Potomci Vase Čarapića, čoveka koji je jedini smeo kod Karađorđa nenajavljen: Čini se da nam je sloboda data, ali oni su se borili za nju

Do Ustava ne bismo ni došli da nije bilo hrabrosti ustanika 31 godinu ranije, među njima i Vase Čarapića, koji je predvodio borbe za oslobođenje Beograda.

Neustrašivi zmaj sa šumovitih oboda Avale - često su tokom istorije tako karakterisali Vasilija Vasu Čarapića.

Rođen 1768. godine u selu pod Avalom - Belom Potoku priliku da dokaže junaštvo dobio je već u ranoj mladosti. Tokom Austrijsko-turskog rata u Kočinoj krajini borio se na strani ovdašnjih dobrovoljaca i pokazao kao nepokolebljiv i srčan.

Time je i zaslužio mesto kneza gročanske nahije po povratku sa fronta, ali i poverenje Karađorđa, pa je po legendi, bio jedan od retkih koji je na njegova vrata mogao da pokuca nenajavljen.

"Kada su Janičari krenuli u pomoć beogradskim dahijama1804. godine, na naređenje Karađorđa, Vasa im je napravio zasedu u Leštanima, gde je pobijeno mnogo Turaka i gde je oduzeto veliko blago koje je on podelio sa narodom. Takođe, na sam nagovor Vase, Karađorđe je pokrenuo oslobođenje Beograda 1806. godine", kaže Nemanja Čarapić, potomak Vase Čarapića za "RTS".

U borbi za oslobođenje Beograda, Vasa Čarapić predvodio je 3.000 ustanika, sa zadatkom da osvoje Stambol-kapiju, koja se nalazila kod današnjeg Narodnog pozorišta. Borba je trajala celu noć, varoš je zauzeta, ali je u tom jurišu Čarapić izgubio život.

"Od Trga republike do Studentskog trga imamo ulicu Vase Čarapića. Ona je danas među nama Beograđanima poznatija kao Vasina ulica. Tu na početku Vasine ulice ili Vase Čarapića, između spomenika knezu Mihajlu i Narodnog pozorišta bila je Stambol Kapija, najznačajnija utvrda Turaka toga perioda i predstavljala je branu za ustanike da oslobode Beograd. Prilikom juriša na Stambol Kapiju, koji je vodio Vasa Čarapić, tu je smrtno ranjen. Njega su kasnije preneli u šator Karađorđa koji se nalazio na Tašmajdanu i on je preminuo", priča Rastko Čarapić, potomak Vase Čarapića.

Tanjug/Vladimir Sporčić

U znak sećanja i zahvalnosti na taj njegov čin, ispred Narodnog pozorišta na plotovu na početku Francuske ulice, Kralj Petar prvi Karađođević je 1910. godine podigao spomenik Vasi Čarapiću, rekao je Rastko Čarapić.

"Borili se samo za slobodu"

Vasa Čarapić sahranjen je u manastiru Rakovica. Njegovo ime i danas živi - mnogobrojne sportske i kulturne organizacije zovu se baš po njemu. Osnovna škola iz njegovog rodnog mesta sa njegovim imenom nedavno je odlikovana Svetosavskom nagradom, a pri kraju su i radovi na muzeju koji će biti posvećen "Zmaju od Avale". Sve te ustanove, kažu potomci, treba da budu prožete jednom idejom.

"Treba da simbolizuje jedna stvar koja je nama možda najznačajnija u ovom trenutku, a to je sloboda. Svi ti ljudi kroz istoriju i Vasa i Karađorđe i Miloš i u Prvom srpskom ustanku i u Drugom srpskom ustanku, u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu su se borili za jednu stvar, a to je sloboda, koja se nama u ovom trenutku čini možda kao data, a nije tako. Svi oni su se morali izboriti, a mi mislim da to u ovom trenutku prelako uzimamo kao zadato", kaće rastko Čarapić.

Nemanja Čarapić kaže u znak sećanja na Vasu svake godine organizuju Bratstvo Čarapića u drugom mestu. Prošle godine je, kaže, bilo u Goraždu, a ove bi trebalo da bude u Beogradu, na Avali.

Vasina uloga u vojno-političkom životu Srbije zapisana je, sasvim izvesno, i u porodičnim genima. Tako je i njegov predak Marko J. Čarapić 1804. pobunu platio glavom u dahijskoj Seči knezova. Vojvodsku tradiciju nastavio je i Vasin sin - Ilija, koji je postao svojevremeno prvi upravitelj Beograda.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi