Svako može postati njena žrtva: Često nevidljiva, a svuda je oko nas - trgovina ljudima

Svako može postati žrtva trgovine ljudima, a današnje metode uvlačenja u svet trafikinga su sofisticiranije nego pre zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Mlade žene i devojčice najčešće su žrtve trgovine ljudima u Srbiji i čine više od 80 odsto ukupnog broja žrtava. Muškarci su uglavnom organizatori ovog kriminalnog posla.

Ovaj ozbiljan društveni problem često je nevidljiv i može biti svuda oko nas a da ga ne budemo svesni. Kako oni koji se bave suzbijanjem ovih krivičnih dela, tako i sveukupna javnost trebalo bi da prepoznaju problem, njegove pojavne oblike i raznolike načine uvlačenja ljudi u lanac trgovine ljudima, a isto tako da znaju da mu se suprotstave i adekvatno reaguju kako bi se osobe u riziku zaštitile. 

Rastući problem u celom svetu

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naglasio je povodom 18. oktobra - Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, da je za borbu protiv ovog teškog krivičnog dela veoma važna detaljna informisanost građana o problemu, ali i adekvatna i koordinirana akcija nadležnih organa.

"Trgovina ljudima je rastući problem u celom svetu, a žrtve su najčešće žene, deca i siromašne osobe. Međutim, u vreme interneta svako može postati žrtva trgovine ljudima zbog čega je ključno edukovati i informisati javnost o izvorima i vrstama rizika od trgovine ljudima", rekao je Pašalić.

Radna eksploatacija jedan od oblika trgovine ljudima

Crveni krst Srbije upozorava da su nekada nedovoljno jasni signali koji mogu da nas uvuku u lanac trgovine ljudima i da je uz seksualno iskorišćavanje, radna eksploatacija jedan od oblika trgovine ljudima koji je neophodno izdvojiti i upozoriti sve koji su u potrebi za poslom i zaradom. Podovom Evropskog dana protiv trgovine ljudima, Crveni krst upozorava da se obrati pažnja na uslove zapošljavanja na konkursima, na firme kojima se šalju biografije, kome se informacije daju i kod koga se odlazi na razgovor.

Na konferenciji povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, stručnjaci napominju da žrtve vrlo često i ne znaju da su žrtve.

-To je ta jedna fina mreža koja se plete oko žrtve, taj psihološki fenomen koji je čini samoj sebi nevidljivom i negde mislim da je na nama da proaktivno delujemo i prepoznamo žrtvu, istakla je sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragićević Dičić.

Kontrola žrtava trgovine ljudima poprimila drugačiji oblik

Ona je napomenula da sistem treba da funkcioniše tako da prepozna žrtvu, da je informiiše o svim njenim pravima, da je zaštiti i da joj pruži pravnu pomoć. 

Predstavnica nevladine organizacije Astra Marija Anđelković upozorava da su internet i društvene mreže doveli do toga da je kontrola žrtava trgovine ljudima poprimila drugačiji oblik.

-Sve je manje fizičkog nasilja, a sve više psihičkog u vidu ucena i pretnji. Žene i devojčice najčešće su žrtve trgovine ljudima u Srbiji, a sve je veći udeo dece u ovom krivičnom delu, čak 40 odsto ukupnih žrtava. Muškarci su uglavnom makroi, odnosno podvođači, organizatori, posrednici i korisnici usluga u prostituciji, ali i trgovci u seks trafikingu, navodi Marija Anđelković.

Prividni pristanak žrtava

Dodaje da se kazne za trgovce ljudima u Srbiji kreću od tri do dvanaest godina zatvora, ali da se najčešće dodeljuju od tri do pet godina, jer dolazi do prekvalifikacije krivičnog dela iz trgovine ljudima u posredovanje u prostituciji, čime se smanjuje i kazna. 

-I tako žrtva više više nije žrtva već "dobrovoljna prostituka“, naglasila je Anđelković.

Sudija Dičić Dragičević napominje da u slučajevima prosjačenja, prostitucije i radne eksploatacije često dolazi do takozvanog prividnog pristanka žrtava.

-Sud to ne bi smeo da ceni zbog toga što je trgovina ljudima u stvari "moderno robovlasništvo“ i "niko ne može da pristane da bude rob, odnosno da bude eksploatisan“, upozorava ona.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi