Otkriven novi lek protiv raka: Šta se sve zna o novoj terapiji i kada bi mogla da počne da se primenjuje u Srbiji!
Ovaj lek deluje tako što razotkriva ćelije raka, omogućavajući imunološkom sistemu da ih identifikuje i uništi
Terapija lekom koji se zove "dostarlimab" kod 18 pacijenata obolelih od tumora rektuma dovela je do potpunog povlačenja maligne bolesti, objavio je "New York Times" pozivajući se na studiju objavljenu u časopisu "The New England Journal of Medicine". Naime, lekari su bili iznenađeni činjenicom da je kancer nestao kod svih pacijenata koji su učestvovali u ispitivanju leka. Godinu dana nakon završetka ispitivanja svih 18 pacijenata je u remisiji.
Lek "dostarlimab" davan je pacijentima tokom šest meseci terapije na svake tri nedelje. Ovaj lek deluje tako što razotkriva ćelije raka, omogućavajući imunološkom sistemu da ih identifikuje i uništi. Takođe, nakon primljene terapije pacijenti nisu imali nikakve nuspojave.
Prof. dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju digestivnog trakta sa VMA, komentarišući rezultate studije u vezi sa ovom imunološkom terapijom, kaže, u razgovoru za 24sedam, da su ovakve terapije budućnost i da bi trebalo da prođe dosta vremena kako bi bile primenjive u praksi, jer su još uvek u fazi ispitivanja.
- Lek je još uvek u fazi ispitivanja, a da bi bio standardan neophodno je da prođe kroz četiri faze. U prvoj fazi se proverava da li je efikasan i da li ima neželjena dejstva, što je sada urađeno na ovim pacijentima koji su pristali na to, a postoji i drugi model lečenja, koji je takođe priznat, gde se pacijentima plati da učestvuju u studiji. Ovi početni rezultati koji su dobijeni studijom jesu dobri, ali nije relevantan broj pacijenta koji je ispitan, kao ni dužina praćenja. Kod karcinoma debelog creva i većine tumora potrebno je da prođe pet godina da bi se reklo da su pacijenti izlečeni. Ozrače se dovoljno da karcinom rektuma nestane, ali može da se desi da se pojavi ponovo za godinu ili dve - objašnjava prof. dr Doder.
Pročitajte još:
Profimedia
Upitan da prokomentariše kakva je procedura u vezi sa odobravanjem ovog leka i kada bi on mogao da počne da se primenjuje u Srbiji, naš sagovornik napominje da postoje određeni protokoli koji se moraju ispoštovati da bi lek bio registrovan za korišćenje.
- Evropska agencija za lekove odobrava lek kada je u fazi registracije, a kada je u fazi ispitivanja podnosi se zahtev Etičkom komitetu i šalje Agenciji za lekove. Kada je lek gotov onda se podnosi zahtev samo Agenciji za lekove, što smatram da ne bi trebalo, jer kada se već usklađujemo sa Evropskom unijom, mislim da bi bilo dovoljno to što je kod njih lek registrovan, da možemo da ga preuzmemo - navodi doktor Doder.
Optimistična prognoza
- Do danas istraživanja još uvek nisu pokazala pozitivan efekat što se tiče digestivnog trakta, i ovo je prvo koje to pokazuje. Recimo, kada govorimo o lečenju karcinoma pluća ili melanoma, tu je primetan napredak. Ove terapije jesu budućnost, ali su trenutno daleko od registracije. Postavlja se pitanje da li će doći do ovakve studije kod nas za godinu ili dve, što bi bilo sjajno - zaključuje prof. dr Doder.
Rezultati prve faze izvanredni
Prim. dr sc. med. Zoran M. Tomašević, specijalista interne medicine na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da su dobijeni rezulati studije izvanredni, ali da bi trebalo biti obazriv kada je reč o onkološkim pacijentima.
- Ova studija je prikazana u Americi, ali treba imati u vidu da se radi o malom broju pacijenata koji su ispitivani. Dobijeni rezultati su impresivni, pa čak možda i revolucionarni, ali uvek treba biti oprezan kada govorimo o onkologiji. Lek ne može biti odobren kod nas dok ne prođe određena ispitivanja, a prvenstveno bi morala da ga odobri i registruje Evropska agencija za lekove - zaključuje dr Tomašević.
Lek je prilično skup - jedna njegova doza košta 11.000 dolara. Lečenje ovim lekom spada u imunoterapiju, za koju je 2018. godine dodeljena Nobelova nagradu za medicinu i fiziologiju Amerikancu Džemsu Alisonu i Japancu Tasuki Honđou za otkriće o tome kako se čovekov imunološki sistem može iskoristiti u borbi protiv raka.
Profimedia/Pixabay
- Najvećim uspehom nauke i medicine u poslednjih 20 godina smatraju se upravo otkriće i razvoj imunoterapija u svrhu lečenja različitih vrsta karcinoma. Cilj imunoterapije je dodatna aktivacija našeg imunološkog sistema kako bi lakše prepoznao i eliminisao ćelije raka. Imunoterapija koja se temelji na ciljanju molekula koji učestvuju u inhibiciji našeg imunološkog sistema uveliko je unapredila lečenje raznih vrsta raka poput melanoma, karcinoma bubrežnih ćelija i pluća. Većinom je reč o terapiji usmerenoj na ciljanje "checkpoint" molekula PD-1 i CTLA-4, čiji su rezultat bili preparati odobreni za terapiju tumora u klinici ("ipilimumab", "nivolumab", "pembrolizumab" i dr.). Uprkos do sada značajnom napretku, širom sveta svakodnevno se rade istraživanja efikasnosti ovog tipa terapije u lečenju ostalih vrsta karcinoma - objasnila je dr Marija Mazor sa Medicinskog fakulteta u Rijeci.
- Primer jednog takvog istraživanja je rad objavljen u prestižnom časopisu "The New England Journal of Medicine", koji je pokazao zapanjujuće rezultate nakon primene anti-PD-1 terapije kod pacijenata obolelih od lokalno uznapredovalog karcinoma rektuma. Naime, autori ovog rada pokazali su da šestomesečna anti-PD-1 terapija uzrokuje kompletnu remisiju ovog karcinoma kod svih pacijenata. Ovi zapanjujući rezultati predstavljaju veliki pomak u lečenju ove vrste karcinoma, ali kako i sami autori navode, moraju se potvrditi daljim istraživanjima i ponavljanjem dobijenih rezultata - zaključila je dr Mazor.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari