Prvi put Svetog Nikolu slavimo u senci straha: Korona je, ipak, donela i jednu dobru stvar

Sveti Nikola, najveća krsna slava u Srba, po prvi put će biti proslavljena, u najmanju ruku, kao nikad dosad. Sigurno je da više neće važiti poznata rečenica da tog sveca “pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste” zbog zabarne okupljanja više od pet osoba u zatvorenom prostoru.

To je odluka Kriznog štaba ne bi li se suzbilo širenje koronavirusa među stanovništvom, a već je sad jasno da će mnogi domaćini slavu obeležiti u užem krugu porodice.

Samo porodica

Istovremeno, reči nadležnih, kao što su da su nam pretnje slava Svesti Nikola, novogodišnji i božićni praznici, unose strah u kosti mnogim građanima, te mnogi, koji i mogu da idu kod svojih na slavu jer bi se uklopili u onaj broj od pet dozvoljenih osoba u kući, to najverovatnije neće uraditi.

Ipak, priznaćemo, nije sve toliko crno. Izgleda da je koronavirus pomogao u tome da svoju glavu, posle mnogo vremena, pomoli nešto što smo odavno zaboravili – suština slave! Da to nisu pune kuće gostiju, puno hrane i pića, već sasvim nešto drugo, a o čemu na govori sveštenik Goran Lukić.

Pročitajte još

Kako da pripremite i ukrasite slavsko žito za Svetog Nikolu

Recept dana: Posni slavski kolač – kruna svake slavske trpeze

-Često se spominje suština slave, te se navodi da ona podrazumeva porodično okupljanje uz sveću, slavski kolač i žito, molitvu, milostinju i druge hrišćanske vrline. Podrazumeva i učešće u liturgiji, ali i pričešće. Slavljenje krsnog imena predstavlja produžetak liturgijsko-evharistijskog sabranja hričšćana, koje je uvek saborna zajednica, a nikako individualni čin pojedinca – kaže Lukić za “24sedam” i nastavlja:

-Naravno, usled naše sujete i ljudskih gorčina, često u ukupnom značaju slave preovlada trpeza, njen kvalitet i kvantitet, a sve ostalo pada u senku. Sada, pod iskušenjem koronavirusa, ostaje nam da poslušamo savet naše Crkve i Svetog Nikolu, ali i ostale slave proslavimo porodično, da se posvetimo jedni drugima i ne zaboravimo da je porodica “domaća Crkva”, a svoju veru pokažemo delom, pomažući onima kojima to potrebno. Ako ove godine nemamo za trpezom naše prijatelje i rođake, hranu možemo da darujemo siromašnima i beskućnicima – savetuje on.

Promena života

Kako taj sveštenik dodaje, pandemija koronavirusa uticala je na promenu ritma života na globalnom nivou i na svim nivoima ljudskog života.

-Ipak, ako se malo dublje pozabavimo ovom tematikom, videćemo da se posledice ove najnovije pošasti najviše, možda i više od ekonomskog momenta, koji se često pominje kao najranjiviji ili često najvažniji, odražava na duhovni život ljudi – počinje on svoje objašnjenje za “24sedam”.

Prema rečima tog sveštenika, Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) često apeluje da se pridržavamo svih epidemioloških mera, dok se od samog početka pandemije, naša Crkva se na svakom bogosluženju moli za sve lekare, medicinsko osoblje i obolele.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi