kaže Puzović.
Osim tog nasipa, dodaje Puzović, trebaće da se izgradi preko 20 visokih brana i akumulacija u slivu Kolubare.
Profimedia
"Već su neke rekonstruisane na kopovima. Mi sada krećemo da gradimo i branu Pambukovica, kod Uba. Dakle, to je jedan sistem mera za odbranu Obrenovca. Obrenovac se ne brani u Obrenovcu. On se brani, na najvišoj čuki, dakle, prva kap kiše kada krene ka Obrenovcu. I ono što je naš zadatak je jednostavno da mi upravljamo tom vodenom stihijom koja se kreće prema Obrenovcu ili prema bilo kom drugom gradu koji je negde najnizvodnije u tom delu", kaže Puzović.
Imamo li razloga da se plašimo novih poplava
Upitan da li nam i ove godine prete poplave imamo li razloga za strah navodi da, posle 2014. godine, mi nismo imali ni jednu normalnu hidrološku godinu.
"Dakle, nije bilo ni jedne godine gde mi nismo imali neki deo Srbije koje su pogodile ozbiljne padavine. Evo recimo, prošle godine u junu imali smo padavine koje su bile na nivou padavina koje su zadesile Srbiju u 2014. Ali nije se ništa dogodilo zato što je država ulagala. Strah mora da postoji", navodi Puzović.
S druge strane, dodaje on, sve ovo što se dešava s klimom ukazuje da više ne postoji nijedan bezbedan mesec.
"U januaru prošle godine je u Sjenici palo 220 litara vode. Znači, na 800 metara nadmorske visine, 19. januara, umesto da se bavimo sa smetovima, nestankom električne energije, dopremanjem lekova i hrane zavejane, imamo poplave. To govori da se klima menja. S druge strane, mesec jun koji postoji jedan od najopasnijih. I mi se i sada spremamo za ovaj jun koji dolazi. Preduzimamo sve mere. Bez obzira na prognoze RHMZ-a, mi želimo da sistem bude spreman. Svi naši ljudi su na terenu i proveravaju sve slabe tačke koje negde imamo na području da bi mogli da reagujemo", kaže Puzović.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari