Klimatske promene prisiliće EU na ono što je dugo izbegavala: Hteo Brisel ili ne, genetski modifikovana hrana stiže na rafove

Ovogodišnja letnja suša, za koju se smatra da je najgora u Evropi u poslednjih 500 godina, izazvala je manjak prinosa širom većeg dela kontinenta, osušivši polja suncokreta u Mađarskoj, smanjivši žetvu maslina u Španiji za trećinu i ugrozivši opstanak industrije meda u Rumuniji.

Kako klimatske promene donose sve nepredvidljivije i ekstremnije vremenske prilike, poljoprivrednici se bore da se prilagode.

Sve veći broj evropskih zakonodavaca počinje da govori o tome da bi spas mogao biti nadohvat ruke u obliku genetski modifikovane hrane.

- Tehnike za uređivanje gena sjajan su alat koji osigurava da usevima treba manje vode, manje sredstava za zaštitu bilja i đubriva i koji ih čini otpornijim na klimatske promene - rekao je španski ministar poljoprivrede Luis Planas na prošlomesečnom sastanku ministara poljoprivrede EU u Pragu. Planasov entuzijazam za sorte otporne na sušu ponovili su nekoliko drugih ministara i komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski.

Biotehnološki i agrohemijski giganti kao što su „Bayer" i „Corteva", kao i bezbroj manjih kompanija i istraživačkih instituta, kažu da njihovi naučnici mogu koristiti alate za uređivanje gena kao što je CRISPR-Cas9 kako bi precizno proizveli useve koji mogu da izdrže čak i najteže uslove. Samo regulatori EU treba da im daju šansu.

AP Photo/Jim Mone

U ovom trenutku EU ima neka od najstrožih svetskih pravila kada je u pitanju odobravanje genetski izmenjenih useva, a GMO ostaje tema koja izaziva podele među vladama i građanima. Zbog toga se samo jedan GMO usev uzgaja u okviru njenih granica - sorta kukuruza otporna na insekte uzgaja se samo u Portugalu i Španiji.

Ali zagovornici uređivanja gena kažu da tehnologija nije nimalo slična tradicionalnoj genetskoj modifikaciji jer ne zahteva uvođenje nekog stranog genetskog materijala u DNK useva. Naučnici iz industrije kažu da bi biljke uređene genima bile praktično identične onima dobijenim konvencionalnim metodama uzgoja, a da bi im tehnologija samo omogućila da dobiju specifične osobine, poput otpornosti na sušu ili štetočine.

- Možete da koristite uređivanje genoma da preuredite DNK koji je već tamo. Radi se samo o ubrzanju onoga što bi se prirodno dogodilo u konvencionalnom uzgoju - rekao je Reza Rasolpur, globalni regulatorni rukovodilac za zaštitu useva u američkoj kompaniji za poljoprivredne hemikalije i seme „Corteva".

Iz tog razloga industrija veruje da genetski uređene useve treba tretirati kao i konvencionalne. Ali 2018. godine, na iznenađenje kompanija i istraživača koji se nadaju velikom proboju, najviši sud EU presudio je da genetski uređeni usevi treba da budu i dalje regulisani postojećim GMO okvirom - sa strogim mehanizmima za procenu rizika i zahtevima za označavanje.

Profimedia

Odluka je podstakla Evropsku komisiju da tri godine kasnije objavi studiju u kojoj se zaključuje da regulatorni okvir više nije pogodan za svrhu - ne samo zato što je usvojen 2001. godine, mnogo pre nego što su izumljeni alati za uređivanje gena poput CRISPR-Cas9.

Studija Komisije kaže da upotreba tehnologije za uređivanje gena izaziva etičku zabrinutost, ali i da se „propuštaju prilike zbog njenog nekorišćenja“.

EU će biti prinuđena da popusti

Sada Komisija razmatra novi regulatorni okvir za useve dobijene tehnologijama za uređivanje gena, koje je nazvala „nove genomske tehnike“ (NGT). Predlog se očekuje u prvoj polovini sledeće godine.

Biotehnološka industrija EU kaže da bi okvir doneo preko potrebnu jasnoću i brzo ulaganje u istraživanje genski uređenih sorti useva. Ali, kako industrija tvrdi, regulativa mora da bude znatno manje stroga od trenutnih GMO pravila da bi bila efikasna - u idealnom slučaju da prati primere zemalja kao što su SAD ili Japan i da potpuno ukine regulatorni nadzor.

- Ako Komisija proceni da je rizik ili sistem obeležavanja sličan onom u slučaju GMO, to na kraju neće napraviti razliku. Naša mala i srednja preduzeća zaista zaostaju, jer ne mogu sebi da priušte sistem sličan GMO - rekla je Petra Joraš iz lobističke grupe za oplemenjivanje bilja „Euroseeds".

Profimedia

Ali tehnologije za uređivanje gena takođe imaju svoj deo kritičara, koji kažu da je njihova privlačnost zasnovana na mnogo „praznih obećanja“. Grupe za zaštitu životne sredine, mali poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači, između ostalih, tvrde da dopuštanje tehnologijama da uđu na tržište EU bez adekvatnih ograničenja nosi etičke i zdravstvene rizike i rizike da će se podstaći korporativno zauzimanje prehrambenog sistema u kom će dominirati samo dve kompanije, „Corteva" i „Bayer", koje kontrolišu 40 odsto globalnog komercijalnog tržišta semena.

- Čujemo mnogo obećanja, ali industrija zapravo ne istražuje karakteristike održivosti kao što su tolerancija na sušu ili otpornost na štetočine - oni traže otpornost na herbicide - rekao je Erik Gal iz lobija organskih poljoprivrednika „IFOAM Organics ​​Europe", pozivajući se na rizik da farmeri budu ograničeni da koriste kombinacije semena i hemikalija u vlasništvu industrije.

- U ovom trenutku zaista nema mnogo razvoja u pogledu abiotskog stresa. Često se čuje: „Da, možemo da proizvedemo ove sorte, one će se brže razvijati nego u slučaju konvencionalnog uzgoja", ali to jednostavno nije tačno. To je samo prazno obećanje - dodala je Astrid Osterajher iz grupe za čuvanje GMO „Testbiotech".

Višegodišnji uzrok sukoba

Uprkos blažoj regulativi u drugim delovima sveta, nijedna kompanija nije uspela da smisli usev koji je tolerantan na sušu, a kamoli otporan na nju.

AP Photo / Thierry Charlier

Poljoprivrednici u Argentini uzgajaju genetski izmenjenu pšenicu koja može da izdrži sušnije uslove, ali biljka je GMO, sa delovima DNK uzetim iz suncokreta.

Neki naučnici takođe pokušavaju da identifikuju zaboravljene useve otporne na sušu koje su farmeri širom sveta dobijali vekovima koristeći konvencionalne metode uzgoja.

- To je jedan od velikih izazova. Stvar u vezi sa tolerancijom na sušu jeste da je izuzetno složena. Morate da razumete fiziologiju biljke do detalja, ima mnogo gena koji bi mogli da budu uključeni u postizanje tolerancije na sušu. I važno je analizirati i testirati kako ovo funkcioniše u različitim sredinama - rekao je Taj Von, koji vodi istraživanja o biotehnologiji biljaka u „Bayeru".

Zbog toga neki skeptici dovode u pitanje sposobnost tehnologije da dokaže svoje tvrdnje.

- Tehnike za uređivanje gena svakako nisu tako precizne kako se prikazuju - one dovode do neželjenih nuspojava. Zato moramo da imamo procenu rizika i sistem praćenja, a to je ono što trenutni GMO okvir pruža, pa bih se zapitao zašto bismo odbacili 20 godina standarda biološke bezbednosti - rekao je Gal iz IFOAM.

AP Photo/Darko Vojinovic

Prošle nedelje Komisija je sugerisala da neće deregulisati genetski modifikovane useve.

- Moramo da se uverimo da je tehnologija bezbedna. Nekako moramo da uspostavimo pravi balans. Ono što tražimo jeste proporcionalna procena rizika za NGT, tako da to znači da to ne bismo u potpunosti uklonili. Znam da su u drugim jurisdikcijama bili malo radikalniji, ali naš osećaj je da bi to trebalo da bude proporcionalnije - rekla je na Samitu o budućnosti hrane i poljoprivrede u Parizu prošle nedelje Kler Beri, zvaničnica EU zadužena za regulatorni predlog.

Malo je verovatno da će ova odluka iskreno obradovati industriju, ali se čini da se svi, od biotehnoloških kompanija do ekoloških grupa i poljoprivrednika, slažu oko jedne stvari: da usevi uređeni genima neće biti srebrni metak protiv klimatskih promena koje su dovele do vremenskih prilika kao što je suša ovog leta.

- Treba ih posmatrati kao samo jedan od mnogih alata u kutiji alata poljoprivrednika - zaključio je Rasolpur iz „Corteve".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi