Kako klimatske promene utiču na zimu u Srbiji: Da li će se deca ove godine radovati zimskim čarolijama?

U javnosti se uveliko raspravlja da li će ova zima biti najtoplija do sada, a prema pisanju Gardijana, klimatska kriza je verovatno dovela do povećanja temperature širom naše planete.

Kako će se to odraziti na ovogodišnju zimu u našoj zemlji i hoće li se deca u Srbiji ove godine radovati zimskim čarolijama?

Naime, Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda istakao je za RTS da trend porasta temperature traje već 20-30 godina, što sa sobom nosi posledice.

Pixabay

Ipak, napominje da taj porast nije linearan - da nije svake godine sve toplije, kao i da nije svako godišnje doba toplije u odnosu na prethodnu godinu.

- Prošle godine imali smo, recimo, tipičnu zimu, nešto manje snega nego osamdesetih, ali tipična zima. Dve zime pre toga gotovo da nije bilo snega, samo jedan dan sa snežnim pokrivačem, i to u februaru - navodi Mihajlović.

Hoće li biti sankanja ove zime?

Kada je reč o ovoj godini, Mihajlović kaže za RTS da ne očekujemo ekstremno toplu zimu, ali da se očekuje da će prosečna temperatura biti za jedan stepen viša, a padavine će biti u granicama proseka.

Na planinama će biti snega, ali u nižim predelima neće moći da se uživa u zimskim čarolijama.

- Na Kopaoniku smo 21. novembra imali 10 centimetara snega, trenutno je 4-5 centimetara. Sredinom sledeće nedelje i u prvoj dekadi januara imaćemo snežne padavine na planinama. Zasad možemo reći da nema izgleda za ozbiljniji snežni pokrivač u nižim predelima. Sankanje i grudvanje će izostati ove godine. Imaćemo pojavu, da kiša ujutru na širem području grada pređe u susnežicu, i da to zabeležimo kao pojavu, ali ne sneg za pravo zimsko uživanje - rekao je Mihajlović.

RINA

Topljenje leda na Antarktiku šokiralo stručnjake

Ubrzano topljenje leda na Antarktiku, šokiralo je stručnjake i javnost. Gledali smo i snimak odlomljenog ledenog brega dvostruko većeg od površine Vašingtona, a usled topljenja glečera pojavilo se i novo ostrvo na Antarktiku.

- Odgovor na klimatske promene mora biti globalan jer jedna zemlja svojim delovanjem može da učestvuje, ali to neće imati pravi efekat, mora biti na globalnom nivou. Postoji dosta neslaganja da se usaglase stavovi, videli smo na konferenciji KOP-27 u Šarm el Šeiku. Pokušava se da se koliko-toliko smanje emisije gasova da bi se porast temperature ograničio na do dva stepena, što se smatra prihvatljivom granicom - zaključio je Goran Mihajlović za RTS.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi