Nekada na ekskurzijama problem bilo to što učenici piju alkohol, a danas što padaju u depresiju!

Veliki broj onih koji su davno završili srednju školu seća se đačkih ekskurzija i svega onoga što ih je obeležavalo. A jedna od tih stvari bilo je i konzumiranje alkohola među učenicima, što je uvek zadavalo velike probleme nastavnicima.

Međutim, vremena se menjaju, pa tako i problemi na ovim učeničkim izletima. 

- Primetno je da danas imamo problem sa depresivnim učenicima. Zapravo, sve ih je više na ekskurzijama, a ono što je specifično za njih je da se ne raduju, kao što bi trebalo, već čitav izlet provedu u hotelu ili negde izolovani - ispričala je za 24sedam Nada S., profesorka biologije u jednog beogradskoj srednjoj školi.

Školski psiholog Marina Nadejin Simić kaže za 24sedam da sva domaća istraživanja pokazuju povećanje depresije kod mladih, pa ne čudi što se to odražava i na ekskurzijama.

- Ekskurzija je mesto gde bi trebalo da se raduju, ali ako se tu ne raduju, to bi moglo da predstavlja depresiju. Jedan od simptoma depresije je da se ne radujemo onome što nam predstavlja zadovoljstvo. Ono što sam čula u neformalnim razgovorima sa kolegama iz srednjih škola jeste da ima čak i dece koja su na terapiji lekovima zbog depresije - objašnjava ona.

Simptomi ove učeničke depresije najčešće su ravnodušnost, pad efikasnosti ili otuđenje.

- Ono što deluje dramatično jeste da u nekim krajnjim ishodima imamo suicidalne ideje ili čak pokušaje samoubistva. Ali to je ono što roditelji sigurno mogu da prepoznaju - kaže ona, i dodaje da su to, srećom, vrlo retki slučajevi.

Pixabay

Školski psiholog Biljana Lajović takođe ima saznanja o tome da ima sve više depresivne dece, pa i na ekskurzijama.

- U školi se ta njihova depresija ne vidi toliko jer svi imaju stalno druge aktivnosti, sem kada je baš ozbiljna situacija. Oni funkcionišu po nekim ustaljenim šemama, kao i drugi učenici, ali kada dođu negde gde su "vidljivi" 24 časa onda se vidi i taj njihov problem - objašnjava Lajovićeva.

Ona kaže da je jedna izdavačka kuća nedavno radila istraživanje gde su se na primeru 350 učenika zaprepastili koliko učenika je napisalo da su depresivni.

- Ja sam već čula i od drugih kolega da se deca žale da su anksiozna, depresivna, nisu motivisana... Na ekskurzijama deca su dinamičnija, više se druže, naročito uveče, kada hoće da idu u diskoteke i klubove, ali kada očigledno svega toga nema, nastavnici koji vode decu na te izlete to primete - kaže Lajovićeva.

Ona konstatuje da postoji sindrom depresije kod mladih školskog uzrasta, a da je razlog često u tome što su odrasli pogođeni nečim što se odražava na decu.

- Ono što je iznenađujuće jeste da sve ankete pokazuju da deci nedostaje škola. Oni vole školu jer su im tamo drugari, a ovakav način življenja kakav je bilo protekle dve godine je to skroz narušio. Oni se nisu družili, sem preko interneta, ali to nije dovoljno. S druge strane, kod nas čitava društvena situacija nije sjajna, a mora da nam bude jasno da nezadovoljni odrasli ne mogu da vaspitavaju decu koja će biti puna elana i života - kaže Lajovićeva. 

Unsplash

Psihološkinja naglašava da jedan od okidača može biti i povećano porodično nasilje, a da deca ne mogu u potpunosti to da prebrode bez pomoći starijih.

- Deca nalaze neke svoje načine da to prebrode, ali po pravilu to nisu konstruktivni načini. Kada bi dete to moglo samo, punoletstvo bi bilo mnogo ranije. Nije ono smišljeno da bi se tek tako postavila neka granica. Smatra se da su deca ranjiva grupa jer ne mogu da brinu sama o sebi. Bez pomoći odraslih to je jako teško, i to su izuzeci koji su sticajem nekih okolnosti mogli na odgovarajući način da steknu neki stepen zrelosti. Ali i tu u kasnijem životu može biti praznina - objašnjava Lajovićeva.

Ona kaže da bi roditelji morali da primete da je dete depresivno, nakon čega treba prvo da pričaju sa njim.

- Ako je ozbiljno depresivno, onda se traži stručna pomoć. Ali ako nema volje, onda odrasla osoba mora da se uključi da ga motiviše - dodaje Lajovićeva.

Otkriva da deca ponekad dolaze kod školskog psihologa, ali ponekad i ne, a da to zavisi od opšte atmosfera u školi. 

- Ako je atmosfera dobra i odeljenjske starešine onakve kakve bi trebalo da budu, deca imaju poverenja i ona će se obratiti psihologu. Ali odrasli treba deci da šalju poruku da mogu da im se obrate kada su u problemu - kaže ona.

Nažalost, sistemi vrednosti su poremećeni, a psihološkinja dodaje da deca često gube motivaciju kada vide da bolje prolaze oni koji su "snalažljivi" od onih koji su vredni i pametni. 
- Meni je uvek dovoljno dobar argument za učenje kada kažete detetu da će ako bude vredno i odgovorno imati znanje i papir kojim se to potvrđuje, i da je znanje njegova prednost, kao i da će se sigurno naći neko ko će to prepoznati - dodala je psihološkinja. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi