Sveštenici i slobodni umetnici mogu da ostvare penziju, a evo šta treba da urade

Promenama propisa kojima je bilo uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, počev od 1. jula 1983. godine, lica koja obavljaju delatnosti u kulturi, ili vrše svešteničku ili versku službu, postala su obavezno osigurana. Na ovaj način proširen je krug osiguranika samostalnih delatnosti i uređeno je pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih umetnika, odnosno sveštenika i verskih službenika. 

I ranije su ova lica mogla da ostvare staž osiguranja, uz samostalnu uplatu doprinosa za PIO. To im je bilo omogućeno zaključenim ugovorima o sprovođenju osiguranja, ali to osiguranje nije bilo obavezno već se isključivo na zahtev lica koja se bave samostalnim profesionalnim delatnostima svojstvo osiguranika utvrđivalo rešenjem. Po donošenju rešenja, uplata doprinosa postajala je obaveza osiguranika.

Pitanje uslova za utvrđivanje obaveznog penzijskog osiguranja uređeno je odgovarajućim propisima. Zakonom o kulturi definisan je pojam samostalnog umetnika kao fizičkog lica koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti, ili izvodi umetnička i autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti, i koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost. Takođe, potrebno je i da takvom licu reprezentativno udruženje u kulturi utvrdi status. Ukoliko lice ispunjava propisane uslove, odnosno ako ima poslovnu sposobnost, umetničku delatnost obavlja kao jedino ili glavno zanimanje i ima prebivalište u Republici Srbiji, podnosi zahtev reprezentativnom udruženju za utvrđivanje statusa, odnosno upis u članstvo.

Činjenica da se umetnička delatnost obavlja kao jedino ili glavno zanimanje zapravo znači da umetnik glavni deo svojih prihoda, ili sve svoje prihode ostvaruje upravo od te delatnosti, odnosno da nije u penzijskom i invalidskom osiguranju po nekom drugom osnovu, na primer – da nije u radnom odnosu. Ako reprezentativno udruženje prihvati zahtev umetnika i upiše ga u članstvo, upravo taj upis ima konstitutivno dejstvo, i dan kada je upis registrovan u evidenciji udruženja zapravo predstavlja i dan početka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja za umetnika. Po upisu u članstvo, umetnik sa potvrdama udruženja i popunjenim i overenim obrascima M i M-A treba da ode u nadležnu organizacionu jedinicu RF PIO, gde će mu se registrovati prijava na osiguranje. 

Ova prijava istovremeno znači i prijavu na zdravstveno osiguranje, što umetniku omogućava i da overi zdravstvenu knjižicu i koristi usluge iz tog osiguranja.

Verski službenici i sveštenici delatnost obavljaju u skladu sa propisima verske organizacije, a dekretom te organizacije o postavljenju i razrešenju određuje se trajanje verske službe. Donošenjem dekreta o postavljenju, lica koja obavljaju versku delatnost kao jedino zanimanje stiču svojstvo osiguranika pa im od dana postavljenja teče i obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i traje sve do dana razrešenja.

Umetnici i verski službenici plaćaju doprinose prema osnovicama osiguranja koje ne moraju da odgovaraju njihovim realnim, ostvarenim zaradama. Za sveštenike i verske službenike uplata doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje vrši se iz budžeta Republike Srbije, u visini najniže mesečne osnovice. Osiguranik može da se opredeli i za neku višu osnovicu, a iznos razlike između najniže i opredeljene osnovice uplaćuje sam osiguranik ili crkva, odnosno verska zajednica. 

O opredeljenoj osnovici obaveštava se Poreska uprava koja i vrši zaduženje doprinosima za PIO i ta osnovica ne može da se menja u toku godine. Umetnici takođe doprinose uplaćuju prema zaduženjima Poreske uprave, gde se vodi i evidencija o uplatama. Grad Beograd uplaćuje doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje umetnicima sa prebivalištem na teritoriji grada koji ispunjavaju određene uslove.

Slične odluke postoje u većini jedinica lokalne samouprave. Kao i za verske službenike, doprinosi se uplaćuju do visine najniže osnovice osiguranja, a broj umetnika za koji se uplata doprinosa vrši na ovaj način ograničen je budžetom lokalne samouprave, pa u slučaju da broj prijavljenih prelazi mogućnosti, prioritet imaju oni sa dužim stažom osiguranja. U slučaju kada umetnik ostvaruje i prihode po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, počev od 2006. godine prijave o ovim prihodima (M-UN) predaju se Poreskoj upravi a ne Fondu PIO. 

Ovako predate prijave uračunavaju se u osnovicu osiguranja, odnosno Poreska uprava umanjuje zaduženje za uplatu doprinosa za iznos uplaćen po prijavljenoj ugovorenoj naknadi. Kao i verski službenici, umetnici mogu da se opredele za višu osnovicu osiguranja od najniže, u kom slučaju sami uplaćuju razliku iznosa doprinosa između najniže i izabrane osnovice osiguranja. Pun staž osiguranja

Angažovanje po ugovoru o radu podrazumeva sva prava i obaveze iz radnog odnosa i u takvom slučaju su ova lica u potpunosti izjednačena sa drugim zaposlenima, bez obzira na profesiju. Slično je i u slučaju angažovanja po osnovu ugovora o delu ili o privremenim i povremenim poslovima. 

Važno je naglasiti da osiguranik ima obavezu da o svim promenama u toku osiguranja obavesti RF PIO, kako bi se blagovremeno registrovale odgovarajuće prijave u matičnu evidenciju. Dakle, promene statusa u članstvu u reprezentativnom udruženju, odnosno 
donošenje dekreta od strane crkve ili verske zajednice, predstavljaju osnov za promene u osiguranju. Posebno treba voditi računa o prestanku osiguranja, jer retroaktivni unosi u evidenciju udruženja nemaju dejstvo, već se prestanak članstva utvrđuje sa danom 
kada je promena registrovana u evidenciji, o čemu udruženja izdaju potvrde u skladu sa zakonskim propisima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi