Ovako izgleda život u pokretnom luna parku: Zoran pola godine živi u prikolici, promeni 10 gradova, ali evo zašto obožava ovaj posao

Zoran Kotarčević praktično je odrastao u luna parku jer su njegovi roditelji ovaj posao započeli pre oko 50 godina. Za njega nije bilo dileme čime će se baviti u životu jer, kako kaže, na ovaj način ima priliku da svakom detetu pruži radost a roditelje da vrati u detinjstvo.

– Ja sam odrastao u luna parku, završio školu i opredelio sa za ovaj posao. Doduše sve je teže da radimo jer je sve poskupelo, a nama sezona traje samo od polovine aprila pa do kraja septembra i za to vreme se trudimo da održavamo te manifestacije i vratimo duh zabave u naš narod. To je jedna lepa tradicija i voleli bi da ovaj posao ne izumre jer je zabava potrebna za sve nas, pogotovo za decu – počinje priču Zoran za “24sedam”.

On je danas vlasnik zabavnog parka “Kotarac” iz Novog Sada, a godišnje promeni i po 10 lokacija seleći se iz mesta u mesto sa svojim luna parkom. Međutim, Zoran tvrdi da to nije problem.

– Mi koji smo rođeni u ovom luna parku i supruga koja 25 godina živi samnom, nama to nije problem. Čak nam je veći izazov kada se selimo, upoznajemo nove ljude, stičemo nova iskustva i uglavnom pozitivna. Radili smo, recimo, i na crnogorskom primorju od 1997. do 2014. i u svakom većem mestu od Igala do Ulcinja. To je izazov i ja to volim. Ali, kada bi neko trebalo da počne sa ovakvi nomadskim životom mislim da bi mu bio veliki problem – kaže Zoran, čiji brat takođe drži luna park u Pančevu.

I zaista, na prvi pogled se čini da imaju sve što je potrebno za jedno normalno domaćinstvo. Tu je frižider, veš mašina, kuhinja sa visećim elementima, sto, stolice, spavaća soba sa velikim krevetom i ormanima… sve izgleda kao jedna pristojna garsonjera, u koju su uspeli čak da smeste i jedno malo, veselo kuče!

– Mi tih nekoliko meseci kada radimo živimo bukvalno nomadskim životom. Uslovi za život su nam super! U svim kamp kućicama imamo vodu, struju, toalet, kuhinju, spavaću sobu, dnevni boravak… uslovi za život su nam u nekoj normali – objašnjava Zoran.

Ovakav život podrazumeva i odricanje, a često i probleme. Opisao nam je samo deo problema sa kojima se susreće tokom svog nomadskog života.

– Desi se da stignemo noću u neko mesto  nemamo odmah struju i vodu.. a treba se ujutru umiti, spremiti hranu… pa moramo da dovlačimo balone sa vodom za umivanje i sve to dok ne stignemo da se priključimo. Sve je to teško i naporno, ali ja sam ovaj život zavoleo i dok sa ovim poslom bude moglo i da se preživi ja ću ga raditi. Meni je to izazov i ja to volim! Jer kada se radi sa ljudima, pogotovo sa decom, sve se loše zaboravi i u sećanju ostaje uvek ono lepo – kaže Kotarčević.

U poslu mu roditelji, sinovi, supruga…

Ovim poslom bave se i Zoranovi sinovi, koji su već odrasli.

– Kada su završili srednje škole pitao sam ih da li deco hoćete da se zaposlite ili na fakultet… sve ću vam omogućiti što vam je volja… ali pošto je ovo porodični posao oni su odlučili da rade samnom i, Bogu hvala, napredujemo! – kaže Kotarčević.

Međutim, njegova supruga nikada pre braka sa njim nije imala dodira sa ovim poslom. Zapravo, ona je radila kao berberin i muški frizer. Kada se udala za Zorana, pre 25 godina, nastavila je da se bavi svojim poslom, ali svaku sezonu provede sa njim.

– Sezonski je uvek radila samnom i danas putuje samnom. Kada sam joj rekao čime se bavim bilo joj je čudno. U to vreme je bilo predrasuda, kako, šta, gde spavamo, kako živimo… ljudi su mislili da spavamo u šatoru i na zemlji. Ali kada sam je prvi put doveo u luna park, videla je da živimo kao sav normalan svet – objasnio je on.

Dobra okolnost je bila i što su njeni roditelji prihvatili to čime se bavi Zoran.

– Ali kada smo rešili da se uzmemo bilo je frka kako ćemo, šta ćemo, gde će im ćerka spavati… ali kao što vidite, to je sasvim normalan život. Imamo kupatilo, veš mašine… peremo veš, kuvamo… ovo je naša druga kuća – objašnjava Zoran dok nam pokazuje unutrašnjost svoje “kućice”.

Bezbednost najvažnija

S obzirom da je čitav život proveo u luna parku, kaže da je tu učio da opravlja sve mašine ali i da prilikom uvoza svega dobija uputstva i kompletne instrukcije.

– Za svaki objekat koji je kupljen imamo propratnu specifikaciju do same struje do načina postavljanja, nivelacije i to se prostudira i nauči. Ipak, u Srbiji postoji institucija koja je nadležna za ateste za bezbednost zabavnih parkova. Nažalost, bilo je slučajeva da padne ringišpil ili odeti tobogan, ali mi pokušavamo taj rizik da svedemo na minimum. Recimo, na autićima se dešavalo da se manja deca povrede. I zato za svaki imamo pojaseve i obavezno stavljamo tablu gde piše ona moraju da imaju pojas. I deca ispod sedam godina isključivo se voze u prisustvu roditelja – objašnjava Kotarčević.

Cilj da usreći ljudi

S obzirom da je iz Novog Sada, posetiocima u svom rodnom gradu daje posebne popuste jer, kako kaže, cilj mu je da njegovi sugrađani osete “da je tu novosadski luna-park” i da imaju zabavu za sve uzraste i generacije.

– Cilj mi je da roditelji izađu sa decom i da ne razmišljaju odmah koliko će potrošiti, već da za par stotina dinara zaborave na sve životne probleme. Da se opuste sa decom, da pojedu šećernu penu, kokice, da se provozaju i da im to bude jedan prelep doživljaj – izjavio je on.

– Kažu stare mudrosti da svaki čovek ima zarobljeno dete u sebi, a važno je samo koliko će to dete da ispolji. Ja se nadam da će svaki roditelj i odrastao čovek da vrati to dete u sebi kada dođe u luna park – dodaje Zoran.

Želja da svaki veći grad ima luna park

Trenutno imaju osam objekata, tri velika i pet manjih vrteški. Kako kaže, sem sedmoro članova njegove porodice svake sezone zaposle šest do sedam radnika, a da bi spakovali kompletan luna park potrebno im je tri do četiri puna dana. Za sve to treba šest, sedam kamiona sa prikolicama a neki objekti se pakuju čak i na po dva kamiona i prikolice. Pored svega toga, prevoze i kamp prikolice.

– Mi kada krenemo auto-putem, ljudi se krste! – priča Zoran kroz smeh. Ali, dodaje, to je svuda tako u svetu a u nekim državama luna parkovi čak imaju i policijsku pratnju.

Najlepše u radu sa luna parkovima je rad sa decom, dodaje Zoran.

Pročitajte još:

Otvorene plaže u Grčkoj: Rezervacija ležaljke putem SMS je obavezna, ima još pravila (FOTO)

– Ja se napunim pozitivnom energijom sa decom koliko god da mi bude težak dan oko postavke luna parka, organizacije, kamiona… Kada radim sa decom ona su poslušna. Recimo, na toboganu ja svakom detetu objasnim kako da se ponaša. Roditelji se iznenade kako ja deci objasnim da moraju da poslože svoju obuću kada ulaze na tobogan i da me slušaju. Verovatno da ne radim ovaj posao, radio bih neki posao sa decom – objasnio je on.

Jedna od njegovih želja je da svaki veći grad u Srbiji ima statični luna park, kako bi deca više vremena provodila napolju.

– Meni je žao što današnja deca ne znaju šta znači igrati se napolju, već samo u kući sa mobilnim telefonima i kompjuterima. Voleo bih da doživi detinjstvo koje sam ja prošao kada me je majka terala da uđem u kuću, a ne da izađem iz nje – priča kroz smeh.

Zbog kovida nisu radili godinu dana

Kotarčević kaže da od Petrovdana prošle godine nisu uopšte radili zbog mera protiv koronavirusa, iako se njihov posao obavlja napolju i nije toliko rizičan.

– Recimo pista za autiće ima 200 kvadarata i oko 15 autića. Znači može da se pravi distanca. Ja sam Kriznom štabu predložio da u voziću koristi svaka druga figurica, ili na karuselu da svaki drugi konjić bude skinut ili prekriven da se ne bi koristio… to bi nama bilo dovoljno da bi mogli da radimo. Mnogo porodica od ovog posla zavisi i bilo je na granici egzistencije. Pomoć smo dobili od države i hvala im, ali to nam je bilo dovoljno samo za doprinose. Morali smo da se snalazimo na druge načine… neka nam se i ograniči broj posetilaca, ali samo da možemo da radimo – kaže on i apeluje na nadležne da im omoguće da rade.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi