Afrika u Srbiji! Egzotične životinje na ulicama zabrinule građane - pantera se na severu i dan-danas plaše (VIDEO)

Nekoliko prilično bizarnih slučajeva egzotičnih životinja na ulicama Srbije zabrinulo je građane naše države. Beogradom je šetao makaki majmun, sada već čuveni crni panter plašio je stanovništvo na severu zemlje prošle godine, dok je slučaj napuštene lavice u Subotici zaprepastio javnost.

Majmun pravio darmar

Minule nedelje majmun je slobodno šetao po krovovima beogradskog naselja Karaburma. Snimak kako se kreće krovovima raširio se društvenim mrežama. Ustanovljeno je da je reč o makaki majmunu.  

Širom sveta postoje ukupno 23 različite vrste ovih majmuna koji naseljavaju područja Azije, Severne Afrike i Gibraltara, te nije baš najjasnije kako je dospeo u srpsku prestonicu.

 

 

Panter plašio Vojvođane

Prvi snimci u Srbiji, za koje su pojedinci tvrdili da je na njima crni panter, pojavili su se u novembru prošle godine, a zabeleženi su u banji Junaković. Međutim, priče i nagađanja u vezi s panterom u našoj zemlji počeli su još u decembru 2021. godine, kada su sigurnosne kamere snimile životinju na području mađarskog grada Kiškunhalaša, koji je od granice sa Srbijom udaljen samo 40 kilometara.

Iz Javnog preduzeća "Vojvodinašume" 10. novembra je saopšteno da je crni panter uočen u atarima opštine Apatin, vojvođanskog mesta udaljenog 200 kilometara severno od Beograda.

Poslednji snimak koji se tada pojavio zabeležio je poljoprivrednik u Feketiću. Pored njegovog traktora je velikom brzinom protrčala ogromna crna mačka. Na sreću, čovek je u tom trenutku bio na bezbednom mestu, ali je uspeo da se snađe i snimi nešto za šta mnogi veruju da je opasni predator.

Lavica ostavljena na putu

Malena lavica koja je danas pronađen na putu u Subotici u jako lošem stanju izazvala je zabrinutost među lokalnim stanovništvom. 

- Satima je primala infuziju. Premršava je - rekla je Sonja Mandić, direktorka Zoo-vrta Palić, dodajući:

- Toliko je mršava i slaba da, kada smo je primili, nije mogla da stoji. Na rukama smo je uneli unutra.

Lavica nije pobegla iz zoo-vrta, a sudeći prema njenom stanju, može se zaključiti da je barem nekoliko nedelja izvan smeštaja gde je bila držana i hranjena.

Strah i patnja su jedino što čovek može pružiti divljoj životnji držeći je u zarobljeništvu

Izolacija od prirodne sredine često dovodi do straha i stresa kod ovih životinja, što negativno utiče na njihov kvalitet života. Čak i uz naš najbolji trud, ne možemo stvoriti prirodnu sredinu koja je potrebna divljim životinjama. Zbog toga, kućni ljubimci koji su izolovani od svoje prirodne sredine često su pod stresom, a to smanjuje kvalitet njihovog života. Dakle, važno je postaviti sebi pitanje: želimo li da našem ljubimcu bude lepo ili želimo da pati? Ako iskreno razmislite o tome, nećete uzeti divlju životinju kao kućnog ljubimca.

Takođe, važno je napomenuti da kupovinom divljih ili egzotičnih ljubimaca podržavamo trgovinu ugroženim vrstama, ilegalne odgajivačnice i povećavamo profit pojedinaca. Većina divljih životinja često je deo ilegalnog prometa, a njihovi vlasnici često nemaju dozvole nadležnih ministarstava za njihovo držanje.

Zakoni Srbije, poput Zakona o divljači i lovstvu i Zakona o dobrobiti životinja, regulišu držanje divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca. Ovi zakoni propisuju da se držanje ovih životinja može obavljati samo uz odobrenje ministra, uz prethodno dobijenu saglasnost ministra za zaštitu životne sredine. Takođe, zakoni propisuju stroge uslove koje treba ispuniti kako bi se osigurala dobrobit ovih životinja, uključujući odgovarajući prostor, klimatske uslove i druge uslove prilagođene vrsti, rasi, polu, starosti i zdravstvenom stanju životinje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi