Umesto u London, stigao u Beograd: Muzejski eksponat iz Egipta je nešto o čemu se danas u Srbiji priča! (FOTO/VIDEO)

Muzej diplomatije smešten u zdanju Ministarstva spoljnih poslova dobio je novi, izuzetno vredan eksponat iz Egipta - jednu stolicu, koja je svedočanstvo istorije i prijateljskih veza jugoslovenskih vladara sa Hamiltonom Fiš Armstrongom, koji je sa nekolicinom drugih oblikovao američku spoljnu politiku od kraja Prvog svetskog rata.

Bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić, koji je u ambasadi u Kairu pronašao dragoceni eksponat, kaže za Tanjug da je tu stolicu kralj Aleksandar dobio od velikog prijatelja Srbije i Jugoslavije Armstronga - urednika najpoznatijeg spoljno-političkog časopisa Forin afersa koji je tokom pola veka uredničke karijere lansirao i mnoge važne istorijske ličnosti, poput političara, diplomate i nobelovca Henrija Kisindžera.

Između ostalog, Armstrong je vodio istraživanje kojim je dokazivao da Srbija nije krivac za Prvi svetski rat, kako su to mnogi tvrdili posle okončanja rata.

Prema rečima Bisenića, stolicu koja je "svedok" diplomatske istorije i veza Srbije i SAD, doneo je sa sobom Kralj Petar iz Londona u Kairo u kom je boravio od jeseni 1943. do proleća 1944. očekujući savezničko, a sa njima i svoje iskrcavanje na Balkan.

Kada su saveznici odustali od toga, kralj Petar se vratio u London, ali je stolica ostala u tek kupljenoj ambasadi.

Stolica će, kako je najavio, biti deo izložbe o Armstrongu, a koju će tokom godine organizovati zajedno sa MSP, kako bi se uperilo svetlo na tu važnu, a gotovo nepoznatu ličnost srpsko-američkih odnosa i naše istorije, a koja može mnogo da objasni zašto je bila takva kakva je bila.

Armstrong je bio i prvi američki vojni ataše u Srbiji, naveo je Bisenić i dodao da je taj bliski prijatelj kralja Aleksandra, kneza Pavla i vladike Nikolaja Velimirovića, od 1922. do 1972. bio urednik spoljnopolitičkog časopisa Forin afers.

- Za sve to vreme bio je aktivan u Fondu za pomoć Srbiji, u koji se kao student Prinston univerziteta, uključio sa prijateljem, kasnije šefom CIA Alenom Dalsom. Fond se kasnije pretvorio u Americko-jugoslovensko društvo u kojem je Armstrong bio predsednik - naveo je Bisenić koji priču o stolici zna na osnovu rada na knjizi o istoriji srpsko - američkih odnosa "Hrabri stari svet" koju će uskoro objaviti, a u kojoj se posebno bavio ličnošću i delom Armstronga.

Bisenić kaže i da je bio ne malo iznenađen, ali i obradovan, kada je shvatio da je upravo ta stolica u ambasadi u Kairu, poklon kralju, koji je prepoznao po logu Saveta za spoljne poslove utisnutom na kožnim delovima stolice.

Savet za spoljne poslove, je, kako je naveo, zbog odlučujuće uloge u kreiranju sveta posle Drugog svetskog rata, stekao reputaciju neformalne grupe koja upravlja svetom.

- To je stolica u kojoj je Armstrong sedeo u kancelariji kao izvršni direktor američkog Saveta za spoljne odnose. Transportovao ju je brodom do Italije, a zatim autom do Beograda na poklon kralju Aleksandru uz poruku - "Vi ne možete da budete član Saveta, ali na ovoj stolici bar možete tako da se osećate" - priča Bisenić.

Kralj mu je na to, kako Bisenić podseća, u šali rekao - "Ne, poneli ste je sa sobom kako biste se i kod mene osećali kao u Njujorku".

Bisenić naglašava i da je svako ko je nešto značio u američkoj politici od 1921, kada je Savet osnovan, bio je njegov član.

Za nesebičnu pomoć Srbiji, Armstrong je odlikovan srpskim Ordenom Crvenog krsta (1918), Ordenom Svetog Save petog reda (1918), Ordenom belog orla s mačevima (1919) i Svetog Save prvog reda (1926). Odlikovale su ga i Velika Britanija, Francuska, Čehoslovačka i Rumunija.

Bio je, dodaje, veoma zabrinut i za sudbinu Jugoslavije, tokom krize 1941. godine.

Stolicu, koju je doneo iz Kaira u Beograd, Bisenić je uručio državnom sekretaru MSP Nemanji Staroviću tokom prošlonedeljne konferencije o Henriju Kisindžeru koja je održana u Ministarststvu.

Kao novinar koji je razgovarao sa Kisindžerom, Bisenić podseća na njegove reči:

- Jugoslavija, da nije bilo Armstronga, ne bi za Ameriku imala onakvo značenje kakvo je imala, a da nije objavio moj tekst u Forin afersu, pitanje je da li bih ikada postao aktivan u politici i diplomatiji. Decenijama je bio u centru američkog odlučivanja. Posleratni svet bez njegovog direktnog uticaja ne bi izgledao onako kako danas izgleda - zaključio je Kisindžer.

Armstrongov poklon kralju Aleksandru, tako će najzad ponovo biti u Beogradu, kao što je kralj Petar II Karađorđević i nameravao i postati deo Muzeja srpske diplomatije koji svedoči o razvoju srpske diplomatije kroz vekove.

Taj Muzej čuva svedočanstva o više od osam vekova srpske diplomatije, a koje seže do srednjovekovne Srbije i 1188. godine, kada je diplomatska misija kao prethodnica susreta vladara Svetog rimskog carstva Fridriha Barbarose i srpskog župana Stefana Nemanje bila na carskom dvoru u Nirnbergu.

Činjenice utkane u stubove Muzeja diplomatije, osnovanog 25. aprila 2012. povodom obeležavanja dva veka moderne srpske diplomatije, daju prestiž srpskoj diplomatiji, kao jednoj od drevnih u odnosu na diplomatije velikog broja zemalja, rekla je ranije za Tanjug ambasadorka Ljiljana Nikšić.

Srpska diplomatska riznica pokazuje i više od osam vekova duge srpsko-nemačke veze, nekoliko godina starijim sa Rusima, i skoro pola veka mlađim sa Francuzima.

Važno mesto zauzima i prijateljstvo s Velikom Britanijom koje datira od 1837. godine, kao i ono sa SAD, koje je bilo na vrhuncu u vreme Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudroa Vilsona, a zahvaljujući kojem se 1918. godine na Beloj kući vijorila srpska zastava.

Muzej čuva i dokumenta s potpisima predsednika Vilsona, telegram koji je lično poslao srpskom premijeru Nikoli Pašiću, ali i originale Versajskog ugovora, Senžermenskog i Trijanonskog sporazuma.

Uz sve to, Muzej krije i ljubavne priče diplomata, poput Ive Andrića, Slavka Grujića ili prve žene ambasadora Stane Tomašević, koja se udala za norveškog sineastu tek kada joj je Tito to dozvolio.

U muzeju je i replika Andrićeve kancelarije i njegove diplomatske uniforme i podsećanja na prvog srpskog ambasadora Jovana Dučića.

Takođe, kako navode u Muzeju ne sme se zaboraviti ni prva žena diplomata - kneginja Milica, udovica kneza Lazara Hrebeljanovica, poginulog na Kosovu 1389. godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi