DECA ULICE: "Nekada nisam imala para za užinu, a danas sa svojih 15 godina zarađujem za život!"
Drago mi je što sam uvidela svoj put i što nisam, kao neki moji poznanici, krenula stranputicom, kaže Ljubica Coli (15)
Kada sam išla u školu, nisam svakog dana imala novca za užinu kao druga deca. Mesec dana imam, pa dve-tri nedelje nemam. Bolelo me je to, ali sam naučila da prihvatam situaciju, da razumem svoju porodicu. Deca mi se nisu rugala, ali sam se u dubini duše osećala posramljeno. Srećom, sve dobro i ružno delila sam sa drugaricom koja mi je bila kao sestra.
Ovako počinje svoju priču petnaestogodišnja Ljubica Coli, peto dete u mnogobrojnoj porodici koju život nije mazio, ali ju je naučio da razlikuje dobro od zla, da se bori za sebe i okrene leđa lošim navikama i izborima vršnjaka koji su je okruživali.
Pročitajte još
– Bilo je dosta bolnih trenutaka u životu. Teško smo živeli, a ono što mi je srušilo sve snove i nadu u bolje sutra bio je trenutak kada su mi se roditelji razveli. Otac je bio alkoholičar, i moja majka jednostavno više nije mogla da podnese takav život. Mi, deca, ostali smo sa majkom – iskrena je naša mlada sagovornica.
Kaže, tek tada počinju njene prave muke.
– Posle razvoda živela sam sa majkom, ali nekako to više nije bilo to. Ubrzo se ona preudala, a nakon izvesnog vremena počeli su problemi. Sve više smo se svađali sa očuhom i njegovom ćerkom, koja se mešala u porodične odnose. Rešila sam da odem kod oca, ali mi ni tamo nije bilo bolje – setno kaže Ljubica.
– I on se oženio, ali problem je prevashodno bio u njemu i tome što mi je branio da viđam majku i da se čujem sa njom. Morala sam da se krijem kada sam razgovarala sa majkom, braćom i sestrama, često mi je oduzimao mobilni telefon… Više puta sam poželela da se sama prijavim u dom za decu. Jednom prilikom čak sam i majci rekla da hoću da idem u dom, ali ona nije bila za to. Rekla sam i starijoj sestri da će mi biti bolje u nekoj takvoj ustanovi, ali me je na kraju odgovorila od te ideje – priseća se ova tinejdžerka, koja je često beg od svakodnevice i nesuglasica sa ocem tražila kod tetke.
– Odlazila sam od kuće i kod tetke provodila po ceo dan.
Utočište našla u Krfskoj ulici
24sedam/Jelena Stokić
Ono pravo utočište Ljubica je pronašla u Krfskoj 7a, gde je jedno od dva savratišta kroz koja godinama unazad svakodnevno prođu desetine dece sa ulice željne čiste graderobe, toplog čaja, igre, znanja…
– Kada sam tamo ni o čemu ne razmišljam. Živim za trenutak i mnogo se lepo osećam – osmehujući se i veselo gestikulirajući kaže ova, za svoje godine veoma zrela, devojčica.
– Od sedme godine dolazim u Svratište. U naselju sam čula da tamo možemo da se okupamo, da kvalitetno utrošimo vreme, da nešto naučimo i uradimo domaće zadatke. Sećam se, starija sestra me je tamo odvela tog prvog puta. Bila sam prilično stidljiva, a oko mene deca vrište, smeju se i igraju. Kao buva sam sedela i ćutala. Iz dana u dan stvari su se menjale i ja sam se na kraju prilagodila. Obožavala sam igraonice i muzičke radionice, a tek odlasci na koncerte i izložbe… – ushićeno kaže Ljubica, koja nije krila da pre toga nije bila ni blizu bilo koje bine, umetničkog dela…
Danas zarađuje za život i sanja Ameriku
24sedam/Jelena Stokić
Kaže, upravo su Svratište i svi oni koji su tamo brinuli o njoj zaslužni što je danas svoj čovek.
– Sada živim sa sestrama, iznajmljujemo stan i sve zarađujemo. Već pet meseci sam preko omladinske zadruge zaposlena u jednom restoranu. Perem sudove i zaista mi nije teško – naglašava Ljubica, koja se nada da će uspeti da upiše srednju ugostiteljsku školu.
Prva plata je za nju bila još jedna prekretnica.
– Bila sam presrećna, rekla sam samoj sebi – dokle si dogurala, pored svega! Bila sam ponosna, šef i radnici su me pohvalili, a nedavno mi je povećana plata – ponosna je ova 15-godišnjakinja.
Želja joj je da jednog dana ode u Ameriku da radi, a do tada, kaže, radovaće se svakoj novoj prilici koja joj se ukaže u Srbiji.
– Drago mi je što sam uvidela svoj put i što nisam, kao neki moji poznanici, krenula stranputicom.
– Znam neke drugare koji su krenuli lošim putem, putem droge. I ja sam imala prilike, ali sam rekla – ne. Baš sam nedavno razmišljala o tome. Zaključila sam da mi je bolje da imam svoj posao i sređen i stabilan život. Nažalost, mnogi rade na ulici, i to samo za drogu i stvari koje im uništavaju život – iskrena je Ljubica.
Devojčice, samo napred!
Pročitajte još
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari