Šok ispovest Srpkinje otete u Tunisu: Oteli je ispred hotela, prošla 12 sati pakla, a policija tražila priznanje da je otišla dobrovoljno

Vasilija M. preživela je više od 12 sati pakla u Tunisu kada je animator hotela u kom je odsela Dihija Krida kidnapovao, u nameri da je prisilno oženi, da bi je na kraju u policiji terali da prizna da je otišla dobrovoljno!

Vasilija je za 24sedam ispričala da je u Tunisu bila sa dečkom i da su tog dana trebali da se vrate u Srbiju. Avion im je kretao oko 1 sat posle ponoći pa su vreme provodili u hotelu. 

Prethodnih dana njih dvoje ali ostale goste zabavljao je animator u hotelu, koji ničim nije pokazivao bilo kakvu sklonost prema njoj. Ali, ispostavilo se, kako kaže Vasilija, da je bio dobro upoznat ko je ona i sa njenim kretanjem.

- On je prema svima bio dobar, postupao je baš onako kako njegov posao nalaže. I u suštini odaje vam utisak kao da je neko ko hoće lepo da se ponaša prema vama, ko apsolutno nema nikakve namere i prosto to je njegov posao da vas zabavlja i da vam bude lepo. Prilazio je svima! Ja nisam jedina devojka kojoj je prilazio i apsolutno je bilo još 10 devojaka kojima je prišao, sa kojima se najnormalnije ponašao... naših turista je bilo malo u tom hotelu ali sa svima je bio u super odnosima. Ništa mi nije odavalo utisak da se ja njemu dopadam, niti na bilo koji način da sam ja devojka koja njemu privlači pažnju. Tamo je bilo i mnogo lepših i privlačnijih devojaka. Pritom prilazio je i kada je moj dečko bio tu... Nekada je znao da priđe kada sam sama da me pita da me pita da li želim da vežbam u vodi ili van vode, negde gde je uvek bilo puno ljudi, ali ni u jednom trenutku nije tražio ni zahtevao da budemo sami - počinje priču Vasilija.

Rekao da će je oženiti

Međutim, onda je u jednom momentu počeo da joj piše poruke koje su bile neprimerene.

- Odjednom je tražio da se vidimo, ali ja sam rekla da sam tu sa svojim dečkom. Pitao me je da pošaljem slike gde smo se slikali svi zajedno, nas 12 turista... Ja sam rekla da ih nemam ali da ima druga devojka i da može njoj da se javi. On se čak i javio njoj. Znao je nekada da priđe ali na najnormalniji način tako da mi, kao Srbi, ne možemo da pomislimo da je to način udvaranja. Jer naši muškarci se tako ne udvaraju. Jednog dana mi je čak dečko rekao da je animator jako napadan i da mu nije jasno što nam stalno ovoliko prilazi. Ali ja sam mislila da svima prilazi... - objasnila je ona.

Ali Vasilija kaže da u jednom trenutku nije reagovala na jednu situaciju, gde smatra da je pogrešila. Naime, on joj je napisao da će je oženiti.

- On je meni pustio poruku na Instagramu: "Ti ćeš se udati za mene, krenuti samnom". Ja sam to iskulirala i nisam se fokusirala na to - priča ona.

Vasilija i njen momak došli su u Tunis 18. juna preko agencije "Kontiki", a otmica se desila poslednjeg dana njihovog boravka. Ona kaže da je izašla iz hotela da bi ga uslikala i to je, dodaje, bio jedini trenutak kada se nije javila dečku gde ide. 

Profimedia

Priča da je njen otmičar verovatno samo čekao pravi trenutak da ona napusti hotel, jer je nakon manje od 10 minuta izašao van hotela što ukazuje da je očigledno pratio svaki njen korak. 

Kada joj je otmičar prišao, uhvatio je za levu ruku i rekao joj da ide sa njim. Nesrećna devojka se u tom trenutku od straha blokirala toliko da nije mogla ni da počne da beži.

- Rekao je da ćemo sada zaustaviti auto i idemo. Automatski sam počela da se tresem i krenule su mi suze, i jako sam se nervirala. Kako me je držao za ruku razmišljala sam da počnem da trčim, ali to je bilo nemoguće... - priča Vasilija.

Čekao ga automobil

Iako je otmičar probao da zaustavi taksi, on nije hteo da stane. 

- Onda smo ušli u neki totalno nepoznati auto u kome su bili dva momka. Rekli su njemu da uđemo. Mi smo ušli unutra i ispalo je da se oni zapravo poznaju. Oni su nas odvezli do neke autobuske stanice, ne znam ni gde je to... pokušala sam da se izvučem i krenem nazad, ali nisam znala kako to da uradim - priča ona.

Kaže da je kasnije saznala da je snimak na kome on kupuje karte a ona plače verovatno isečen u policiji.

- Karte je predao posle u policiji. Ali nema snimka gde ja stojim i plačem na mestu gde se kupuju karte. I kada sam pitala u policiji zašto tog dela nema, rekli su da taj deo nije potreban! - kaže Vasilija.

Koliko je potresena vidi se po tome što često spominje kakvu je torturu preživela i od policajaca, i sve vreme povezuje njihovo postupanje sa onim što se dešavalo. Tako nam kaže da su čak njenom dečku probali da predstave kako je ona svojoj voljom krenula sa otmičarem! 

- I njemu su pokušali da pomute um da bi on mene ostavio tu u Tunisu! - priča ona.

Vraća se na priču sa stanice i objašnjava nam da je jedna žena, čak, želela da joj pomogne jer je videla da plače. Ali onda je njen otmičar došao u tom trenutku.

- Shvatio je šta radim i rekao da moram da se nasmejem i da ga zagrlim da ljudi ne bi shvatili! On je očigledno bio svestan da tu ima kamera, pa je hteo da se odbrani ako se nešto desi. Ja nisam imala pojma da ima kamera. Htela sam samo sebe da zaštitim da mi se nešto ne desi i pomerila sam usne, nasmejala se i u tom trenutku ga zagrlila. Jer sam mislila da ako to ne uradim da je gotovo, da će me negde odvesti... mi smo ušli u taj kombi ili šta je već... vozili smo se 20 minuta i onda su nas ova dvojica opet sačekala u kolima! Vozili su nas donekle i negde kada smo bili na periferiji kod neke dve raskrsnice, neko im je javio da policija traga za nama! - priča ona.

Prva nelogičnost od strane policije

A onda se desilo opet nešto što uopšte nije logično. Policija je pozvala otmičara umesto da pozovu nju!

- Umesto meni da se jave, oni su njega pozvali. I kažu mu da sam ja svom dečku poslala lokaciju da sam oteta!!! Zovu njega i obaveštavaju ga o tome! U tom trenutku uzimaju mi telefon, blokiraju mog dečka i pitaju me zašto sam poslala lokaciju. Rekla sam im da sam poslala drugarici, ali oni su već shvatili. On mi je uzeo telefon i izbrisao lokaciju. Tada sam se već prepala jer je to bilo skoro 200 kilometara od hotela, i više nisam imala ni nadu da će me bilo ko izvući! On mi je rekao da me vodi kod sebe kući i da me čeka njegova majka... napomenuo mi je da je rekao svom poslodavcu da mi je rekao da mu je sestra imala saobraćajku, i da ide kod nje. Znači, niko nije znao gde on ide. Niko od drugara, poslodavci... Njega su konstantno zvali na telefon, a mene niko nije uspeo da dobije - ispričala je ona.

Profimedia

Međutim, Vasilija je uspela da opet dođe do telefona tako što je ubedila otmičara da će se javiti majci.

- Onda sam svima koji su mi bili u imeniku poslala lokaciju da pokušaju da proslede mom dečku. A onda je moj brat pozvao ambasadu - priča ona

Vasilija objašnjava da su otmičari sve vreme hteli da zavaraju trag menjajući nekoliko prevoza!

- Mi smo promenili 7-8 prevoza da bi se zavarao trag. U jednom trenutku smo stigli do jedne raskrsnice, gde je policija blokirala taj put. Bili smo u jednom crnom kombiju, to je veće bilo četvrto vozilo koje smo promenili. Policija je zaustavila svako vozilo, ali naš kombi nisu zaustavili! Ja sam sve već bila prepala, počela da histerišem paničim, plačem... i kada smo stigli do neke bolnice čula sam se sa mamom od dečka, a pričala sam im konstantno da je to moja mama. On mi je rekao da se javim roditeljima, da on mene nije prisilio... pokušavala sam da pozovem i sve druge koje mogu, pa sam u tom trenutku čak dobila i svog dečka. Uspela sam da ga pozovem i uključila sam snimanje, snimala sam deo puta gde se nalazimo, a policija je to locirala preko mog poziva - priča Vasilija.

Dočekala ih otmičareva majka

Ona dodaje da su stigli do otmičareve kuće, u čijoj se blizini nalazi i bolnica, a tu ih je sačekala njegova majka za koju nije uverena da nije znala o čemu se radi.

- Ona je krenula mene da grli i poželela mi dobrodošlicu. Nisam znala da li je luda ili se prosto pravila da ne zna o čemu se radi. Kada je prišao lekar i pitao da li mi treba pomoć jer sam se tresla i satima bez vode, oni su rekli da ne treba! Onda je on rekao da moramo što pre da odemo jer će policija stići. Nije prošlo pet minuta, ja sam krenula do bolnice da uđem unutra i kažem da mi hitno treba pomoć, policija je stigla! Uhvatila ga je, a njegova mama je krenula histerično da viče šta se dešava i da ne razume. Ali imam osećaj da se pravila... ne želim ni da razmišljam šta bi bilo da su uspeli da me odvedu do kuće... - priča ona.

Međutim, već tada se moglo naslutiti kako će se policija ponašati dalje prema Vasiliji. Naime, otmičarevu majku koja ima oko 100 kilograma stavili su u policijski auto da sedi u Vasilijinom krilu!

Profimedia

- Njegova mama koja ima preko 100 kilograma sedela je preko 20 minuta na mojim nogama, a ja imam 55 kilograma! Ne mogu da držim više ništa, čak ni svoju torbu! Tu sam shvatila da tu već kreće tortura i da nisam zaštićena od strane policije - priča Vasilija.

U jednom trenutku pojavio se tračak nade kada je došao jedan policajac koji ju je premestio u svoj auto da bi mu ispričala šta se desilo.

- Pričali smo dobrih pola sata dok nismo stigli do prve policijske stanice. On mi je pomogao i rekao da me sve razume i da ja, ustvari, nisam kriva! Rekao je da će mi pomoći i da će biti uz mene u svakom trenutku. On me je jedini odveo do toaleta, doneo vode, maramice... sve što je bilo potrebno on mi je doneo. Jedino je on znao celu situaciju jer dok sam bila u tim trenucima dok smo bili sami imala slobodu da pričam o svemu - priča ona.

Inspektor iznenada "nestao"

Ali onda se desio novi šok.

- On je bio sa mnom u prvoj policijskoj stanici i rekao da mi veruje, da ne može ni da pomisli da sam ja devojka koja može da bude kriva, da prosto nema teorije jer niko ne bi napustio svoju porodicu zbog nekoga koga zna 10 dana. I onda su me stavili u automobil do sledeće policijske stanice. Inspektor je išao za nama sve vreme... u jednom trenutku svi ulazimo u tu policijsku stanicu gde me čeka dečko. Ali tog inspektora nema! Svi ulaze samo se on ne pojavljuje. U tom trenutku sve moje iluzije padaju u vodu jer nema ko da me podrži... nema osobe koja će pouzdano da bude tu i da kaže a sam ja u pravu - ispričala je Vasilija kroz suze.

- Tada sam shvatila da je gotovo i da ja tu mogu samo da pristanem na sve, da se prosto njima predam, šta oni kažu tako je... videla sam da ne mogu ništa da uradim - nastavlja priču.

I upravo to joj se dešavalo narednih nekoliko sati u policiji. Umesto da se prema njoj ponašaju kao prema žrtvi, oni su počeli da se ponašaju kao prema krivcu.

- Oni su bili toliko napadni, toliko histerični, agresivno se ponašali prema meni... vikali su, čak je jedan inspektor izbacio mog dečka iz kancelarije i krenuo da udara u sto i da mi kaže da priznam da volim otmičara, da sam otišla svojom voljom... čak su mi rekli: "Ti ćeš ostati ovde u Tunisu, ti si naša državljanka sada, ti ćeš se ovde udati, jel tako?" - objašnjava Vasilija.

Ona je sve vreme negodovala ali uzalud.

- Do trenutka dok nisam rekla da pristajem na sve što oni kažu, da sam svojom voljom otišla... oni mene nisu hteli da puste da idem. I u trenucima kada sam tražila svoje lekove, nisu mi dozvolili da se spustim do kofera. Videli su i da se tresem, da mi je teško, da mi je potrebna voda... ni u jednom trenutku nisu dozvolili da se spustim i da uzmem svoje stvari, makar uz pratnju. U mom poslednjem atomu snage, kada sam počela da se predajem, oni su mi rekli da će moj dečko otići a da ja ostajem! Ja sam u svojoj glavi imala da oni ne mogu da me drže u stanici duže od 24 sata, ali naš let je bio uveče u jedan a mi smo bili i dalje u stanici. Razmišljala sam da uopšte neću otići odatle... - priča ona.

Iako nije u potpunosti sigurna, čitava ova agonija je trajala više od 12 sati, a najmanje pola tog vremena je trajala sama otmica i potraga za njom. 

Na kraju, Vasilija je morala da potpiše papire za koje ne zna ni šta piše na njima jer je sve bilo na arapskom!

- Kada su mog dečka izbacili iz kancelarije, rekli su mi da "sada mogu da priznam sve" i moram! I rekli su mi da moram da potpišem izjavu koja je bila isključivo na arapskom. Ja sam potpisivala nešto za šta i ne znam šta sam potpisivala jer sam samo želela da se vratim u Srbiju. Ja sam njih samo molila da me vrate, ali oni nisu želeli. I prosto sam bila prisiljena. Uzeli su mi i otisak prsta na toj izjavi, potpisala sam iako ne znam šta potpisujem. I onda su nam samo dali pasoš, telefon i rekli da smo slobodni! U tom trenutku ni ja ni moj dečko ne znamo gde treba da idemo - ispričala je ona.

Dodaje da ih policija, iako je imala dužnost, nije čak ni ispratila do aerodroma, već su morali da odu taksijem.

Nakon svega Vasilija nema informacije šta se desilo sa njenim otmičarem.

- Moguće da su oni njega odmah pustili. On je meni blokiran, a volela bih da mogu stupim u kontakt sa njim jer me samo zanima da li je pušten. Jer ako jeste, ja prosto ne mogu da verujem. Ali posle moje izjave, sigurno jeste. Inače, pozvali su me turisti iz Bijeljine koji su ostali i rekli mi da je u hotelu sve najnormalnije kao da se ništa nije desilo. Nisu ga videli da radi, ali da su ljudi koji su glavni za hotel ponašaju najnormalnije. 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi