Da se podsetimo-Srebrenica 2.deo

Zvanična verzija o Srebrenici zagovara da je došlo do intervencije od strane srpskih snaga 11.jula 1995. godine koje su ušle u zaštićenu i demilitarizovanu zonu, nasilno razdvajali decu, starce i žene od muškaraca starijih od 17 godina , a potom pobili oko 8000 zarobljenih muškaraca.

Podaci o broju žrtava variraju, ali je prvobitan broj između 7000- 8000, koji predstavlja procenu Crvenog krsta, a koji istraživanje na terenu nije ni izvršio. Na osnovu ove zvanične verzije došlo je do reagovanja NATO po položajima srpske vojske, a indirektno i do podrške Hrvatima u preuzimanju Srpske Krajine.

Zaštićene zone su zone koje formiraju strane u sukobu, kako bi zaštitile određene kategorije lica od dejstva neprijateljstava. Međunarodno humanitarno pravo poznaje nekoliko tipova zaštićenih zona, kao što su sanitetske, mesta bezbednosti, neutralizovana mesta , nebranjena mesta i demilitarizovane zone.

Sve verzije događaja u Srebrenici se slažu da je 8.maja 1995.godine u Sarajevu došlo do potpisivanja sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice čiji su potpisnici bili Ratko Mladić i načelnik štaba Armije BIH, Sefer Halilović i to u prisustvu generala UN Filipa Moriona. Samim tim stvorena je zaštićena zona pod dejstvom snaga UN.

Ipak postoje dokazi da muslimanske vojne snage nisu u potpunosti ispoštovale dogovor, pa je tako 28.juna 1995. godine izveden napad na selo Višnjica, gde je ubijeno 60 Srba. 
Srpske snage su u okviru svojih dejstava radile na sprečavanju upada 28.Divizija Armije BIH iz zaštićene zone Srebrenice, a cilj im nije bio da ulaze u sam grad. Ipak srpska vojska ulazi u Srebrenicu jer se 28.

Divizija Armije BIH iz neobjašnjivih razloga povukla iz Srebrenice, te je srpska vojska htela da zaštiti sam grad od haosa i pljački. Nesporna je činjenica da se u grad ušlo bez ikakvog otpora, stoga prvobitno i nije bilo žrtava, što svedoči da se ne radi o sveobuhvatnoj akciji takozvanom "etničkom čišćenju"! Isto tako, ukoliko se pod genocidnom radnjom smatra isterivanje i prisilno iseljavanje stanovništva, ono takođe nije bilo deo plana. Istina leži u dogovoru muslimanske strane , gde se od Izetbegovića traži da sklopi sporazum sa Srbima, kako bi mu bio otvoren koridor, kroz koji bi se muslimansko stanovnistvo  bezbedno povlačilo, jer je grad napustila 28. Divizija koja je trebala da brani Muslimane...

Treba imati u vidu da ni jedna od verzija koja govori o događajima u Srebrenici ne osporava da se u julu 1995.godine dogodio veliki zločin.

Početkom jula, došlo je do svojevrsnog haosa između muslimanske vojske i muslimanskih žitelja enklave. Po izjavama svedoka i očevidaca u noći kada se dogodio masakr muslimanska vojska je presekla kolonu muslimanskih izbeglica koji su krenuli da napuste enklavu i zaplašili ih da je put kojim su krenuli miniran.

Međutim, postavlja se pitanje zašto  UNPROFOR nije reagovao na ove događaje  i zašto su posle vršena nagađanja šta se u stvari dogodilo, kao i o broju žrtava. Imajući u vidu snagu Međunarodne zajednice, naročito UN, čiji su predstavnici bili prisutni na terenu, zločini koji su se dogodili u julu u Srebrenici mogli su da budu zaustavljeni.
Jasno je kome je ovaj i ovakav scenario odgovarao.

Činjenica je da je u periodu od 12. do 17. jula muslimanska vojska pokušala da se probije kroz Drinjski korpus srpske vojske, kako bi izašli u za njih bezbednu zonu.... U okviru pripadnika 28.Divizije Armije BIH bio je veliki broj civila muškaraca, koji je zajedno sa njima krenuo u proboj. Srpska vojska nije mogla znati ko joj ide u susret, te je došlo do pogibije velikog broja muškaraca civila. Ostali zarobljeni tretirani su kao ratni zarobljenici.

Niko ne treba da opravdava zločine koji su se se izvršili ubijanjem vojnih zarobljenika ali ipak ostaje sumnja da je vršen zločin nad civilnim muslimanskim stanovništvom.

Jasno je, da u svemu vezano za Srebrenicu, nema ni jednog elementa koji bi govorio da bi se po definiciji tu desio genocid počinjen od strane srpske vojske pod komandom Ratka Mladića.
Sve države i njihovi mediji na Zapadu, a prevashodno u SAD, tretiraju zločin u Srebrenici kao genocid, što je prihvatio i Haški tribunal prilikom suđenja i izricanja presude Ratku Mladiću.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi