Ivan je rastao bez roditelja i na ivici bede, a ekipa sa fudbala ga je proglasila "igračem sezone" i priredila mu iznenađenje! Bravo, momci!

Svi treba da znaju šta drugarstvo znači, kazao je Ljubivoje Ršumović u jednoj svojoj pesmi. A momci iz sela Deč, u Sremu, ove stihove pokazali su na delu. Naime, okupljeni u seoskom školskom dvorištu negovali su tradiciju lokalnog fudbala i prave vrednosti prijateljstva i solidarnosti. 

Jedan od članova ekipa bio je i Ivan Cvetković (29), momak čije detinjstvo nije bilo ni najmanje lako - siroče, često gladan, prljav i bez krova nad glavom. Ipak, ravnopravan deo tima, svakog dana kada bi se igrao fudbal, ostavljao je srce na terenu. 

- Sve je počelo kada se nas nekoliko okupljalo da igramo fudbal, bila je to rekreacija posle fakulteta, posla, škole. Kako nas je uvek bilo nedovoljno, želeli smo da malo postanemo angažovaniji na tom polju i odlučili smo da napravimo viber grupu u kojoj ćemo pozvati i druge momke. Krpili smo se kako smo znali, nekad čak i zaustavljali poznanike po sleu i zvali ih na fudbal. Ali... Ivan je tu bio od prve postavke - počinje priču za 24sedam jedan od momaka koji je bio deo ovog predivnog tima i dodaje:

Privatna arhiva

- Nikada nije imao neku zavidnu igru (smeh) ali nije nam smetalo, naprotiv! Vrlo brzo se pročulo da mi igramo fudbal i u nekom trenutku shvatili smo da bismo mogli i mlađe dečake da uključimo u ceo "projekat". S obzirom na to da smo se setili kako su nas stariji "šikanirali" kada smo bili mlađi: uzimali su nam loptu, terali nas sa terena i slično. E mi smo hteli da taj propust ispravimo. 

Vođeni tom mišlju, odlučili su da aktiviraju i one koji su po pet i deset godina mlađi od njih. Želeli su da im daju šansu za zdravo druženje, bavljenje sportom i zajedništvo.

Ipak, nije to bilo samo igranje fudbala, tu se zaista kalio čelik! Učeni su da poštuju druge, da ne psuju, da vole drugarstvo i cene sve oko sebe. 

- Tako smo jednom svi sedeli posle fudbala, ali Ivan nije tad bio sa nama. Došli smo na ideju, da skupimo neku odeću kako bismo mu je poklonili. Ideja se proširila i na to da prikupljamo novac, ko može i želi, naravno, nikog nismo prisiljavali. Njega sam izbacio iz grupe nakratko da bi to bilo iznenađenje - priča naš sagovornik.

Ivan je i počeo da radi, kako bi sebi obezbedio bolji život, međutim, zbog (ne)uslova u kojima živi i poslova koje dodatno obavlja (čisti seoske štale) vrlo brzo bi dobijao otkaze. Nije imao gde da se okupa, pa je seoski crkveni odbor pokrenuo humanitarnu akciju i Ivanu je kupljena kamp prikolica. Ova neumorna ekipa išla je da mu pomogne da je montira i postavi na bezbedno.

Privatna arhiva

Dolazio je mladi Cvetković na fudbal u patikama koje su potpuno iscepane, nekad čak i nije mogao da igra jer bi se pri svakom pokretu mogle raspasti, ali bi tada gledao i navijao.  

- Čak i kada nije igrao, činio je taj fudbal posebnim. Imao je neki tablet koji je dobio na poklon i stalno se snimao za tu našu grupu, na snimcima je komentarisao dobar fudbal i svakog momka ponaosob hvalio, što pokazuje kako iskrenu i dobru dušu nije uspeo da pokvari nemilosrdni život - navodi ekipa složno. 

Posle svake utakmice birali su jednog momka koji je bio najbolji i bio bi proglašen za igrača večeri. Na kraju sezone igrač sa najviše pobeda dobija nagradu igrača godine, naravno Ivan je osvojio tu nagradu.

Pogledajte snimak kako Ivan dobija nagradu:

- Kao nagradu dobio je nove patike za fudbal i komplet trenerku. Njegov osmeh u tom trenutku nam je svima rekao da smo uradili jednu veliku stvar za njega i da smo ga učinili srećnim . Za nas je to velika pobeda jer smo dokazali da fudbal ne mora da bude samo psovanje i nedolično ponašanje. Hvala svim momcima koji su učestvovali  - poručili su na kraju našeg razgovora i dodali:

- Ako ne činite nečiji život srećnijim, nešto ne radite dobro! Igrajte fudbal, budite srećni.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi