Srpski Političar i filolog koji oduševljavao moralnošću: Imao je veliku ulogu u očuvanju Miroslavljevog jevanđelja

Na današnji dan, 16. juna 1930. godine, Srbija je izgubila jednog od najistaknutijih političara i filologa, Ljubomira Stojanovića. 

Rođen 6. avgusta 1860. u Užicu, Stojanović je ostavio dubok trag u srpskoj politici i akademskom svetu.

Ljubomir Stojanović započeo je svoju karijeru kao filolog i profesor na Velikoj školi u Beogradu. Njegovo znanje i angažman doneli su mu priznanje i članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka. Takođe je bio aktivni narodni poslanik, ministar prosvete, predsednik samostalne vlade i državni savetnik.

Jedan od njegovih najznačajnijih mentora bio je profesor Kosta Vujić, po kojem je kasnije snimljena popularna televizijska serija "Šešir profesora Koste Vujića". Uz Vujića, Stojanović je bio posvećen proučavanju srpskog jezika i književnosti.

Tokom 1921. godine godine, zajedno s Jašom Prodanovićem, osnovao je Republikansku stranku i postao njen prvi predsednik. Pre toga, bio je član Samostalne demokratske stranke, obavljajući dužnost ministra prosvete više puta i jednom i Predsednika vlade.

Iako je bio poznat po svojoj moralnosti i principijelnosti, Stojanović je napravio hrabar potez koji je iznenadio mnoge. Odlučio se odreći savetničke i profesorske plate, napustiti stranku i odbiti mesto predsednika Vlade. Ovaj gest dodatno je pojačao sliku Ljubomira Stojanovića kao najmoralnijeg političara svog vremena.

Među mišljenjima savremenika posebno se ističe opis Ljubomira Davidovića:

"U vremenu kada je politički moral bio prilično pohaban, ljuba je bio prečestit, ako tako smem reći. Uz to, bio je otvoren do nasrtljivosti, iskren do uvrede, uvek načelan, svagda lojalan, nikad lenj (...) Kad mu se planovi nisu odmah ostvarivali postajao je nestrpljiv do prgavosti. Preporođaj našeg društva hteo je izvesti za nekoliko meseci. Nesebičan do samoodricanja, nikad se u politici o sebi nije brinuo. Njegovu kandidaciju su uvek isticali i sprovodili drugi. Ni jedno pravo nije više tražio i kada je bio na najvišim položajima" (Davidović, 1930, 345-348).

Osim svojih političkih dostignuća, Stojanović je imao veliku ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Po nalogu Aleksandra Obrenovića, izradio je fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja u Beču. Ovo jevanđelje, koje je kralj Aleksandar Obrenović dobio od monaha sa Hilandara 1896. godine, smatra se jednim od najvrednijih srpskih kulturnih artefakata. Postoji legenda da je samo nekoliko dana nakon toga na Hilandar stigao tajanstveni čovek iz Rusije koji je želeo da kupi jevanđelje bez obzira na cenu.

Najpoznatija dela Ljubomira Stojanovića uključuju monografiju "Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića", istraživanje starih srpskih pisanih spomenika, kao što je Miroslavljevo jevanđelje, "Stari srpski natpisi i zapisi" u šest knjiga, analizu starih letopisa, radove o Vuku Karadžiću, uključujući "Vukovu prepisku", udžbenike gramatike, studije o starim srpskim štamparijama i srpskim hramovima u 15. i 16. veku, kao i radove o arhiepiskopu Danilu.

Ljubomir Stojanović preminuo je u Pragu 1930. godine i, prema sopstvenoj želji, sahranjen je tamo. Njegova posvećenost srpskoj kulturi, politička integritet i moralni principi ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj istoriji i pamćenju.

U Matici srpskoj od 2021. godinese dodeljuju nagrade koje nose ime "Ljubomir Stojanović" za najbolje masterske radove iz srpkog jezika za studente sa univerziteta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Nagrada je ustanovljena, kako bi se mladi studenti podstakli da se bave naukom i neguju srpski jezik.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi