Analiza prvih rezultata popisa: U Beogradu povećan broj ljudi, pa čak i stanova! A jedna opština ostala sa oko 1.000 stanovnika
U svim regionima je zabeleženo smanjenje stanovništva za oko 10 odsto, sem u Beogradskom regionu gde je broj stanovnika povećan za oko 1,6 odsto
Prvi rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine pokazali su da u Srbiji živi 495.975 (6,9 %) manje ljudi nego 2011. kada je rađen prethodni popis. Tačnije, trenutno imamo 6.690.887 stanovnika.
U svim regionima je zabeleženo smanjenje stanovništva za oko 10 odsto, sem u Beogradskom regionu gde je broj stanovnika povećan za oko 1,6 odsto. Preciznije, u regionu Vojvodine živi oko 190.000 ljudi manje, u Šumadiji 200.000 manje, a u regionu Južne i Istočne Srbije oko 140.000 manje.
Što se tiče opština, najveći pad stanovnika zabeležen je u opštinama Crna Trava, Gadžin Han, Rekovac i Babušnica. Crna Trava danas ima nešto više od hiljadu stanovnika.
Zanimljivo je Beograd ima 1.685.563 stanovnika, a najveće povećanje zabeleženo je na Zvezdari i Voždovcu. S druge strane, u Novom Sadu ima 367.121, a Novom Pazaru 107.859 građana.
Pročitajte još:
Što se tiče broja domaćinstava on je veći za 1,33 odsto, ali je zanimljivo da je drastično porastao broj stanova i to za 12,26 odsto. Naravno, tu prednjači Beograd gde je broj stanova povećan za skoro petinu odnosno 18,55 odsto.
24sedam/Katarina Mihajlović
Sociolog Ratko Božović kaže za 24sedam da su rezultati ovog popisa što se tiče pada broja stanovništva pomalo zabrinjavajući.
- Sve su to posledice i nekih prethodnih stanja. Tu je bilo i postradalih porodica, ali i egzodus mladih ljudi, talentovanih i onih koji nisu mogli da nađu svoju samopotvrdu u ovoj sredini. Mislim da su baš ti mladi ljudi povećali broj odlazećih iz Srbije - objasnio je on.
Što se tiče povećanja broja ljudi u Beogradu, koji prati i povećan broj stanova, Božović objašnjava da su u prestonicu došli oni koji su imućniji.
- A imali smo i jednu metropolizaciju. To je mesto gde se najbolje živi i kojem teže svi oni koji su na periferiji. Ovde su centralne institucije i organizacije, a velegrad ima taj potencijal koji je nadmoćniji u unutrašnjosti. Mislim i da je civilna forma života ovde dominantnija. A podsticajnija od nekada zapuštene i siromašne provincije - kaže Božović i dodaje da verovatno ima još nekih razloga.
Profimedia
On je podsetio na to da veliki broj ljudi sa sela ide ka gradovima.
- Mislim da je veliki deo tih periferija bio uvek usmeren ka gradskom načinu života jer je selo doživelo veliki pad u smislu stila življenja. Svi su hteli da se približe gradu ili industriji. I tu je došlo do velikog pomeranja, naročito kada vidite koliko ima starih ljudi u tim selima. A i mnogi ljudi nisu hteli više da žive na stari način i otišli su ka velikom gradu. Gradovi su imali i malo veću šansu. Velika je tendencija da se napušta selo kao i mali gradovi - kaže Božović.
Konačni rezultati Popisa biće publikovani sukcesivno, i to od aprila 2023. do juna 2024. godine a popis nije sproveden na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari