Šta nam diže pritisak? Trećina Srba ima hipertenziju: Vide od komšije koje lekove pije, pa uzmu i oni! A svaki drugi odbija lečenje!
Oko polovine ljudi koji imaju visok krvni pritisak uopšte nisu svesni toga jer nemaju simptome
Prema podacima Evropskog udruženja kardiologa preko 30 odsto ljudi u Srbiji ima povećan krvni pritisak, a ova bolest je među vodećima što se tiče uzroka smrtnosti.
Dr Miloje Tomašević kaže za 24sedam da oko polovine ljudi u Srbiji uopšte i ne zna da ima visok krvni pritisak.
- Ako ne osećaju simptome i ne mere krvni pritisak, on može da bude povećan a da oni to i ne znaju. Opet, polovina onih koji saznaju da imaju visok krvni pritisak želi da se leči. Druga polovina smatra da ne treba da se leči jer nema tegobe, oseća se dobro i da nema potrebe da uzima lekove - kaže kardiolog.
S druge strane, i oni koji hoće da se leče, objašnjava on, često ne uzimaju adekvatnu terapiju.
Pročitajte još:
- Kažu uzima komšija, pa hajde i ja da uzmem?! To su najčešće greške. Upravo zbog tih loših navika pokušavamo da ih promenimo i da im kažemo da imamo rešenje, ali ono mora da bude jasno. Ne može bilo šta! Tako da lekovi mora da budu jasno definisani i vodimo računa ne samo o njegovoj visini, već i kako se kreće u toku 24 sata - objasnio je doktor.
Dr Tomašević objašnjava da hipertenzija izaziva infarkt srca, anginu pektoris, srčanu slabost, bubrežnu slabost, šlog i mnoge druge bolesti.
- Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji je i dalje oko 50 odsto. Znači da od celukupne smrtnosti kada uzmete maligne i bolesti srca to vam je skoro 90 odsto. A najveći deo još uvek nose kardiovaskularne bolesti - kaže on.
Ustupljena fotografija
Uz hipertenziju se često dešava da pacijent ima i aritmije, odnosno poremećaj srčanog ritma. Dr Tomašević kaže da pacijenti koji imaju blagu hipertenziju obično ne boluju od aritmije, ali oni koji dugo godina imaju povišen pritisak imaju veće šanse da dobiju aritmiju.
- Što se tiče povremenih skokova pritiska oni su jako opasni zato što mogu da budu praćeni neurološkom simptomatologijom poput poremećaja vida, sluha, vrtoglavice, nesvestice i mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija - kaže on.
Doktor dodaje da za sprečavanje naglih skokova pritiska nije dovoljno samo uzimati lekove, već se mora sprovoditi dijetetski režim.
- Obično naglim skokovima pritiska prethodi naglo uzimanje velike količine alkohola ili natrijuma. Prestanak uzimanja terapije ili preskakanje. Nedovoljna kontrola kod lekara, jer ne znači da će za godinu dana neka terapija biti adekvatna... - objašnjava on.
Nažalost, od hipertenzije se ljudi u većini slučajeva nikada ne izleče.
- Od hipertenzije uglavnom ne može, a vrlo retko se javljaju trenuci da u dubokoj starosti prestane potreba da se uzimaju lekova i za povećan krvni pritisak. Ali je činjenica da sa nekom varijantom staračke demencije potreba za lekovima se smanjuje ili čak prestaje. A to je zato što se potpuno gubi uticaj stresa, spoljne sredine a ishrana se reguliše na ono šta se čoveku da jer ne može sam da odlučuje šta će da jede. Alkohol se obično redukuje na nulu, a težina smanji. A onda kada se sve to iskoriguje, onda i potreba za lekovima prestaje. A što se tiče aritmija, od njih se može izlečiti - objasnio je dr Tomašević.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari