Poslovanje usporilo, ali nešto se sprema: Različiti signali dolaze iz evrozone

Rast poslovne aktivnosti u evrozoni usporio je u oktobru jer se kompanije bore sa povećanim troškovima zbog poremećaja u lancu snabdevanja, dok se dominantna uslužna industrija u 19-članom bloku nosi sa pritiskom aktuelnih problema zbog kovida 19, pokazuje istraživanje IHS Markita objavljeno danas.

Markitov fleš kompozitni „indeks menadžera nabavke“ (PMI), koji se smatra pouzdanim pokazateljem zdravlja ukupne ekonomije, pao je na šestomesečni minimum od 54,3 boda u oktobru sa septembarskih 56,2 poena, prenosi Rojters.

Ipak, indeks se i dalje nalazi iznad linije od 50 poena, koja razdvaja rast od pada.

Oslabio zamajac

- Oštro usporavanje u oktobru znači da evrozona počinje četvrti kvartal sa najslabijim zamajcem rasta od aprila - kaže Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markitu.

Prema njegovim rečima, iako je ukupna stopa ekonomskog rasta zasada iznad dugoročnog proseka, čini se da kratkoročni rizici naginju na negativnu stranu jer pandemija nastavlja da remeti ekonomije i da gura cene naviše.

Uska grla u lancu snabdevanja izazvana pandemijom koronavirusa, zajedno sa nedostatkom vozača teških teretnih vozila, doveli su do skoka indeksa cena proizvodnih inputa na 73,1 bod sa 70,9 poena u septembru, što je daleko najviši nivo od 1998. godine, kada su počela ova istraživanja.

Indeks PMI u uslužnom sektoru je pao na 54,7 poena ovog meseca sa ranijih 56,4 boda, na najniži nivo od aprila.

Međutim, kompanije su pojačale zapošljavanje najbržim tempom u poslednjih 14
godina. Indeks zaposlenosti je porastao na 56 poena sa 54,1.

Industrija i dalje dobro gura, ali uz neviđene fabričke cene

Aktivnost u proizvodnom sektoru je i dalje robusna, pri čemu je fabrički PMI zanemarljivo skliznuo sa septembarskih 58,6 bodova na 58,5 poena, mada je indeks proizvodnje, koji ulazi u kompozitni PMI, potonuo na 53,2 poena sa 55,6 bodova, što je njegova najniža vrednost od juna 2020.

Cene fabričkih sirovina su porasle po rekordnoj stopi, a proizvođači su deo tih troškova prebacili na kupce. Indeks proizvođačkih cena se popeo na 72,3 boda, sa 70,4, na najviši nivo od kada je IHS Markit počeo da prikuplja ove podatke krajem 2002.

- Prosečne prodajne cene robe i usluga rastu brzinom bez presedana, koja nije viđena u poslednje dve decenije, što će neizbežno dovesti do uspona potrošačkih cena u narednim mesecima - upozorava Vilijamson.

To znači da trend rasta inflacije neće brzo proći, što je suprotno stavu Evropske centralne banke da je rast potrošačkih cene „prolaznog karaktera“, zaključuje Rojters.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi